<\/p>\n
BORIS RADULOVI\u0106 je ro\u0111en u Beogradu. Osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje stekao je u klasi Olge Bauer u muzi\u010dkoj skoli Josip Slavenski. Studije je zapo\u010deo na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, u klasi Aleksandra \u0160andorova. U\u010destvovao je na mnogobrojnim takmi\u010denjima u zemlji i inostranstvu ostvaruju\u0107i vrlo zapa\u017eene rezultate od kojih se izdvajaju I nasrada i specijalna nasrada EPTE Hrvatske na takmi\u010denju „Zlatko Grso\u0161evi\u0107“ u Zagrebu (2008), u kategoriji pijanista do 32 godine, I nagrada na takmi\u010denju posve\u0107enom delima Mocarta i Lista (EPTA), nagrada apsolutnog pobednika u kategoriji klavirski duo u italijanskom gradu Stresi i druge. Nagra\u0111en je poveljom Beogradski an\u0111eo i stipendijom iz fonda Ivan Petkovi\u0107. Dobitnik je stipendije fondacije Richard Verner koja omogu\u0107ava nastupe na zapa\u017eenim koncertima u ve\u0107im gradovima Nema\u010dke. Godine 2009. nagra\u0111en je koncertnom sezonom Best of NRW kao jedan od najperspektivnijih mladih pijanista u Nema\u010dkoj. Sara\u0111ivao je sa mnogobrojnim poznatim profesorima i pijanistima i nastupao u Nema\u010dkoj, Austriji, \u0160vajcarskoj, Holandiji, Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Rusiji, Makedoniji, Estoniji, Japanu i Kini, kao i sa orkestrom grada Kopra, simfonijskim orkestrom Schwerte i Var\u0161avskim simfonijskim orkestrom. Snimao je vi\u0161e puta za radio i televiziju. U oktobru 2012. zavr\u0161io je postdiplomske studije na odseku za koncertne pijaniste. Boris Radulovi\u0107 dobitnik je stipendije „Hajdelber\u0161ko prole\u0107e“ za 2014. godinu koja, osim mnogobrojnih koncerata, podrazumeva saradnju sa istaknutim nema\u010dkim umetnicima. <\/i><\/a><\/p>\n <\/p>\n MAJA AZABAGI\u0106 je ro\u0111ena u Tuzli 1976. godine. Zvanje profesora klavira stekla je na Konzervatorijumu za muziku i igru u Roterdamu 2001. godine, na odseku za klasi\u010dni klavir u klasi profesora Majkla Dejvidsona. Od 2004. do 2007. godine radila je na Glazbenom u\u010dili\u0161tu Elly Ba\u0161i\u0107 u Zagrebu, a od 2007. godine profesorka je klavira u Osnovnoj muzi\u010dkoj \u0161koli u Tuzli. Njeni u\u010denici su u periodu od 2009. do 2016. godine osvojili 84 nagrade na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima – od toga ukupno 52 prve nagrade i 8 specijalnih nagrada. Izdvajamo da su u\u010denici profesorke Azabagi\u0107 bili laureati i slede\u0107ih pijanisti\u010dkih takmi\u010denja – Zlatko Grgo\u0161evi\u0107 u Zagrebu, RH; Takmi\u010denja mladih pijanista u \u0160apcu, RS; Mednarodno tekmovanje Ivan Rijavec u Roga\u0161koj Slatini, SLO; Banjalu\u010dkog bijenala u Banja Luci, BIH; Internacionalnog festivala muzike Primavera u Bijeljini, BIH; te na takmi\u010denjima \u0161irom Bosne i Hercegovine. Od 2011. godine Maja Azabagi\u0107 je \u010dlan \u017eirija na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. U\u010destvovala je na seminarima koje su organizovali eminentni muzi\u010dari: Arbo Valdma, Eugen Indjic, Nevena Popovi\u0107, Vladimir Bo\u010dkarjov, Aleksandar Serdar, \u0110or\u0111e Stanetti, Arsen \u010carki\u0107, Jokut Mihailovi\u0107, Ljudmila Sinahovskaja, Aleksandra Romani\u0107, Planinka Juri\u0161i\u0107 Ati\u0107, Aida Gavrilova Muharemagi\u0107. Tri godine uzastopno, dobitnica je Priznanja od strane Federalnog ministarstva obrazovanja, kulture i sporta za rad sa talentovanim u\u010denicima.