<\/p>\n
ANA MELJNIK je profesor na Konzervatorijumu za muziku i dramske umetnosti Prayner u Be\u010du. Predaje na majstorskim kursevima u Austriji i izvan nje. Od 2007. godine je \u010dlan \u017eirija Republi\u010dkog takmi\u010denja u Srbiji, za disciplinu violina, i \u010dlan je me\u0111unarodnog foruma Muzi\u010dko izvo\u0111a\u0161tvo i pedagogija. Nastupala je u prvom ruskom muzi\u010dkom salonu u Be\u010du i bila prva violinistkinja ansambla Shalom Aleichem Klezmer. Studirala je u klasi profesora B. Kotorovi\u0107a na Akademiji \u010cajkovski u Kijevu. Nakon diplomiranja predavala je na Akademiji \u010cajkovski i na Konzervatorijumu Gliera u Kijevu, \u0160koli za muzi\u010dke talente u Srbiji i u M\u0160 Kosta Manojlovi\u0107 u Zemunu. Dobila je nagradu za najboljeg profesora 1996. godine u Srbiji i diplomu za izuzetne nastupe svojih u\u010denika u Stresi (Italija). Od 2000. godine njeni u\u010denici osvojili su brojne nagrade na dr\u017eavnom takmi\u010denju Prima la Musica u Austriji i na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Italiji, \u0160paniji, Ukrajini i Nema\u010dkoj. <\/p>\n
ZORAN D\u017dORLEV je ro\u0111en u Strumici. Diplomirao je 1989. na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skopju na odseku za violinu. Radio je za orkestar Makedonske opere i baleta, gde je tokom poslednje tri godine anga\u017emana bio na poziciji koncert majstora. Bio je \u010dlan Kamernog orkestra za mlade pod vo\u0111stvom maestra Fim\u010da Muratovskog. Zoran D\u017eorlev je \u010dlan Makedonskog kamernog orkestra kojim rukovodi maestro Van\u010do Kavdarski, a nastupa i sa drugim poznatim kamernim orkestrima. Tako\u0111e, \u010dlan je popularnog narodnog orkestra MRTV. Od 2000. profesor je violine u DMBUC Skopje. Odr\u017eao je vi\u0161e resitala u Makedoniji i van njenih granica i imao veliki broj nastupa sa Makedonskom filharmonijom i kamernim ansambalima. Osvojio je veliki broj nagrada na takmi\u010denjima razli\u010ditog tipa. Na dr\u017eavnom takmi\u010denju za violiniste i dr\u017eavnom takmi\u010denju za kamernu muziku osvajao je prve, druge i tre\u0107e nagrade. Kao predsednik odbora direktora Makedonske opere i baleta u\u010destvuje u kreiranju programskog sadr\u017eaja. Trenutno aktivno u\u010destvuje na izradi novih koncepata za osnovno muzi\u010dko i baletsko orazovanje i novih studijskih planova za srednje muzi\u010dke i baletske \u0161kole. U\u010destvovao je na seminarima eminentnih profesora, me\u0111u kojima su M. Jashvili, V. Tretjakov, E. Chugaeva, D. Kamhi, D. Mihajlovi\u0107, B. Dimcevski i drugih. Poslednjih godina proslavio se svojim obradama popularne makedonske muzike i kompozicijama filmske i d\u017eez muzike.<\/p>\n
IGOR TKATCHOUK je sa 27 godina postao je profesor na Fakultetu za muziku u Kijevu. Gajio je uspe\u0161nu karijeru soliste i kamernog muzi\u010dara, a u\u010destvovao je i na presti\u017enim me\u0111unarodnim takmi\u010denjima, poput takmi\u010denja Paganini u Italiji i takmi\u010denja Wieniawski u Poljskoj. \u017divi u Belgiji vi\u0161e od 20 godina i trenutno je zaposlen kao profesor violine na Institutu za muziku i pedagogiju (IMEP) u Namuru. Od 2008. organizuje Me\u0111unarodno takmi\u010denje za mlade violiniste u Belgiji po nazivom Concours Grumiaux, u znak se\u0107anja na violinistu Arthura Grumiauxa. Svoje veliko znanje i iskustvo koje je stekao kao profesor i koncertni violinista, prenosi na svoje studente koji se isti\u010du izutetnim ume\u0107em. Njegova predavanja karakteri\u0161e temeljan tehni\u010dki pristup instrumentu i njegovim izra\u017eajnim mogu\u0107nostima, a koristi metodologiju koju je sam razvio tokom dugogodi\u0161njeg pedago\u0161kog iskustva. Odlikovan je Diplomom \u010dasti na takmi\u010denju Remember Enescu u Rumuniji i Barenrajterovom nagradom na Violinskom takmi\u010denju Kocian u \u010ce\u0161koj.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
MIHAILO KUFOJANAKIS je jedno od najzna\u010dajnijih imena makedonske muzike, skoro tri decenije unazad. Njegovo majstorstvo u sviranju violine razvijalo se pod mentorstvom P. Misirkova u srednjoj muzi\u010dkoj \u0161koli, a potom u klasi Zorana Dimitrovskog, na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju. Nastavio je sa postdiplomskim studijama u klasi profesora Dimitrija Ciganova, na Dr\u017eavnom konzervatorijumu P. I. \u010cajkovski u Moskvi. Radi kao profesor violine na Fakultetu za muzi\u010dku umetnost u Skoplju. Njegovi nastupi zapa\u017eeni su zbog besprekorne interpretacije i negovanja kristalno \u010distog zvuka. Nagra\u0111ivan od strane brojnih institucija. Dobitnik je bronzane plakete na Me\u0111unarodnom memorijalu Franjo Kre\u017ema u Osijeku i Zlatne lire za umetni\u010dki doprinos 1989. koju dodeljuje SMUM. Svirao je u me\u0111unarodnim omladinskim orkestrima u Gro\u017enjanu (Hrvatska), Umeu (\u0160vedska), Londonu, Friburgu, gradovima Italije i \u0160vajcarske. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, Kamernim orkestrom MRTV, Zagreba\u010dkim solistima, Skopskim solistima i drugim ansamblima. Kao solista se uspe\u0161no predstavio u Rusiji, \u010cehoslova\u010dkoj, Bugarskoj, Austriji, Turskoj, Gr\u010dkoj, biv\u0161oj Jugoslaviji. Zavidan je i broj njegovih festivalskih nastupa i resitala, kako na doma\u0107oj sceni tako i u inostranstvu: DMM, EMS, Interfest u Bitolju, Skopski kulturni mozaik, Ohridsko leto i drugi. Njegovo celokupno koncertno iskustvo, oboga\u0107eno pedago\u0161kom delatno\u0161\u0107u, svrstalo ga je u priznate violiniste, pa je Kufojanakis \u010desto \u010dlan \u017eirija nacionalnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja. Brojna izvo\u0111enja Mihaila Kufonajakisa zabele\u017eena su na trajnim snimcima MRTV i CD izdanju.<\/p>\n
MITCHO DIMITROV je uspe\u0161an muzi\u010dar sa velikim i raznovrsnim iskustvom \u2013 solista, koncertni majstor i vo\u0111a kamernih ansambala. Sa 10 godina osvojio je prvu nagradu na me\u0111unarodnom takmi\u010denju Yaroslav Kocian u \u010ce\u0161koj. Klju\u010dni uticaj na njegov umetni\u010dki razvoj imali su profesor Boyan Lechev (violina) i profesor Vladimir Avramov (kamerna muzika), njegovi mentori na Dr\u017eavnoj akademiji muzike Pantcho Wladigueroff u Sofiji, gde je studirao od 1974. do 1980. godine. Nakon diplomiranja, upisao je specijalisti\u010dke studije u klasi svetski poznatog profesora Yfraha Neemana u \u0160koli za muziku i dramu Guildhall u Londonu. U Londonu je, nakon zavr\u0161etka postdiplomskih studija stekao Diplomu za koncertni resital. Tokom trogodi\u0161njeg boravka u Britaniji Mitcho Dimitrov je bio vanredni predava\u010d violine i kamerne muzike na Richmond College-u. Nakon povratka u Bugarsku postao je koncert majstor Filharmonijskog orkestra u Plovdivu, a zatim i redovni profesor Akademije za muziku, ples i lepe umetnosti u Plovdivu. Od 1988. godine Mitcho Dimitrov \u017eivi i radi u Holandiji. Iste, 1988. godine, postao je koncert majstor Holandskog radio orkestra. Tako\u0111e, vo\u0111a je Kamernog ansambla Ardis, sa kojim je nastupao \u0161irom zemlje i snimao za Nema\u010dki radio. Dobitnik je brojnih nagrada na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i nastupao je kao solista sa gotovo svim Bugarskim orkestrima. U\u010destvovao je na priznatim me\u0111unarodnim festivalima kao \u0161to su Varna Summer International Music Festival, Sofia Summer Festival, Bratislava International Music Festival i drugi. Odr\u017eao je turneje po Ma\u0111arskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Nema\u010dkoj, Rumuniji, Poljskoj i drugim zemljama. Aktivan je kao \u010dlan dobrotvornih organizacija koje poma\u017eu dru\u0161tvene projekte u Bugarskoj. Poslednjih godina sve \u010de\u0161\u0107e nastupa van Holandije sa pijanistkinjom Corrie Bruenzeel, izvode\u0107i najvi\u0161e bugarsku muziku. Mitcho Dimitrov odr\u017eava svoj tradicionalni master klas u Plovdivu i Sofiji jednom godi\u0161nje. \u010clan je \u017eirija nacionalnog violinskog takmi\u010denja Pantcho Wladigueroff u \u0160umenu i Me\u0111unarodnog takmi\u010denja Mladi virtuozi u Sofiji. Od 2010. godine Mitcho Dimitrov predaje violinu na Folkwang Universitat der Kunste u Esenu.<\/p>\n