<\/p>\n<\/p><\/div>\n KONSTANTIN KRASNITSKY je muzi\u010dko obrazovanje stekao na Republican Lyceum-College (1982-1994) u klasi E. G. Puksta. Diplomirao je i magistrirao na beloruskoj Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji (1994-2000) gde je zapo\u010deo i pedago\u0161ki sta\u017e kao asistent-pripravnik u klasi V. N. Nekhaenka. Od 1999. K. Krasnitsky je profesor klavira na beloruskoj Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji. Me\u0111u njegovim studentima su i dobitnici nagrada na me\u0111unarodnim klavirskim takmi\u010danjima. U sviranju K. Krasnitskog zapa\u017ea se ozbiljnost interpretacijskog koncepta, jasna virtuoznost, stilska preciznost i logi\u010dni dramatski razvoj. Ovi kvaliteti su najvi\u0161e do\u0161li do izra\u017eaja na 3. Rahmanjinovom me\u0111unarodnom takmi\u010denju klavirista u Moskvi (2002), gde je osvojio 4. nagradu. To je bilo prvi put u istoriji da je beloruski muzi\u010dar postao dobitnik nagrade nekog takmi\u010denja odr\u017eanog u Velikoj dvorani Moskovskog konzervatorijuma. Uspehu u Moskvi prethodila je blistava pobeda 1999. na 1. me\u0111unarodnom takmi\u010denju pijanista u organizaciji EPTA Svetislav Stan\u010di\u0107 u Zagrebu, gde je nagra\u0111en 1. nagradom stru\u010dnog \u017eirija i posebnom nagradom publike. Konstantin Krasnitsky odr\u017eao je koncertne turneje u Belorusiji, Rusiji, Ukrajini, SAD, Kini, Nema\u010dkoj, Italiji, Turskoj, Norve\u0161koj, Danskoj, kao i u dvoranama poput Konzerthause u Berlinu, Vatroslav Lisinski u Zagrebu, Steinway Chamber dvorana u Kopenhagenu. Za svoje umetni\u010dke rezultate nagra\u0111ivan je odli\u010dnim kritikama. Od 1996. do 2003. stalni je u\u010desnik na International Pianist Course of the Higher Art skill u spomen na S. V. Rachmaninova u Tambowu (Rusija) u klasi profesora moskovskog konzervatorijuma V. K. Merzhanova. Sara\u0111ivao je s Predsedni\u010dkim orkestrom Republike Belorusije, Simfonijskim orkestrom nacionalnog akademskog Bolj\u0161oj teatra opere i baleta Republike Belorusije, Dr\u017eavnim akademskim simfonijskim orkestrom Republike Belorusije, Dr\u017eavnim kamernim orkestrom Republike Belorusije, Moskovskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Hrvatske radio televizije, Simfonijskim orkestrom Beloruske dr\u017eavne muzi\u010dke akademije Mladi Belorusi. U\u010destvovao je na brojnim koncertnim projektima u Belorusiji (klavirski festivali u Minsku, Brestu, Mogilevu, Grodnu, festival Minsk Spring 99, Minsk Spring 2003, Art of children and youth, u Beloruskom Dr\u017eavnom filharmonijskom dru\u0161tvu – na koncertima osvaja\u010da prvih nagrada, a u Hrvatskoj je svirao i na Dubrova\u010dkim ljetnim igrama. Konstantin Krasnitsky snimao je za radio i televiziju. Dobitnik je posebne nagrade predsednika Republike Belorusije za mlade umjetnike (2002). Po\u010dasni je profesor klavira u Anyang Normal University (Kina) od 2012 