ARKADIJ WINOKUROW je ro\u0111en u Kijevu. Poha\u0111ao je i zavr\u0161io \u0161kolu za nadarenu decu N. Lysenko. Diplomu je stekao na Dr\u017eavnom konzervatorijumu \u010cajkovski. Godine 1971. kao solista Kijevske filharmonije. U\u010destvovao je na koncertnim turnejama u biv\u0161em Sovjetskom Savezu, kao i zemljama Amerike i Evrope, a ukrajinski radio emitovao je veliki broj njegovih nastupa. Od 1972. godine bio je profesor na Dr\u017eavnom konzervatorijumu \u010cajkovski. Dobitnik je nagrada na visoko renomiranim tami\u010denjima Pra\u0161kog prole\u0107a (predsedavaju\u0107i David Oistrakh) i Long-Thibaud (predsedavaju\u0107i Leonid Kogan). Od 1979. do 1980. Arkadij Winokurow bio je gostuju\u0107i profesor konzervatorijuma Tampere u Finskoj. Godine 1987. postaje direktor i dirigent renomiranog Kijevskog kamernog orkestra, sa kojim je nastupao u Finskoj, Nema\u010dkoj, Holandiji i Americi. Profesor Winokurow je snimao za Ukrajinski radio, a sara\u0111ivao je i sa kanadskom izdava\u010dkom ku\u0107om Anelecta. Preselio se sa porodicom u Austriju 1992. godine. Predaje u Be\u010du i Lincu na Univezitetu Bruckner. Redovno nastupa na koncertima Arte Viva kvarteta, a \u010dlan je i ansambla Vienna String Soloists. \u010clan je \u017eirija mnogih austrijskih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
\u017dIVKO FIRFOV je ro\u0111en u Skoplju u porodici eminentnih muzi\u010dara (tre\u0107a generacija). Sa 16 godina, kao izvanredan talenat, upisao je studije na Fakultetu za muzi\u010dku umetnost na UKM u Skoplju, u klasi profesora Dushka Taseska. Nakon diplomiranja nastavlja master studije na Kent State University u Americi, kao asistent u klasi profesora Moshe Amitay. Svoj profesionalni razvoj nastavlja poha\u0111aju\u0107i master kurseve svetski renomiranih izvo\u0111a\u010da, me\u0111u kojima su: Fritz Magg, Lynn Harrell, Miklosh Perenyi, Anthony Elliot, Yehuda Hanani, Mihail Homitzer, Alexandar Fedorchenko i drugi. Profesor Firfov je aktivni violon\u010delista makedonske muzi\u010dke scene sa brojnim nastupima u Skoplju, na Ohridskom letnjem festivalu, Skopljanskom letnjem festivalu, Interfestu, Danima makedonske muzike i drugim manifestacijama. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, kamernim orkestrom Musicum Academicum, kamernim orkestrom Makedonske filharmonije i Kamernim orkestrom radija i televizije. Odr\u017eao je brojne koncerte u Evropi i Americi. Trenutno radi kao profesor violon\u010dela i kamerne muzike na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti UKIM u Skoplju. Od 2004. godine je koordinator za Makedoniju i aktivni profesor violon\u010dela u brojnim etapama Me\u0111unarodnog omladinskog orkestra. \u010clan je doma\u0107ih i me\u0111unarodnih profesionalnih udru\u017eenja i u\u010destvuje kao \u010dlan \u017eirija na nekoliko me\u0111unarodnih takmi\u010denja. <\/p>\n
ISTV\u00c0N VARGA je studirao violon\u010delo na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu (u klasi Viktora Jakov\u010di\u0107a), na Akademiji Franz Liszt u Budimpe\u0161ti (u klasi Lasla Meze) i na Pariskom konzervatorijumu (u klasi Morisa Zandrona), a kamernu muziku sa \u0110er\u0111om Kurtagom i Ferencem Radosem na Akademiji Franz Liszt u Budimpe\u0161ti. Nakon studija zaposlio se kao profesor violon\u010dela i kamerne muzike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i kao profesor violon\u010dela na FMU u Beogradu. Bio je solo \u010delista BGO Du\u0161an Skovran i osniva\u010d i umetni\u010dki rukovodilac orkestra Camerata Academica, koji je pod njegovim vo\u0111stvom postao jedan od najcenjenijih u zemlji, posebno u domenu izvo\u0111enja savremene muzike. I\u0161tvan Varga je osniva\u010d guda\u010dkog trija Goldberg, pored M. Jokanovi\u0107a i D. Mla\u0111enovica. Kao umetni\u010dki direktor Novosadskih muzi\u010dkih sve\u010danosti organizovao je Me\u0111unarodni festival kamerne muzike \u010diji su koncerti bili visoko ocenjeni u muzi\u010dkoj javnosti. Od 1999. godine \u017eivi u Budimpe\u0161ti gde je dugi niz godina bio solo \u010delista orkestra Concerto, a potom solo \u010delista Orkestra ma\u0111arskog radija. Trenutno radi kao profesor violon\u010dela na Akademiji Franz Liszt u Budimpe\u0161ti. Kao solo \u010delista redovno sara\u0111uje sa UMZE ansamblom (Ansambl za novu ma\u0111arsku muziku), sa kamernim orkestrom Budapest Strings i me\u0111unarodnom Bruno Walter filharmonijom. Nastupao je u zemljama \u0161irom Evrope, na Tajlandu, u Japanu i USA. Ostvario je saradnju sa brojnim umetnicima me\u0111u kojima su A. Markov, M. Jashvili, P. Vernjikov, K. Bogin, S. Jerohin, J. M. Philips-Varjabedijan, P. Etves, Bobby McFerrin i drugi. Dr\u017ei majstorske kurseve u Ma\u0111arskoj, ali i Francuskoj, USA i Hrvatskoj. Od 2004. godine kao solista nastupa sa klaviristom Gaborom Calogom. Prema re\u010dima kompozitora \u0110er\u0111a Kurtaga, njihovi koncerti predstavljaju neuobi\u010dajeno visok nivo kamernog muziciranja i zaslu\u017euju izuzetnu pa\u017enju. <\/p>\n
STEFAN POPOV je violon\u010delista bugarske i britanske nacionalnosti, ro\u0111en 1940. godine. Po\u010deo je da svira violon\u010delo sa 12 godina i, nakon \u0161to je osvojio stipendiju, nastavio je obrazovanje na Konzervatorijumu u Moskvi, gde je studirao od 1961. do 1966. godine (profesori Sviatoslav Knushevitsky i Mstislav Rostropovich). Osvojio je nagrade na mnogim takmi\u010denjima u zemljama Evrope, uklju\u010duju\u0107i \u017denevu, Firencu i Be\u010d. Godine 1966. osvojio je medalju Me\u0111unarodnog takmi\u010denja \u010cajkovski za violon\u010delo. U isto vreme nagra\u0111en je od Unije Sovjetskih kompozitora za svoje izvo\u0111enje ruske muzike. Od 1971. do 1975. godine predavao je na Bostonskom univerzitetu i New England konzervatorijumu. \u017divi u Velikoj Britaniji od 1977. godine, gde je profesor violon\u010dela na \u0160koli za muziku i dramu Guildhall u Londonu. Redovno nastupa i vodi master klaseve za violon\u010delo na muzi\u010dkim festivalima i na dr\u017eavnim konzervatorijumima \u0161irom sveta. Njegovi nastupi preno\u0161eni su na radiju i televiziji, a snimio je i brojne CD-ove. Godine 2006. transkribovao je za violon\u010delo Betovenov violinski koncert, \u010dime je obele\u017eeno 200 godina od premijernog izvo\u0111enja ovog dela. Eva Janzer Memorial Cello Center odlikovao ga je titulom Chevalier du violoncelle 2008. godine.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
DENIS KRASNOKUTSKY je prvi violinista me\u0111unarodno priznatog kamernog orkestra Virtuozi Filadelfije. Hvaljen zbog izvo\u0111enja koja plene intenzitetom i stra\u0161\u0107u (New York Times), nastupao je u ve\u0107im koncertnim dvoranama svoje zemlje, ali i \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i Avery Fischer Hall, Maryisnki Theatre, Kravis Center, Tchaikovsky Concert Hall, Teatro El C\u00edrculo. Jedn je od osniva\u010da Guda\u010dkog kvarteta Samuel Barber, a nastupao je sa brojnim orkestrima me\u0111u kojima su i Reno Philharmonic, Baton Rouge Symphony, New Jersey Capital Philharmonic, Bay-Atlantic Symphony i Harrisburg Symphony. Kao \u010dlan nagra\u0111ivanog Rowan String Quartet-a, imao je turneju po Isto\u010dnoj obali Amerike. Od 2006. je prva violina kamernog orkestra Virtuozi Filadelfije sa kojim je nastupao u zemljama Evrope, Severne i Ju\u017ene Amerike. Njegova saradnja na projektima sa PVCO i drugim ansamblima zabele\u017eena je na CD-ovima koji su izdale renomirane izdva\u010dke ku\u0107e Naxos, Connoisseur Society, Arabesque, New World Records i New Ariel. Sezona 2015-16. godine je jedna od najaktivnijih za Denisa Krasnokutskog uz niz koncerata kamerne muzike i solo nastupa u Americi i Evropi, na kojima \u0107e premijerno izvesti pojedina dela za violinu. Denis Krasnokutsky stekao je diplomu doktora muzi\u010dke umetnosti na univerzitetu Rutgart (prof. Michael Tree i prof. Paul Neubauer), a radi kao profesor na dr\u017eavnom univerzitetu Elizabeth City. Izvodi na violama koje prave Sergio Peresson i Maurizio Bissolotti. <\/p>\n
KRE\u0160IMIR PETAR PUSTI\u010cKI je ro\u0111en u Zagrebu. Tokom \u0161kolovanja osvaja dr\u017eavne nagrade na najvi\u0161em nivou (prva mesta na takmi\u010denjima u Zagrebu, Dubrovniku, Sarajevu i Beogradu, pobednik Tribine Darko Luki\u0107), a kao dvadesetogodi\u0161njak diplomirao je violu na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu, u klasi Ante \u017divkovi\u0107a. Na istoj je ustanovi 2009. godine magistrirao. Svoj veliki talenat i svestranost u muzici dokazuje i u Simfonijskom duva\u010dkom orkestru HV-a gde je godinu dana bio anga\u017eovan kao pijanista Big Benda, pod vo\u0111stvom Miljenka Prohaske. \u010cesto nastupa sa guda\u010dkim triom Pusti\u010dki. Nakon zavr\u0161enih studija, godinu dana je radio kao stalni \u010dlan Simfonijskog orkestra HRT-a, a od 1998. do 2008. je stalni \u010dlan i vo\u0111a deonice viola Zagreba\u010dkih solista. Od 2011. je stalni honorarni vo\u0111a deonice viola u Simfonijskom orkestru HRT. Trenutno je zaposlen na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu kao vanredni profesor. Uz pedago\u0161ki rad ima izrazito uspe\u0161nu solisti\u010dku karijeru, pa ga kritika svrstava me\u0111u najbolje hrvatske guda\u010de \u010dije sviranje karakteri\u0161e zavidno tehni\u010dko ume\u0107e, muzikalnost i promi\u0161ljenost interpretacije. Aktivno se bavi i snimateljskim i producentskim radom. Godine 2007. osvaja nagradu Porin za najbolji album klasi\u010dne muzike.<\/p>\n
JOVAN BICEVSKI je direktor u osnovnoj i srednjoj muzi\u010dko-baletskoj \u0161koli DMBUC Ilija Nikolovski-Luj u Skoplju i profesor viole i kamerne muzike. Diplomirao je na FMU u Skoplju u klasi Ljubomira Gospodinova. Od 1995. do 1997. bio je vo\u0111a viole u internacionalnom omladinskom simfonijskom orkestru u Altenburgu, Nema\u010dka. S ovim orkestrom nastupao je u nekoliko gradova u Nema\u010dkoj. Osim sa orkestrom, nastupa i sa kamernim sastavom sa studentima i profesorima sa Mannhatn School of Music iz Njujorka. Od 2007. godine je vo\u0111a viole u kamernom sastavu Skopski solisti. U avgustu 2010. nastupao je na 4 koncerta na festivalu u Hrvatskoj u gradovima Malinska, Rovinj, Novalja i \u0160ibenik, sa violinistom Pavelom Minevim, solistom moskovske filharmonije. Sem rada sa u\u010denicima, on je \u010dest \u010dlan \u017eirija na doma\u0107im i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Moskvi (Rusija), Minsk (Belorusija), Eilat (Izrael), Struga (Makedonija). 2006. godine izradio je studijski program, \u010dime su postavljeni uslovi za otvaranje danas ve\u0107 uspe\u0161nog Fakulteta muzi\u010dke umetnosti na Univerzitetu Goce Del\u010dev u \u0160tipu, Makedonija. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
PETRU\u0160 PETRU\u0160EVSKI je diplomirao na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju u klasi Velka Todevskog. Trenutno je na doktorskim studijama na istoj akademiji. Dobitnik je brojnih prvih i specijalnih nagrada na takmi\u010denjima u Makedoniji, Srbiji i Bugarskoj. Docent je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju od 2011. Nastupao je kao solista u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, \u010ce\u0161koj. Svirao je u brojnim evropskim i svetski priznatim orkestrima: Lucern Festifal Academy, dirigent Pierre Boulez (2005); Gustav Mahler Jugendorchester, dirigent Philipe Jordan (2006); Young Musicians International Symphony Orchestra, dirigent Igor Coretti (2004-2015); Young Musicians Jnternational, dirigent Heinrich Schiff (2010, Berlin); Jeunesses Moving Orchestra, dirigent Misha Katz (2011-2013); Enfants Planete Esperanza (2012-2013); Young Euro Classic Orchestra, Ludwig Georg Braun (2011, Berlin); No Borders Orchesrtra, dirigent Premil Petrovi\u0107 (2012-2014). Snimio je nekoliko CD izdanja. <\/p>\n
NIK\u0160A BOBETKO je ro\u0111en u Zagrebu, gde je zavr\u0161io gitaru u osnovnoj muzi\u010dkoj \u0161koli. Maturirao je u Jezi\u010dkoj gimnaziji, a uporedo je u\u010dio kontrabas u klasi Josipa Novosela, u \u010dijoj klasi je i diplomirao i magistrirao na Muzi\u010dkoj akademiji Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu. Usavr\u0161avao se na Visokoj \u0161koli za muziku Hans Eisler u Berlinu, u klasi Stefana Adelmanna. Ve\u0107 na drugoj godini studija uspe\u0161no je polo\u017eio audiciju Zagreba\u010dke filharmonije, pa je tako postao njen tada\u0161nji najmla\u0111i stalni \u010dlan. Nastupao je kao solista na resitalima i uz pratnju Zagreba\u010dke filharmonije, Simfonijskog orkestra HRT, Dubrova\u010dkog simfonijskog orkestra, Simfonijskog duva\u010dkog orkestra HV i Zadarskog kamernog orkestra. Solo-kontrabasista je Zagreba\u010dke filharmonije i \u010dlan ansambla Cantus. Solisti\u010dki i u kamernim ansamblima nastupao je u Hrvatskoj i van zemlje. Poha\u0111ao je i majstorske kurseve kod Fernanda Grilla, B. Parad\u017eika i Slawomira Grende. Dobitnik je nagrade Vaclav Huml Hrvatskog muzi\u010dkog zavoda. Vanredni je profesor na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu. \u010clan je i ansambla Cantus koji neguje muziku XX i XXI veka sa kojim redovno nastupa u Hrvatskoj i van nje. Kao kamerni muzi\u010dar nastupa u duetu sa violon\u010delistom Mihovilom Karuzom, sa kojim je snimao za radio i televiziju, a 2004. i CD izdanje. Sara\u0111uje i sa kvartetom Sebastijan. Godine 2007. imao je zapa\u017eenu turneju po Argentini sa kvartetom Porin. <\/p>\n
\u017dIVKO FIRFOV je ro\u0111en u Skoplju u porodici eminentnih muzi\u010dara (tre\u0107a generacija). Sa 16 godina, kao izvanredan talenat, upisao je studije na Fakultetu za muzi\u010dku umetnost na UKM u Skoplju, u klasi profesora Dushka Taseska. Nakon diplomiranja nastavlja master studije na Kent State University u Americi, kao asistent u klasi profesora Moshe Amitay. Svoj profesionalni razvoj nastavlja poha\u0111aju\u0107i master kurseve svetski renomiranih izvo\u0111a\u010da, me\u0111u kojima su: Fritz Magg, Lynn Harrell, Miklosh Perenyi, Anthony Elliot, Yehuda Hanani, Mihail Homitzer, Alexandar Fedorchenko i drugi. Profesor Firfov je aktivni violon\u010delista makedonske muzi\u010dke scene sa brojnim nastupima u Skoplju, na Ohridskom letnjem festivalu, Skopljanskom letnjem festivalu, Interfestu, Danima makedonske muzike i drugim manifestacijama. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, kamernim orkestrom Musicum Academicum, kamernim orkestrom Makedonske filharmonije i Kamernim orkestrom radija i televizije. Odr\u017eao je brojne koncerte u Evropi i Americi. Trenutno radi kao profesor violon\u010dela i kamerne muzike na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti UKIM u Skoplju. Od 2004. godine je koordinator za Makedoniju i aktivni profesor violon\u010dela u brojnim etapama Me\u0111unarodnog omladinskog orkestra. \u010clan je doma\u0107ih i me\u0111unarodnih profesionalnih udru\u017eenja i u\u010destvuje kao \u010dlan \u017eirija na nekoliko me\u0111unarodnih takmi\u010denja. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