godine. <\/p>\n SR\u0110AN FILIP \u010cALDAROVI\u0106 zapo\u010deo je svoje muzi\u010dko obrazovanje u muzi\u010dkoj \u0161koli Pavao Markovac u klasi Jelice Kuzmin. Studirao je na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu, gde je i diplomirao u klasi Vladimira Krpana (1995). Usavr\u0161avao se na Indiana University School of Music u Bloomingtonu (SAD) u klasi Leonarda Hokansona (1996) i na Trinity College of Music u Londonu u klasi Philipa Fowkea (2001), a magistrirao na presti\u017enom University of Miami u klasi J. Roberta Floyda (2002). Usavr\u0161avao se na me\u0111unarodnim kursevima Evgenija Timakina, Jeromea Rosea, Waltera Groppenbergera i Sequeire Coste, aktivno se bave\u0107i solisti\u010dkim i kamernim nastupima na kojima potvr\u0111uje opravdanost osvojenih nagrada i laskavih kritika. Od 2005. godine \u010caldarovi\u0107 deluje kao profesor klavira na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu. Njegov repertoar je raznovrstan – obuhvata dela Bacha, Beethovena, Chopina, Liszta, Schumanna i drugih velikih imena svetskog muzi\u010dkog stvarala\u0161tva, pritom ne zanemaruju\u0107i doma\u0107e kompozitore (\u0160ulek, Papandopulo, Peja\u010devi\u0107, Kempf, Para\u0107 i dr.). Od 1990. godine \u010caldarovi\u0107 redovno odr\u017eava solo resitale u Hrvatskoj, kao i koncerte s orkestrom. Za izvo\u0111enje Brahmsovog Koncerta za klavir i orkestar d-moll, kao i Lisztove Sonate h-moll, dobio je visoka priznanja i nagrade. Publika i kriti\u010dari opisuju ga kao svestranog umetnika sa ose\u0107ajem za ton i fraziranje.<\/p>\n VLADIMIR MLINARI\u0106 je ro\u0111en u Puli. Diplomirao na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani u klasi Zdenka Novaka (1987) i zavr\u0161io postdiplomske studije barokne muzike i klasicizma kod istog profesora (1990). Studije je nastavio u Be\u010du u klasi Leonida Brumberga (1989-91) i u\u010destvovao na nekoliko letnjih kurseva koje su dr\u017eali Luci Halmann-Russell (1983, \u010dembalo), Konstantin Bogino (1986), Arbo Valdma (1987) i Leonid Brumberg (1988, 1989). Osvojio je nekoliko prvih nagrada na takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dara, Pre\u0161ernovu nagradu (1986), prvu nagradu na me\u0111unarodnom takmi\u010denju u Zemoni (Slovenija, 1987). Od 1981. nastupa kao solista i kamerni muzi\u010dar u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Italiji, Francuskoj, Belgiji, Austriji, SAD, Kanadi, Rusiji i Nema\u010dkoj. Od 1994. je pijanista tria Luwigana. \u010cest nastupa na televiziji (Slovenija, Hrvatska, Rai-Trst). Snimio je dva kompakt diska. <\/i><\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n BAL\u00c1ZS PIRI \u00c1RP\u00c1D je solo fagotista orkestra SNG Opere i baleta u Ljubljani. Srednju muzi\u010dku \u0161kolu zavr\u0161io je u Subotici u klasi profesora Gyorgija Olaha. Muzi\u010dko obrazovanje je nastavio na muzi\u010dkoj Akademiji Ferenc Liszt u Budimpe\u0161ti u klasi profesora Gabora Janota. Od 1998. godine je student Muzi\u010dke akademije u Ljubljani u klasi profesora Bo\u017eidara Tumpeja, gde je i diplomirao 2003. godine. Usavr\u0161avao se na master kursevima priznatih Evropskih fagotista kao \u0161to su Herman Frenti\u0161ek i Sergio Azzolini. Vi\u0161e puta je u\u010destvovao u me\u0111unarodnim omladinskim orkestrima (Tirol Festspiele Erl, Juenesse Musica Swiss, Europaische Ensemble Akademie). Dobitnik je dve prve nagrade i zlatne plakete na dr\u017eavnom takmi\u010denju mladih muzi\u010dara Slovenije. Godine 2006. dobio je Pre\u0161ernovu nagradu za izvanredna muzi\u010dka dostignu\u0107a. Sa kvintetom Artvento je nastupao po celoj Evropi (Italija, Austrija, Nema\u010dka, Hrvatska, Srbija, SAD, Albanija, Slovenija), a 2008. godine su izdali svoj prvi CD za nema\u010dku izdava\u010dku ku\u0107u \u2013 Trio \u2013 Verlag. Nastupao je kao solista uz pratnju orkestra SNG Opera i balet Ljubljana, pod vo\u0111stvom dirigenta Lorisa Voltolinija u dvorani Slovenske filharmonije. Tako\u0111e je nastupao i sa orkestrom Suboti\u010dke filharmonije. Redovno odr\u017eava solisti\u010dke resitale u Sloveniji i inostranstvu. Predaje u muzi\u010dkoj \u0161koli u Kopru. Redovno sara\u0111uje sa orkestrima RTV Slovenija, Slovenska filharmonija, SNG Opera i balet Maribor, a 2016. godine je sara\u0111ivao i sa RCO Concertgebow pod vo\u0111stvom Daniele Gattija. Redovan je \u010dlan i mentor u me\u0111unarodnom orkestru Branimir Slokar Academy. Zvanje magistra stekao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Mirka Isaevskog i \u017darka Peri\u0161i\u0107a.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n MATEJ ZUPAN je osnovne i magistarske studije zavr\u0161io je na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani kod profesora Fe\u0111e Rupela, a kasnije se usavr\u0161avao kod Marija An\u010dilotija, kao i na majstorskim kursevima koje su vodili Trevor Vaj, Mi\u0161el Debost, Peter-Lukas Graf i D\u017eejms Galvej. Pobednik je nekoliko doma\u0107ih takmi\u010denja. Od 1996. do 2008. godine bio je prvi flautista Slovena\u010dkog nacionalnog radio orkestra. Kao \u010dlan Ariart duva\u010dkog kvinteta, Academia Ars Musicae kamernog orkestra, nedavno osnovanog Ansambla za novu muziku MD7, kao i Kamernog orkestra solista slovena\u010dkog udru\u017eenja kompozitora intenzivno je nastupao u Sloveniji, Evropi i Severnoj i Ju\u017enoj Americi. Snimao je za slovena\u010dki Radio i Televiziju, RAI i Orf. Profesor je na Muzi\u010dkoj akademiji Univerziteta u Ljubljani.<\/p>\n MELANIJA GRADA\u010cEK je osnovno i srednjo\u0161kolsko obrazovanje stekla je u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu. Osvaja brojne prve nagrade na dr\u017eavnim takmi\u010denjima, te nastupa kao solista uz pratnju Zagreba\u010dke filharmonije. Godine 1999. upisuje studije flaute na Muzi\u010dkoj Akademiji u Zagrebu, u klasi prof. Thea Tabake. Tokom studija usavr\u0161ava se i kod eminentnih umetnika (Jiri Valek, Pierre-Yves Artaud, L. Kov\u00e1cs , C. Levin, R. Ghiani, L. Sello). Diplomirala je 2003. u klasi prof. Vesne Ko\u0161ir. Predaje flautu u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu i u Glazbenoj \u0161koli Murska Sobota. Njeni u\u010denici posti\u017eu izvrsne rezultate na me\u0111unarodnim i dr\u017eavnim takmi\u010denjima. U vara\u017edinskoj Glazbenoj \u0160koli osnovala je „Malu \u0161kolu blok flaute i flaute“ za pred\u0161kolske uzraste. Uz