DARKO BAGESKI je diplomirao na Vi\u0161oj muzickoj \u0161koli Franz Liszt u Weimaru (Nema\u010dka), u klasi Jurgen Rosta. Svoje obrazovanje nastavlja na postdiplomskim studijama na Dr\u017eavnom muzi\u010dkom konzervatorijumu u Solunu, u klasi Gerharda Reichenbacha, a magistrirao u klasi Costasa Cotsiolisa. Ostvario je brojne koncerte i recitale u Nema\u010dkoj, Gr\u010dkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, \u0160vedskoj, Italiji, Taiwan-u, SAD. U\u010destvovao je na majstorskim kursevima poznatih gitarista (A. Desiderio, L. Yang, O. Assad, T. M. Pering, E. Bitetti, Z. Krajisnik, C. Marchione, N. Koshkin, Z. Duki\u0107). Nastupao je kao solista sa mnogim kamernim orkestrima, kao i sa Makedonskom filharmonijom. Dobitnik je nagrade udru\u017eenja muzi\u010dkih i baletskih pedagoga Makedonije za uspe\u0161an rad u podru\u010dju pedagogije. Osniva\u010d je i predsednik udru\u017eenja klasi\u010dnih gitarista Makedonije, kao i umetni\u010dki direktor me\u0111unarodnog Festivala za klasi\u010dnu gitaru Tremolo (Skoplje). Radi kao redovni profesor gitare na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju. <\/p>\n
VIOLETA LU\u010cI\u0106 je zavr\u0161ila osnovne i specijalisti\u010dke akademske studije gitare na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, u klasi Vere Ogrizovi\u0107. U toku \u0161kolovanja se usavr\u0161avala na majstorskim kursevima kod renomiranih profesora: D. Bogdanovi\u0107, V. Ivanovi\u0107, A. Deziderio. Godine 2002. i 2003. je u\u010destvovala na I i II Balkan artu odr\u017eanom u Italiji (Rim, Milano, Torino) gde je izvela solisti\u010dki koncert, a slede\u0107e godine nastupila u kamernom duu sa flautistkinjom Sanjom Matanovi\u0107, sa kojom ostvaruje zapa\u017eene koncerte u Italiji, Sloveniji i BIH. U toku 2011. nastupa u kamernom duu sa gitaristkinjom Anom Marinkovi\u0107 u Smederevu. Godine 2012. nastupa sa Sarajevskim kvartetom gitara na Festivalu kamerne muzike u Nik\u0161i\u0107u. Od 2013. svira u kamernom duu sa violinistkinjom Ljubicom Crnobrnjom i snima CD u okviru proslave 80 godina postojanja Muzi\u010dke \u0161kole Vlado Milo\u0161evi\u0107 u Banjaluci. Njeni u\u010denici osvajali nagrade na mnogim takmi\u010denjima. Aktivan je \u010dlan \u017eirija doma\u0107ih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja, predava\u010d na seminarima i festivalima gitare. U\u010destvovala je u izradi novog nastavnog plana i programa za srednju muzi\u010dku \u0161kolu. Trenutno radi kao profesor gitare u Muzi\u010dkoj \u0161koli Vlado Milo\u0161evi\u0107 u Banjaluci. <\/p>\n
IVANA ZIHERL je studirala gitaru na Akademiji za glasbo u Ljubljani (Slovenija) i kasnije na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Po zavr\u0161etku studija se zaposlila u Muzi\u010dkoj \u0161koli Kranj, a od 2000. radi u Muzi\u010dkoj \u0161koli Ljubljana Vi\u010d – Rudnik. Nastupala je solisti\u010dki, u kamernim sastavima i kao solista sa orkestrom, a kasnije se u potpunosti posve\u0107uje pedago\u0161kom radu. Njeni u\u010denici su osvojili brojne nagrade na nacionalnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i muzi\u010dkim festivalima. \u010clanica je \u017eirija na doma\u0107im i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima, dr\u017ei majstorske kurseve, aktivna je u radu sa gitarskim orkestrom. Koautor je republi\u010dkog plana i programa za gitaru i nosilac najvi\u0161ih pedago\u0161kih zvanja u Republici Sloveniji. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
SNE\u017dANA NE\u0160I\u0106 je diplomirala kompoziciju i harmoniku na Akademiji P. I. \u010cajkovski u Kijevu i na Akademiji za muziku, pozori\u0161te i medije u Hanoveru, gde je anga\u017eovana kao docent na katedri za kompoziciju i novu muziku od 2007. Diriguje ansamblom za novu muziku Incontri, a tako\u0111e je umetni\u010dki ocniva\u010d i vo\u0111a ansambla-umetni\u010dke grupe UR. WERK, koja je specializovana za savremeno muzi\u010dko pozori\u0161te. Sne\u017eana Ne\u0161i\u0107 je kao kompozitor i izvo\u0111a\u010d na harmonici dobitnik brojnih internacionalnih nagrada. Sara\u0111ivala je sa Orkestrom severnonema\u010dkog radija u Hamburgu, Staatsoper Hannover, Dem Staatstheater Braunschweig, kao i ansamblima Adapter, Scintilla Divina, Megaphon i Das Neue Ensemble Hannover. Dobitnik je stipendija DAAD i Dorothea Erxleben, kao i brojnih priznanja za kompozitorski rad u vidu narud\u017ebina za instrumentalne i operske kompozicije 2007. i 2012. od strane Ministarstva Donje Saksonije. Godine 2009. dobila je prvu nagradu na internacionalnom kompozitorskom takmi\u010denju Molinari Kvarteta za guda\u010dki kvartet Running Thoughts. Njena opera The Rain Passed Over je 2015. nagra\u0111ena i izvedena u Montrealu u okviru Festivala Oper’Actuel. I kao instrumentalista dobitnik je mnogobrojnih prvih nagrada (izdvajamo Internationaler Akkordeonwettbewerb Klingenthal i Citta-Castelfidardo). Kompozitorske narud\u017ebine je dobijala, izme\u0111u ostalog, od Gewandhaus zu Leipzig, Luksemburgske Filharmonje, Ernst von Siemens Stiftung-a, Ansambala Megaphon i drugih institucija. Njena instrumentalna i pozori\u0161na muzika izvedene su u okviru slede\u0107ih festivala: Biennale Salzburg, Musik der Jahrhunderte Stuttgart i Klangwerkstatt Berlin, kao i u okviru programa operske ku\u0107e Chants Libres u Montrealu. Bila je gostuju\u0107i profesor za novu muziku i kompoziciju na muzi\u010dkoj akademiji u Skoplju 2015. i dobitnik najpresti\u017enije radne stipendije Casa Baldi, koju umetnicima dodeljuje Nema\u010dka Akademija u Rimu (Villa Massimo). Godine 2017. \u0107e tokom umetni\u010dke rezidencije u Geteovom Centru u Rimu (Casa di Goethe) raditi na svojoj novoj operi o Nikoli Tesli. <\/p>\n
ANA \u0160TERPIN ZAGORANSKI je ro\u0111ena u Puli. Studije klasi\u010dne harmonike diplomirala je 2001. u klasi Denisa Modru\u0161ana, a 2011. i studije muzi\u010dke pedagogije na Muzi\u010dkoj akademiji Sveu\u010dili\u0161ta Jurja Dobrile u Puli. Zaposlena je u Umetni\u010dkoj \u0161koli Pore\u010d gde predaje harmoniku i \u0161ef je harmonika\u0161kog odseka, vodi harmonika\u0161ki orkestar, a spoljni je sradnik Muzi\u010dke akademije u Puli za predmet Metodika nastave harmonike. Godine 2014. napredovala je u najvi\u0161e zvanje, profesor savetnik. Za \u0161k. god. 2010\/2011, 2013\/2014, te 2014\/2015. Agencija za odgoj i obrazovanje i Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta dodelili su joj nagradu Oskar znanja za izvrsne rezultate postignute u radu sa u\u010denicima. Na sedmom me\u0111unarodnom festivalu Dani harmonike u Ugljeviku progla\u0161ena je i najuspe\u0161nijom profesorkom festivala. Dobila je presti\u017enu Godi\u0161nju nagradu Hrvatskog dru\u0161tva muzi\u010dkih i plesnih pedagoga za vi\u0161egodi\u0161nje uspehe i doprinos u pedago\u0161kom radu. \u010cesto je anga\u017eovana u radu je \u017eirija na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Predava\u010d je na seminarima i skupovima, nastupa na edukativnim koncertima, aktivna je kao kamerni muzi\u010dar, sara\u0111uje na projektima vezanim za sviranje na harmonici i za pedagogiju nastave harmonike. Redovno vodi u\u010denike na dr\u017eavna i me\u0111unarodna takmi\u010denja sa kojima je osvojila veliki broj nagrada. Kao pedagog neguje individualni pristup svakom u\u010deniku po\u0161tuju\u0107i njegovu posebnost i njegove psihofizi\u010dke mogu\u0107nosti. Na svim poljima svog delovanja zala\u017ee se za promociju klasi\u010dne harmonike, za unapre\u0111enje svoje struke, kao i za razvoj ljubavi prema muzici i osve\u0161\u0107ivanje o zna\u010daju muzi\u010dkog obrazovanja. <\/p>\n