pedago\u0161ki rad, koncertira sa „Vara\u017edinskim puha\u010dkim triom“, a \u010dlan je i „Vara\u017edinskog komornog orkestra“. Od brojnih nastupa treba izdvojiti onaj na „40. Vara\u017edinskim baroknim ve\u010derima“. Eksperimenti\u0161u\u0107i sa fuzijom moderne elektronske muzike i flaute u ambijentalno-elektronskim temama, Melanija Grade\u010dak sara\u0111uje u „Sonarscope“ projektu \u010diji singl „Devotion“ ulazi me\u0111u najemitovanija dela na hrvatskim televizijama. Aktivno sara\u0111uje sa nekoliko modernih bendova kao autor i instrumentalista. Komponuje za filmske projekte me\u0111unarodnog „Trash Film Festivala“ u Vara\u017edinu.<\/p>\n STANISLAVA BARA\u0106 je osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje stekla u Kraljevu, u klasama Suzame i Karolja Maro\u010dika. Diplomirala je i magistrirala na FMU u Beogradu u klasama Miodraga Azanjca i Ljubi\u0161e Jovanovi\u0107a. Orkestarske studije (klasa Christiane Hellmann), kao i dopunske studije flautske pedagogije (klasa Annette von Stackelberg), nastavlja na Hochschule der K\u00fcnste u Berlinu. Usavr\u0161avala se na majstorskim kursevima Miodraga Azanjca, J\u00e1nosa B\u00e1linta, Trevora Wyea i drugih. 1994. godine je osvojila 2. nagradu, a 1996. 2. nagradu i specijalno priznanje za izvo\u0111enje dela doma\u0107eg autora na Me\u0111unarodnom takmi\u010denju Petar Konjovi\u0107. Odr\u017eala je niz solisti\u010dkih i kamernih koncerata u mnogim gradovima Srbije, u Crnoj Gori, Austriji i vi\u0161e gradova Nema\u010dke, nastupala je sa Horom flauta MiodragaAzanjca i sa Ansamblom za novu muziku Echo u Berlinu, pod vo\u0111stvom Konstantie Gourzi. Njeni u\u010denici su osvojili veliki broj nagrada na na regionalnim takmi\u010denjima flautista. Radila je u muzi\u010dkoj \u0161koli Josif marinkovi\u0107 u Beogradu i vi\u0161e \u0161kola u Nema\u010dkoj gde aktivno u\u010destvuje u realizaciji muzi\u010dkih i obrazovnih projekata.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n PALMA SZILAGYI je ro\u0111ena u K\u00f6r\u00f6sszak\u00e1lu u Ma\u0111arskoj. Diplomirala je na umetni\u010dkom i pedago\u0161kom odseku za hornu na Liszt Ferenc Muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti. \u010cesto nastupa sa filharmonijom Debrecena. Trenutno dr\u017ei praksu na Muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti. Predaje hornu u Be\u010du na Konzervatorijumu, a u Budimpe\u0161ti je redovni profesor horne i kamerne muzike na Egressy High School Musical. Njena misija je da se brine o razvoju talentovanih muzi\u010dara. U zemlji i inostranstvu redovno dr\u017ei master kurseve s umetnicima: Peter Damm, Hermann Jeurissen, Ab Koster, Willi Schwaiger, H\u00f6gner G\u00fcnter Hermann Ebner, Tarj\u00e1ni Ferenc (Austrija, \u0160vajcarska, Hrvatska, Italija, Slovenija, \u0160vedska, Rumunija, Ma\u0111arska). Redovni je \u010dlan \u017eirija na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Njeni u\u010denici su osvojili brojne nagrade na takmi\u010denjima, a oni tako\u0111e sviraju solo Hornu u mnogim top orkestrima \u0161irom sveta. Palma je objavila publikacije za Editio Musica Budapest (Tutor Horn I-II, Tria i kvarteti za Hornu, Palace of Sounds, komadi za Horn I-II). Ministarstvo joj je uru\u010dilo nagradu za visoke kvalitete u obrazovnom radu: Bart\u00f3k B\u00e9la- P\u00e1sztori Award Ditta, Ap\u00e1czai nagradu, Artisjus nagrada. <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n JOZSEF CSIKOTA, trombonista i dirigent ro\u0111en je u Mak\u00f3u u Ma\u0111arskoj. Diplomirao je trombon na Muzi\u010dkoj akademiji u Segedinu, a dirigovanje na Liszt Ferenc Academy of Music u Budimpe\u0161ti. Na moskovskom dr\u017eavnom Univerzitetu za kulturu i umjtnost stekao je zvanje kandidat muziki\u010dkih pedago\u0161kih nauka. Radio je kao profesor muzike i dirigent u \u0161kolama u Ma\u0111arskoj, da bi 1994. osnovao Private Music and Arts School Musical koju vodi kao direktor i dirigent. Od 1998. godine predaje je na Fakultetu Music of the University of Szeged kao dirigent, a zatim od 2010. kao vi\u0161i predava\u010d. Osniva\u010d je Simfonijskog orkestra u rodnom gradu koji je odr\u017eao veliki broj koncerata, a 1997. je na poziv predednika WASBE Felixa Hausvirtha u \u0160vajcarskoj snimio kompakt disk sa premijerno izvedenim delima petoro savremenih kompozitora. Redovni je \u010dlan \u017eirija na brojnim takmi\u010denjima u zemlji i inostranstvu. Predava\u010d je na majstorskim kursevima u Ma\u0111arskoj, Izraelu, SAD i Moskvi. Kao dirigent i umetnik nosilac je vi\u0161e priznanja u Ma\u0111arskoj i van nje. \u010clan je predsedni\u0161tva ma\u0111arske asocijacije duva\u010da i muzi\u010dkih \u0161kola, upravnog odbora za umetnost i planiranje Svetske asocijacije za simfonijske orkestre i ansamble (WASBE). Objavio je brojne instrumentalne orkestracije, recenzije za EMB (Edition Musica Budapest), \u010dlanke u me\u0111unarodnim stru\u010dnim \u010dasopisima. <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n MILO\u0160 MITROVSKI ro\u0111en je u Berlinu. Studirao je na Akademiji Hanns Eisler u klasi profesora Karl-Heinz Steffens-a od 2006. do 2008. godine, a nastavio usavr\u0161avanje na studijama u klasi profesora Wenzel Fuchs-a i Ralf Forstera. Master studije klarineta zavr\u0161io je 2016. godine. Dobitnik je nagrade Jugend Musiziert 2004. i 2006. godine. Nastupao je kao solista sa Simfonijskim orkestrom radija Berlin i Brandenbur\u0161kim dr\u017eavnim orkestrom. Tako\u0111e, nastupao je i kao kamerni muzi\u010dar sa zna\u010dajnim muzi\u010dkim imenima, kao \u0161to su Klaus Thunemann, Radovan Vlatkovic i Maurice Bourge na koncertima u \u0160paniji, \u017denevi i Cirihu. Od 2008. godine nosilac je stipendije fondacije Yehudi Menuin Live Music Now. Iste godine postao je \u010dlan orkestra Nema\u010dke opera u Berlinu, a od 2011. godine je prvi klarinetista orkestra Komische Oper Berlin. U martu 2010. godine snimio je CD sa kamernim ansamblom Klassik Deutsche Oper Berlin. Ostvario je zna\u010dajnu saradnju i sa ansamblom Opera String quartet, sa kojim je snimio Mocartov Kvintet za klarinet, za potrebe filma koji je premijerno prikazan na Kanskom festivalu 2016. godine (producent Park Chanwook).