JOVICA \u0110OR\u0110EVI\u0106 je ro\u0111en je u Valjevu. Ve\u0107 sa 3 godine po\u010dinje da u\u010di sviranje na harmonici, a sa 6 godina ima prvi javni nastup i svira zajedno sa ocem na jednoj od najslu\u0161anijih radio stanica u tada\u0161njoj Jugoslaviji. U osnovnoj muzi\u010dkoj \u0161koli Davorin Jenko zavr\u0161ava harmoniku, a u \u0161koli Vatroslav Lisinski klavir. Srednju muzi\u010dku \u0161kolu Kornelije Stankovi\u0107 u Beogradu upisao je 1988. u klasi Ljiljane Ivanovi\u0107. Godine 1992. pola\u017ee prijemni ispit na Konzervatorijumu u Kijevu u klasi V. V. Besfamiljnova i nastavni plan koji traje 5 godina zavr\u0161ava za 3 godine, sa maksimalnom prose\u010dnom ocenom. Nakon sticanja diplome upisuje postdiplomske studije na Nacionalnoj akademiji P. I. \u010cajkovski u Kijevu i zavr\u0161ava studije za dve godine. Poslednji magistarski ispit pola\u017ee 1997, a iste godine objavljuje i svoj samostalni CD u produkciji PGP Beograd. Promovi\u0161u\u0107i svoj CD nastupa kao solista sa Simfonijskim orkestrom vojske Jugoslavije i Ni\u0161kim simfonijskim orkestrom. Pored mno\u0161tva amaterskih, republi\u010dkih i me\u0111unarodnih takmi\u010denjima na kojima je osvajao nagrade, isti\u010de se prvo mesto 1989. u Francuskoj, gde je bio apsolutni pobednik na takmi\u010denju Grand Prix. Osvojio je i nagrade na takmi\u010denjima u Italiji (Castelfidardo), Ukrajini (Kubok Krivbassa), \u0160paniji (Arasate) i drugim zemljama. Od 2002. godine \u017eivi i radi u Austriji na Konzervatorijumu Gustav Maler, a od spetembra 2012. sa zapa\u017eenim uspehom na Konzervatorijumu Prayner u Be\u010du. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
ANNA VERKHOLANTSEVA je ro\u0111ena u Moskvi. Studirala je na Moskovskom Konzervatorijumu kod legendarne Vere Dulove. Laureat je mnogobrojnih takmi\u010denja, po\u010dev\u0161i od presti\u017enog Prvog moskovskog me\u0111unarodnog takmi\u010denja harfista 1997, gde je kao nagradu osvojila koncertnu harfu Salvi and Lyon & Healy. Stekla je svetsku slavu kao solista. Kao stipendista Victor Salvi fondacije, internacionalnu karijeru po\u010dela je koncertom u londonskom Wigmore Hallu 1998. U istoj sezoni, nastupila je u Velikoj dvorani Moskovskog konzervatorijuma sa Ruskom filharmonijom i dirigentom Sergejom \u0160tadlerom. Nastupala je sa simfonijskim orkestrima Estonije, Litvanije, Simfonijskim orkestrom be\u010dkog radija i drugim. Tokom 2001. sara\u0111uje sa Moskovskim solistima i Jurijem Ba\u0161metom u seriji koncerata. Sa violinistom Aleksandrom Trocijanskim, uz sponzorstvo Victor Salvi fondacije, u sezoni 2000-2001 nastupa u Londonu (Covent Garden), Italiji (Venecija) i SAD (San Francisco, Chicago, Seattle i New York, gde su nastupili u Carnegie Hall’s Weill Recital Room). Kritika je ove koncertepopratila najvi\u0161im ocenama. Na Svetskim kongresima harfe u Pragu, \u017denevi i Dublinu, po pozivu je svirala koncerte na sve\u010danom otvaranju. Njena izvo\u0111enja dela naru\u010dena od strane Viktora Salvija (Suite for Violin and Harp Thomasa Rajna, kao i Sonata for Harp and Violin, Concerto for Two Harps i Sonata for Viola and Harp Valeria Kitka) bile su svetske premijere. Organizovala je majstorske kurseve na Trinity College u Londonu i drugim presti\u017enom ustanovama. \u010clan je \u017eirija najve\u0107ih svetskih takmi\u010denja harfista.<\/p>\n
ASSIA CUNEGO je harfistkinja \u010dije sviranje odlikuje jedinstven kvalitet tona. Ona ostaje verna originalnom komadu koji izvodi, ali pokazuje veliku individualnost u svojoj interpetaciji. Koristi sopstvene varijacije i nove tehnike koje \u010dine njeno izvo\u0111enje ne samo besprekornim, ve\u0107 i slobodnim i mnogostranim. Bogat repertoar koji izvodi obuhvata dela barokne i klasi\u010dne epohe, romanti\u010darske i nove, moderne muzike.S i d\u017eez, slobodne imporovizacije i duhovnu muziku. Ro\u0111ena je u Italiji, a diplomu je stekla sa 18 godina. Sa 20 godina je diplomirala u klasi profesorke \u017dizele Herbert u Vurzburgu, u Nema\u010dkoj. Osvojila je nekoliko prvih nagrada i stipendija na mnogim me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i ve\u0107 od 19. godine je \u010dlan \u017eirija brojnih takmi\u010denja za harfu. Assia Cunego nastupala je na pribli\u017eno 2500 solisti\u010dkih koncerata, do dana\u0161njeg dana. Redovno odr\u017eava master klaseve u Evropi, a radi kao profesor u Hamburgu. Godine 2009. osnovala je HarpAcademy, akademiju za u\u010denike i studente harfe i ansamble za harfu, na kojoj se organizuju i takmi\u010denja i radionice. Od jeseni 2013. vodi internat za nadarene mlade talente, do sada jedinstven projekat. U\u010denici internata imaju \u010dasove na dnevnom nivou i omogu\u0107eno je stalno pra\u0107enje njihovog napretka. Godine 2016. priklju\u010dila se estonskoj Muzi\u010dkoj akademiji i Pozori\u0161tu kao profesor, a redovno svira sa Estonskim nacionalnim simfonijskim orkestrom. Assia Cunego svira Davidovu harfu. <\/p>\n
DALIBOR BERNATOVI\u0106 je studirao je klarinet i saksofon na Vi\u0161oj muzi\u010dkoj \u0161koli u Mariboru i harfu na vi\u0161oj muzi\u010dkoj \u0161koli u Lubljani. Obrazovanje je nastavio na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani u klasi Ruda Ravnika Kosija i na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Marije Mlinar. Tokom 15 godina je bio solista orkestra Mariborske opere i Filharmonije. Trenutno predaje u muzi\u010dkim \u0161kolama u Mariboru, Celju, Velenji i Ljubljani. Njegov pedago\u0161ki rad i iskustvo konstantno se potvr\u0111uju izvanrednim postignu\u0107ima njegovih u\u010denika na takmi\u010denjima \u0161irom Evrope. Kao solista i \u010dlan kamernih ansambala, kao i \u010dlan Opere i Filharmonije Maribora, nastupao je u gotovo svim zemljama Evropske unije, u Ukrajini i na Tajlandu. Trenutno je okupiran pedago\u0161kim radom, komponuje dela za harfu i kamernu muziku (za harfu sa duva\u010dkim instrumentima ili glasom). Tako\u0111e, priprema knjigu posve\u0107enu metodici u\u010denja harfe, prvu tog tipa u Sloveniji, koja bi trebalo da bude izdata 2016. godine. Dalibor Bernatovi\u0107 je predsednik Slovena\u010dkog udru\u017eenja harfista poslednjih 20 godina, redovno organizuje me\u0111unarodna takmi\u010denja, master klaseve i koncerte na kojima nastupaju renomirani harfisti. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
VLASTA LOKAR LAVREN\u010cI\u0106 je u \u0160empetru pri Novoj Gorici, Slovenija. Diplomirala je 1991. na Akademiji za muziku na odseku za Muzi\u010dku pedagogiju. Tamo je i magistrirala 2010. godine. Sa samo 15 godina je u Lokavcu vodila omladinski crkveni hor. Osnovala je Me\u0161oviti hor Laetitia, sa kojima je izvodila vokalno instrumentalna dela, me\u0111u koje spada i opera Radovana Gobca Tri muzi\u010dara, koja je pod njenim vo\u0111stvom do\u017eivela 57 izvo\u0111enja. Vodila je i kvintet Ventus. Kao muzi\u010dki pedagog zaposlena je u \u0161koli Veno Pilon Ajdov\u0161\u010dina, na programu pred\u0161kolskog obrazovanja, a tamburu podu\u010dava privatno u O\u0160 Draga Bajca Vipava. Posebno mesto u njenom muzi\u010dkom anga\u017emanu u poslednjih 20 godina zauzima tambura. Upoznala je tamburu kada je prisustvovala tambura\u0161kom skupu grupe Fermata, a po povratku u Sloveniju usavr\u0161avala se na tom polju. Bila je osniva\u010d kulturnog dru\u0161tva Vipavski tambura\u0161i i muzi\u010dkog dru\u0161tva Tambura\u0161i, gde je trenutno predsednik. Sa omladinskim orkestrom oba dru\u0161tva osvojila je vi\u0161e prvih nagrada. Osnovala je i Muzi\u010dki zavod Hrabroslava Otmarja Vogri\u010da, \u010dija je primarna delatnost negovanje tambura\u0161ke muzike i obrazovanje mladih tabura\u0161a. Sa kolegom Hanzijem Gabrielom je napisala knjigu Po sledeh tambura\u0161tva na Koro\u0161kem, koja je izdata 2004. godine. Sa tambura\u0161kim orkestrom redovno nastupa u domovini i inostranstvu, snima CD, aran\u017eira za tambura\u0161ki orkestar. Godine 2013. godine izdat je ud\u017ebenik za tamburice Naj strune zazvenijo 1. <\/p>\n
JOSIP ORE\u0160KOVI\u0106 je ro\u0111en u Zagrebu. Studirao je mandolinu na Conservatorio di Musica Giuseppe Verdi u Milanu, u Italiji, u klasi Uga Orlandija. Kurs mandoline upisuje 1983. pri Orkestru mandolinista i gitarista pod vo\u0111stvom Darka Babi\u0107a, a ve\u0107 slede\u0107e godine postaje \u010dlan istog orkestra u kojem i danas aktivno svira. Sa orkestrom nastupa na mnogobrojnim koncertima i festivalima u zemlji i inostranstvu, osvajaju mnogobrojna priznanja i nagrade od kojih treba posebno istaknuti festivale u Ferrari (Italija), Remiremontu (Francuska) i Pragu (\u010ce\u0161ka), kao i tradicionalni festival Mandolina Imota u Imotskom. Godine 2001. preuzima poziciju soliste i koncertnog majstora orkestra. Sa gitaristom Ambrozijem Pu\u0161kari\u0107em 2006. osniva Duo Corde sa ciljem promovisanja originalne muzike za mandolinu. Duo je odr\u017eao veliki broj koncerata u Hrvatskoj i van njenih granica, a na hrvatskom festivalu mandolinske muzike Mandolina Imota 2011. duo osvaja prvu nagradu i apsolutno prvo mesto u kategoriji kamernih sastava. Od 2008. godine sara\u0111uje sa Pozori\u0161tem komedija u Zagrebu na produkciji mjuzikla i opereta. Jedan je od osniva\u010da kamernog ansambla Camerata iz Zagreba sa kojim neguje i promovi\u0161e baroknu muziku za mandolinu. Od 2012. godine \u010dlan je \u017eirija Republi\u010dkog takmi\u010denja u\u010denika muzi\u010dkih i baletskih \u0161kola Srbije za tamburu i mandolinu. Osniva\u010d je i predsednik Centra za mandolinu pri kojem pokre\u0107e i vodi \u0161kolu mandoline. Od 2008. godine preuzima funkciju predsednika Hrvatskog saveza mandolinisti\u010dkih orkestara, a 2011. godine dodeljeno mu je priznanje Marinko Katunari\u0107 za naro\u010dit doprinos kvalitetu i promociji mandolinske muzike u Hrvatskoj. <\/p>\n
VERA KALABSKA je ro\u0111ena u gradu Bratsk u Irkutskoj oblasti, Rusija. Zavr\u0161ila je Konzervatorijum muzi\u010dke umetnosti Sergej Prokofjev, na katedri za \u017ei\u010dane instrumente (mandolina). Od 2001. je predava\u010d na Umanskom dr\u017eavnom pedago\u0161kom univerzitetu Pavlo Ti\u010dina, Uman, Ukrajina. Od samog po\u010detka svoje pedago\u0161ke karijere je i osniva\u010d i rukovodilac ansambla Akvareli sa kojim je osvojila brojne nagrade \u0161irom Ukrajine. Kao solista u\u010destvovala je i pobe\u0111ivala na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima Fortissimo (Ukrajina, 2006) i na Internet takmi\u010denju (Srbija, 2014). Godine 2010. je postala vanredni profesor i osnovala je instrumentalni duo Renesansa u kome deluje kao izvo\u0111a\u010d i rukovodilac. Sa duom je pobednik takmi\u010denja u Italiji, Ukrajini i Poljskoj. Glavni i odgovorni je urednik \u010dasopisa Art kritika studio koji se bavi objavljivanjem nau\u010dnih radova studenata umetni\u010dkih fakulteta. Imenovana je za umetni\u010dkog direktora amaterskih narodnih instrumentalnih ansambala od 2012. godine, a 2014. je postala kandidat za stepen pedago\u0161kog nau\u010dnika. \u010clan je istra\u017eiva\u010dke laboratorije za etnologiju. Autor je 32 nau\u010dna rada, od kojih je osam posve\u0107eno metodici nastave, a jedan je monografija. Trenutno je prodekan na Fakultetu umetnosti Pavlo Ti\u010dina u Umanu. Za svoj rad dobitnik je brojnih priznanja Ministarstva prosvete i nauke Ukrajine, predsednika Umanske dr\u017eavne uprave, na\u010delnika za kulturu i turizam umanskog gradskog ve\u0107a i od strane rektora Fakulteta umetnosti Pavlo Ti\u010dina.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
MINJA KOLAK je studirala je klavir na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu, u klasi Stjepana Radi\u0107a. Nakon diplomiranja, dve godine studira francuski i italijanski na Odseku za romanistiku na Filozofskom fakultetu. Kao stipendistkinja francuske vlade boravi dve godine na usavr\u0161avanju u Parizu, gde radi sa Pierrom Sancanom, profesorom na Conservatoire National Sup\u00e9rieur. Od 1980. radi kao nastavnik klavira na Glazbenom u\u010dili\u0161tu Elly Ba\u0161i\u0107 u Zagrebu, gde je od 2005. \u0161ef klavirskog odseka. U\u010denici Minje Kolak u\u010destvovali su na regionalnim, dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i osvojili brojne visoke nagrade. Aktivni su i na seminarima gde rade sa profesorima iz Hrvatske i inostranstva. Mnogi su nastavili muzi\u010dko obrazovanje na MA u Zagrebu, a neki i u inostranstvu (Jerusalim, Rim). Minja Kolak je u tri navrata bila dobitnica priznanja Ministarstva za prosvetu i sport za izuzetne rezultate u radu sa u\u010denicima. Godine 2009. Ministarstvo prosvete i sporta unapredilo je u zvanje profesora mentora, a 2014. godine u zvanje profesora savetnika. Od studentskih dana aktivno u\u010destvuje u radu klavirskih seminara u Hrvatskoj i inostranstvu, a kao pedagog i u stru\u010dnim ve\u0107ima, festivalima i smotrama. Kao rezultat iskustava tokom neposrednog rada sa u\u010denicima, studentima i pripravnicima, kao i u\u010de\u0161\u0107a na seminarima i stru\u010dnim skupovima, u saradnji sa koleginicom Ivankom Kordi\u0107 napisala je prvu hrvatsku klavirsku po\u010detnicu Veselo putovanje za prvi razred osnovne muzi\u010dke \u0161kole, koju je izdao Profil International 2012. U izdanju Profil Klett 2015. je \u0161tampan i nastavak, Veselo putovanje 2, ud\u017ebenik i zbirka za u\u010denike ni\u017eih muzi\u010dkih \u0161kola. <\/p>\n
GLIGOR GELEBESEV je muzi\u010dko obrazovanje je zapo\u010deo u Gevgeliji. Nakon studija na Akademiji umetnosti u Novom sadu u klasi Jokut Mihailovi\u0107 i magistrature u Skoplju 1997, po\u010dinje svoju karijeru kao solista i kamerni pijanista. Kao solista i \u010dlan klavirskog dua Gelebesevi, sa svojom suprugom Katerinom Gelebesevom Kostadinovskom, nastupao je na svim zna\u010dajnim festivalima u Makedoniji: Ohridsko leto, Interfest (Bitolj), Heraklejske ve\u010deri (Bitolj), DMM (Skoplje), Zlatna Lira (Skoplje), i van zemlje (Turska, Poljska, Holandija, Italija, Francuska, Rumunija, Srbija, Bugarska, Gr\u010dka, SAD). Godine 2008. izdat je prvi CD klavirskog dua Gelebesevi sa delima \u0160opena, Bartoka, Debisija, \u0160abrijera i Ha\u010daturjana, a \u010detiri godine kasnije ovaj duo dobija nagradu Zlatna Lira za velika umetni\u010dka dostignu\u0107a od strane Saveza Muzi\u010dkih umetnika Makedonije (SMUM). Gligor Gelebsev je bio \u010dlan vi\u0161e dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja (Davorin Jenko u Srbiji, Mladi Virtuozi u Bugarskoj i druga). <\/p>\n
KONSTANTIN KRASNICKI je ro\u0111en u Minsku, u porodici profesionalnih muzi\u010dara. Kada je imao 5 godina primljen je u Srednju muzi\u010dku \u0161kolu za talentovanu i nadarenu decu u razred profesora Jevgenija Puksta. Nastavio je \u0161kolovanje na Beloruskoj dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji, u klasi Vladimira Nehaenka. Veliki uticaj na mladog Konstantina imalo je njegovo poznanstvo sa priznatim ruskim pijanistom Viktorom Karpovi\u010dem Mer\u017eanovim, kod kojeg se usavr\u0161avao tokom sedam godina. Na Beloruskoj dr\u017eavnoj akademiji stekao je naziv magistra umetnosti, gde je od 1999. nastavio da radi kao pedagog. Ubrzo je postao gostuju\u0107i profesor Umetni\u010dke akademije Anyang Normal University u Kini, docent Beloruske dr\u017eavne akademije i docent Umetni\u010dke akademije Sveu\u010dili\u0161ta J. J. Strossmayera u Osjeku. Zahvaljuju\u0107i njegovom dolasku u Osjek, utemeljile su se studije klavira na Umetni\u010dkoj akademiji, a mnogi njegovi u\u010denici nagra\u0111eni su na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i festivalima. Konstantin Krasnitski je kao pijanista nastupao u Belorusiji, Rusiji, Ukrajini, SAD, Kini, Tad\u017eikistanu, Austriji, Nema\u010dkoj, Turskoj, Italiji, Norve\u0161koj, Danskoj, Hrvatskoj, BIH. Nastupao je sa vode\u0107im orkestrima u Belorusiji i ostvario saradnju sa istaknutim muzi\u010darima kao \u0161to su Pavle De\u0161palj, Vladimir Ziva, Yevgeny Xaviereff, Genadij Provatorov i drugi. Konstantin Krasnitski je apsolutni pobednik na prvom Me\u0111unarodnom pijanisti\u010dkom takmi\u010denju EPTA (European Piano Teachers Association) Svetislav Stan\u010di\u010d u Zagrebu 1999. godine. Dobitnik je i nagrade posebnog fonda Predsednika Republike Belorusije Aleksandra Luka\u0161enka 2002. Nastupao je u zna\u010dajnim koncertnim dvoranama Evrope i na brojnim festivalima klavirske muzike u beloruskim gradovima Minsku, Brestu, Mogilevu i Grodnom. Premijerno je izveo nekoliko dela hrvatskih kompozitora Davora Bobi\u0107a i Sanje Drakuli\u0107. Snimao je za radio i gostovao u TV emisijama u Belorusiji, Hrvatskoj i BIH. \u010clan je Hrvatskog dru\u0161tva muzi\u010dkih umetnika. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
DENIS KRASNOKUTSKY je prvi violinista me\u0111unarodno priznatog kamernog orkestra Virtuozi Filadelfije. Hvaljen zbog izvo\u0111enja koja plene intenzitetom i stra\u0161\u0107u (New York Times), nastupao je u ve\u0107im koncertnim dvoranama svoje zemlje, ali i \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i Avery Fischer Hall, Maryisnki Theatre, Kravis Center, Tchaikovsky Concert Hall, Teatro El C\u00edrculo. Jedn je od osniva\u010da Guda\u010dkog kvarteta Samuel Barber, a nastupao je sa brojnim orkestrima me\u0111u kojima su i Reno Philharmonic, Baton Rouge Symphony, New Jersey Capital Philharmonic, Bay-Atlantic Symphony i Harrisburg Symphony. Kao \u010dlan nagra\u0111ivanog Rowan String Quartet-a, imao je turneju po Isto\u010dnoj obali Amerike. Od 2006. je prva violina kamernog orkestra Virtuozi Filadelfije sa kojim je nastupao u zemljama Evrope, Severne i Ju\u017ene Amerike. Njegova saradnja na projektima sa PVCO i drugim ansamblima zabele\u017eena je na CD-ovima koji su izdale renomirane izdva\u010dke ku\u0107e Naxos, Connoisseur Society, Arabesque, New World Records i New Ariel. Sezona 2015-16. godine je jedna od najaktivnijih za Denisa Krasnokutskog uz niz koncerata kamerne muzike i solo nastupa u Americi i Evropi, na kojima \u0107e premijerno izvesti pojedina dela za violinu. Denis Krasnokutsky stekao je diplomu doktora muzi\u010dke umetnosti na univerzitetu Rutgart (prof. Michael Tree i prof. Paul Neubauer), a radi kao profesor na dr\u017eavnom univerzitetu Elizabeth City. Izvodi na violama koje prave Sergio Peresson i Maurizio Bissolotti. <\/p>\n
STRA\u0160O TEMKOV je jedan od najuspe\u0161nijih makedonskih muzi\u010dara svoje generacije, \u010dija mnogostruka delatnost u\u010dvr\u0161\u0107uje tradiciju umetni\u010dke muzike u Makedoniji i promovi\u0161e interpretaciju na duva\u010dkim instrumentima koji su karakteristi\u010dni za makedonsko podneblje. Muzika postaje njegovo \u017eivotno opredeljenje u ranoj mladosti, a kasnije se formira kao vrstan muzi\u010dki izvo\u0111a\u010d. Zavr\u0161io je Fakultet muzi\u010dke umetnosti u Skoplju, a postdiplomske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Pan\u010do Vladigerov u Sofiji. Tokom studija je sara\u0111ivao sa poznatim evropskim i svetskim umetnicima. Dobitnik je brojnih nagrada na republi\u010dkim i saveznim takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare. Od 1991. svira u Makedonskoj filharmoniji i postaje prepoznatljiv znak ove institucije: kao prvi flautista filharmonije redovno izvodi upe\u010datljiva dela svetske orkestarske literature. Nastupao je sa brojnim orkestrima me\u0111u kojima su pomenuta Makedonska filharmonija, Francusko-ameri\u010dki kamerni orkestar, Kamerni orkestar makedonske filharmonije, Kamerni orkestar Amorozo i drugi. \u010clan je renomiranog Makedonskog duva\u010dkog kvinteta i drugih kamernih ansambala. Stra\u0161o Temkov nastupa na poznatim festivalima u zemlji i inostranstvu: Ohridsko leto, Jesenje muzi\u010dke sve\u010danosti, Skopsko leto, Dani makedonske muzike, Heraklejske ve\u010deri, a ubraja se u retke makedonske umetnike koji su izvodili u Karnegi holu u Njujorku. Repertoar koji izvodi obuhvata \u0161irok izbor kompozicija napisanih od baroka do dana\u0161njih dana, a zapa\u017eena je njegova te\u017enja da promovi\u0161e nova dela kako svetske, tako i doma\u0107e literature za flautu. Izdao je dva CD-a u saradnji sa pijanistkinjom Marijom Vr\u0161kovom. Pored umetni\u010dke delatnosti, aktivan je i kao pedagog. Predaje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju, mentor je studentima na diplomskim i magistarskim studijama. Rezultati njegove pedago\u0161ke delatnosti su o\u010digledne, njegovi studenti osvajaju presti\u017ene nagrade na takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare, imaju svoje samostalne resitale i sviraju kao solisti sa orkestrom. Stra\u0161o Temkov je i osniva\u010d kvarteta flauta Aulos. \u010clan je \u017eirija doma\u0107ih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja. <\/p>\n
SOFIJA CINGULA, mezzosopran, ro\u0111ena je u Zaboku. Osnovnu i srednju \u0161kolu zavr\u0161ila je u Vara\u017edinu. Muzi\u010dko \u0161kolovanje zapo\u010dela je kao \u010delistkinja u klasi profesora Darija Milkovi\u0107a na Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu nakon \u010dega upisuje solo pevanje u klasi Darije Hreljanovi\u0107. Od akademske godine 1995\/1996. zapo\u010dinje studije Solo pevanja na Univerzitetu za muziku i glumu u Be\u010du. Posle diplomskih studija zapo\u010dinje magisterij na odseku za operu (peva\u010dka klasa Sebastian Vittucci, operski studio Curt Malm i Uwe Theimer), koji zavr\u0161ava 2003. godine. Magisterij na odseku Lied i Oratorijum upisuje najpre u klasi proslavljene primadone Marijane Lipov\u0161ek, a zatim u klasi poznatog operskog prvaka, koncertnog umetnika i kompozitora Roberta Holla, kod kojeg, u akademskoj godini 2006\/2007. uspe\u0161no zavr\u0161ava i taj deo studija. Od 2006. godine stru\u010dno se usavr\u0161ava na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Lidije Horvat-Dunjko. Vokalnom pedagogijom aktivno se bavi ve\u0107 nekoliko godina \u2013 najpre kao profesorka solo pevanja i kamerne muzike u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu (2005- 2009), a potom na Odseku za muziku Sveu\u010dili\u0161ta Jurja Dobrile u Puli, gde je stalno zaposlena u zvanju docenta. Vodi odseka za solo pevanje i u\u010destvuje u izvo\u0111enju i osmi\u0161ljavanju slede\u0107ih kolegijuma: solo pevanje, kamerna muzika, osnove vokalne tehnike, ve\u017ebe iz vokalne tehnike i vokalno-tehni\u010dki aspekti de\u010djih pesmica i vokalnih primera u nastavi. Koncertni i operski nastupi Sofije Cingule obuhvataju \u0161irok i raznolik repertoar \u2013 od rane muzike do modernih premijernih izvo\u0111enja savremenih autora koji joj neretko i posve\u0107uju svoje. Uz brojne koncertne nastupe u Hrvatskoj, nastupa u Austriji, Sloveniji, Nema\u010dkoj, italiji, \u0160vajcarskoj i Ju\u017enoj Koreji, a uz ansamble be\u010dke Volksopere i Neue Oper Wien i na turnejama po Japanu i Kini. U sezoni 2003\/2004. bila je alternacija za Tre\u0107u damu u be\u010dkoj Volksoperi. U leto 2006. nastupila je kao Anina u Verdijevoj Traviati na Muzi\u010dkom festivalu u Steyru. 2008, uz maestra Mladena Tarbuka i be\u010dki kamerni orkestar Wiener Concert-Verein, nastupila je u poznatom Musikvereinu u Be\u010du. Nagrada za izvrsnost Rotary kluba Vara\u017edin za najbolji magistarski rad dodeljena joj je 2003. za rad na temu Dora Peja\u010devi\u0107, \u017eivot i pesme. 2007. godine u finalu Concorso internationale di Canto Citt\u00e0 di SantAngelo 2007. u Italiji \u017eiri u sastavu eminentnih vokalnih pedagoga dodelio joj je posebnu nagradu za najbolju interpretaciju. 2009. godine osvojila je drugu nagradu u svojoj kategoriji, kao i posebnu nagradu za najbolju interpretaciju teatra iz Brna na me\u0111unarodnom peva\u010dkom takmi\u010denju Iuventus Canti u slova\u010dkom Vrableu. 2010. se, kao jedina Hrvatica me\u0111u 56 od stru\u010dnog \u017eirija izabranih kandidata iz celog sveta, plasirala na veliko peva\u010dko takmi\u010denje Seoul international Music Competition. Sofija Cingula u\u010destvuje i u radu mnogih hrvatskih i me\u0111unarodnih umetni\u010dkih i pedago\u0161kih radionica, seminara i simpozijuma. Autorka je nekolicine radova, predavanja i prezentacija koje vokalnoj tehnici i pedagogiji pristupaju s nau\u010dnog aspekta i najnovijih nau\u010dnih istra\u017eivanja. Stru\u010dna je saradnica za vokalnu pedagogiju raznih vokalnih ansambala.<\/p>\n
KONSTANTIN KRASNICKI je ro\u0111en u Minsku, u porodici profesionalnih muzi\u010dara. Kada je imao 5 godina primljen je u Srednju muzi\u010dku \u0161kolu za talentovanu i nadarenu decu u razred profesora Jevgenija Puksta. Nastavio je \u0161kolovanje na Beloruskoj dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji, u klasi Vladimira Nehaenka. Veliki uticaj na mladog Konstantina imalo je njegovo poznanstvo sa priznatim ruskim pijanistom Viktorom Karpovi\u010dem Mer\u017eanovim, kod kojeg se usavr\u0161avao tokom sedam godina. Na Beloruskoj dr\u017eavnoj akademiji stekao je naziv magistra umetnosti, gde je od 1999. nastavio da radi kao pedagog. Ubrzo je postao gostuju\u0107i profesor Umetni\u010dke akademije Anyang Normal University u Kini, docent Beloruske dr\u017eavne akademije i docent Umetni\u010dke akademije Sveu\u010dili\u0161ta J. J. Strossmayera u Osjeku. Zahvaljuju\u0107i njegovom dolasku u Osjek, utemeljile su se studije klavira na Umetni\u010dkoj akademiji, a mnogi njegovi u\u010denici nagra\u0111eni su na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i festivalima. Konstantin Krasnitski je kao pijanista nastupao u Belorusiji, Rusiji, Ukrajini, SAD, Kini, Tad\u017eikistanu, Austriji, Nema\u010dkoj, Turskoj, Italiji, Norve\u0161koj, Danskoj, Hrvatskoj, BIH. Nastupao je sa vode\u0107im orkestrima u Belorusiji i ostvario saradnju sa istaknutim muzi\u010darima kao \u0161to su Pavle De\u0161palj, Vladimir Ziva, Yevgeny Xaviereff, Genadij Provatorov i drugi. Konstantin Krasnitski je apsolutni pobednik na prvom Me\u0111unarodnom pijanisti\u010dkom takmi\u010denju EPTA (European Piano Teachers Association) Svetislav Stan\u010di\u010d u Zagrebu 1999. godine. Dobitnik je i nagrade posebnog fonda Predsednika Republike Belorusije Aleksandra Luka\u0161enka 2002. Nastupao je u zna\u010dajnim koncertnim dvoranama Evrope i na brojnim festivalima klavirske muzike u beloruskim gradovima Minsku, Brestu, Mogilevu i Grodnom. Premijerno je izveo nekoliko dela hrvatskih kompozitora Davora Bobi\u0107a i Sanje Drakuli\u0107. Snimao je za radio i gostovao u TV emisijama u Belorusiji, Hrvatskoj i BIH. \u010clan je Hrvatskog dru\u0161tva muzi\u010dkih umetnika. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
RADE RADOVI\u0106 je muzi\u010dke studije zavr\u0161io je na ruskoj muzi\u010dkoj akademiji Gnjesini u Moskvi, na odsecima za kompoziciju (klasa A. \u010cajkovski i Kiril J. Volkov) i harmoniku (klasa Vladimir G. Karolj), stekav\u0161i magistraturu u obe oblasti. Dirigovanje je poha\u0111ao u klasi Vladimira Felera. Tokom sedmogodi\u0161njeg boravka u Moskvi, kao kompozitor i izvo\u0111a\u010d u\u010destvovao je na brojnim koncertima i ostvario vi\u0161e snimaka za ruski dr\u017eavni radio i televiziju. Pisao je uglavnom instrumentalnu i kamernu muziku. Radio je kao profesor na Bogosloviji u Fo\u010di (1997-2008), gde je dirigovao horom Bogoslovije i Bogoslovskog fakulteta. Pedago\u0161ki rad na Muzi\u010dkoj akademiji Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu zapo\u010deo je 2000. godine. Rade Radovi\u0107 je umetni\u010dki rukovodilac i glavni dirigent Kamernog hora Smera za crkvenu muziku i pojanje Muzi\u010dke akademije u Isto\u010dnom Sarajevu, od njegovog osnivanja (2001). Uobli\u010dio je programsku koncepciju i profil delovanja ovog ansambla. Kamerni hor je nastupio na brojnim me\u0111unarodnim horskim i muzi\u010dkim festivalima: Musica sacra a Roma (Rim, 2005), BEMUS (Beograd, 2006), Musica Mediterranea-Europamusicale festival (Minhen, 2009), i drugim, odr\u017eao je na stotine koncerata i nastupa u zemlji i u inostranstvu. Ansambl je vi\u0161estruki laureat me\u0111unarodnih horskih takmi\u010denja i dobitnik Gramate od mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja (2003) i drugih priznanja. U produkciji RTV BiH snimljen je i DVD Kamernog hora (2011). Rade Radovi\u0107 je autor knjige V. A. Zolotarjov – osvrt na dela za harmoniku (2002) i monografije Decenija rada Kamernog hora Smera za crkvenu muziku i pojanje Muzi\u010dke akademije Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu (2001-2011). Uspostavio je umetni\u010dku saradnju sa Institutom za duhovnu muziku Univerziteta Jejl (Institute of Sacred Music, Yale University) iz SAD (2008). \u010clan je mnogih me\u0111unarodnih \u017eirija na takmi\u010denjima i festivalima. Predsednik je Asocijacije za negovanje akademske muzike Novi zvuk iz Isto\u010dnog Sarajeva (od osnivanja – 2009) i \u010dlan brojnih stru\u010dnih organizacija. Za umetni\u010dka ostvarenja dobitnik je Srebrne plakete Grada Isto\u010dno Sarajevo (2009), Plakete Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu (2011) i drugih nagrada i priznanja. <\/p>\n
ROBERT HOMEN je ro\u0111en je u Kotoru. Diplomirao je dirigovanje na Muzi\u010dkoj Akademiji u Zagrebu. Dobitnik je Rektorove nagrade. Dugi niz godina radio je u Hrvatskom narodnom pozori\u0161tu u Zagrebu, prvo u svojstvu horovo\u0111e, a potom i kao stalni operski dirigent. Sara\u0111ivao je sa mnogim orkestrima i operskim ku\u0107ama u Hrvatskoj i \u0161ire (HNK Split, HNK Osijek, HNK Rijeka, HNK Zagreb, Narodno pozori\u0161te u Sarajevu, Zagreba\u010dka filharmonija, Dubrova\u010dki simfonijski orkestar, Orchestre Philharmonique de Monte Carlo, Teatro Verdi Trst, Simfonijski puha\u010dki orkestar OSRH, Simfonijski orkestar HRT, Crnogorski simfonijski orkestar). Stalni je gost dirigent hora Hrvatske radiotelevizije. Vodio je hor Bazilike Srca Isusova u Zagrebu Palma, sa kojim je osvajao brojne nagrade na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima (\u010detiri puta apsolutni prvak Hrvatske, zlatna plaketa i prva nagrada na takmi\u010denju G. P. Da Palestrina u Rimu, zlato na svetskoj smotri horova u Ukrajini u Lavovu). Trenutno vodi hor Jevrejske op\u0161tine u Zagrebu Lira, sa kojim je tako\u0111e osvajao mnoge nagrade na dr\u017eavnim i svetskim smotrama i sa kojim je gostovao \u0161irom sveta (Evropa, Australija, Izrael, Amerika). \u010cest je \u010dlan stru\u010dnih komisija na takmi\u010denjima vokalnih ansambala i smotrama duva\u010dkih orkestara. Predaje na seminarima iz dirigovanja u Hrvatskoj i inostranstvu. Stalno je zaposlen kako docent na Muzi\u010dkoj Akademiji u Zagrebu. <\/p>\n
SA\u0160O TATAR\u010cEVSKI je ro\u0111en je u Bitolju, Makedonija, gde je zapo\u010deo svoje muzi\u010dko obrazovanje. Master diplomu horskog, simfonijskog i operskog dirigenta stekao je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju. U\u010destvuje u sprovo\u0111enju majstorskih kurseva u Njujorku, Rimu, Berlinu, St. Petersburgu, Sarteanu i Moskvi. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, orkestrom Makedonske opere, Bitoljskim kamernim orkestrom, Simfonijskim orkestrom ICE iz Rima, Bitoljskom operom, modernim muzi\u010dkim ansamblima Alea i Con Tempora, Simfonijskim orkestrom FM-a, Solistima FM-a, Simfonijskim orkestrom Hermitage i drugim ansamblima. Profesor je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti i dirigent je me\u0161ovitog hora Dragan \u0160uplevski, kamernog hora Pro Ars i \u017eenskog hora MKC iz Skoplja. Izvodio je i van granica Makedonije na brojnim koncertima i osvajao nagrade na mnogim me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Portugaliji, Sloveniji, Velikoj Britaniji, Belgiji, \u0160vajcarskoj, Gr\u010dkoj, \u0160paniji, Hrvatskoj, Italiji, Srbiji, Bugarskoj, Austriji i drugim zemljama. Od 2014. je umetni\u010dki direktor i vode\u0107i dirigent i predava\u010d me\u0111unarodnog horskog foruma u Strugi. <\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/div>\n
<\/p>\n
<\/p>\n