<\/p>\n TADEJ KENIG je solo klarinetista orkestra opere i baleta Slovenskog narodnog gledali\u0161\u010da u Ljubljani i docent na Muzi\u010dkoj akademiji Univerziteta u Ljubljani. Diplomirao je u klasi Slavka Gori\u010dara na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani i zavr\u0161io postdiplomske studije sa najvi\u0161im ocenama (Solistendiplom) na Visokoj \u0161koli za muziku grada Bazela (Hochschule fur Musik der Stadt Basel) u klasi Fransoa Bende. Dobitnik je vi\u0161e prvih nagrada kako na doma\u0107im, tako i na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Bio je apsolutni pobednik na takmi\u010denju Marco Fiorindo u Torinu (Italija), u kategoriji klarinet solo. Njegova koncertna delatnost obuhvata kako koncerte u Sloveniji, tako i koncerte \u0161irom Evrope, u Aziji i SAD-u, gde nastupa kao solista i kamerni muzi\u010dar, ali i sa orkestrima: Slovenskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom grada Bazela, Kamernim orkestrom iz Bratislave, Orkestrom opere i baleta Slovenskog narodnog gledali\u0161\u010da iz Ljubljane i ansamblom Cantus. Sara\u0111ivao je sa slede\u0107im dirigentima: Marko Letonja, Stefan Saderling, Otmar Maga, Loris Voltolini, Berislav \u0160ipu\u0161 i drugim. \u010clan je duva\u010dkog kvinteta ARTvento. U\u010destvovao je na velikom broju me\u0111unarodnih festivala savremene muzike, me\u0111u kojima su Muzi\u010dki bijenale Zagreb (Hrvatska), Electromediaworks (Atina, Gr\u010dka), S.O.U.N.D (\u0160kotska), a u okviru ovih festivala ostvario je saradnju sa solistima i dirigentima kao \u0161to su: Feliks Rengli, Ser\u0111o Acolini, Hajnc Holiger, Ri\u010dard Kreg, Roberto Fabri\u0107ijani, Rohan de Saram, Kri\u0161tof Penderecki, Jirg Heneberger, Jirg Vitenbah, Adam Skot Nil, Robert Skot Tompson, Pit Stoleri i drugi. Njegova diskogafija obuhvata slede\u0107a izdanja: Dialogue de l`ombre double \u2013 2007, Cantus d.o.o. Zagreb HDS; Molly Brallaghan, Quintet ARTvento and friends \u2013 2008, Whoopee Records, Nema\u010dka; Vivid Air \u2013 2010, Aucourant Records, SAD; Alojz Ajdi\u010d \u2013 Skladbe za klarinet \u2013 2010, KD ADRIARS, Slovenija; Pihalni kvintet ARTvento \u2013 skladbe slovenskih skladateljev \u2013 2011, KD ADRIARS, Slovenija; Pushing Forward \u2013 2011, KD ADRIARS, Slovenija, 2012, Aucourant Records, SAD. Odr\u017eao je veliki broj majstorskih kurseva u Ljubljani, Berlinu, Bazelu (Muzi\u010dka akademija grada Bazela), Luganu (Conservatorio della Svizzera Italiana), na Univerzitetu u Aberdenu, u Centru izvrsnosti u Vara\u017edinu, u Puli (Arena International, Univerzitet u Trstu) itd. Bogatu karijeru Tadeja Keniga redovno prate briljantne kritike kako doma\u0107ih, tako i stranih medija. <\/p>\n DAVOR REBA je istaknuti hrvatski klarinetista i pedagog. \u0160kolovao se kod profesora \u0110ovanija Kavalinija i stekao diplomu osnovnih i magistarskih studija kod profesora Josipa Ton\u017eeti\u0107a na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu. Reba je zavr\u0161io specijalizaciju u Antverpenu kod profesora Valtera Bozkensa i usavr\u0161avao se u okviru mnogih seminara. Osvojio je prvu nagradu na poslednjem odr\u017eanom takmi\u010denju u\u010denika klarineta u biv\u0161oj Jugoslaviji. Odr\u017eao brojne resitale u Hrvatskoj i u inostranstvu (Slovenija i Belgija) sa istaknutim pijanistima (Ljubomir Ga\u0161parevi\u0107, Darko Domitrovi\u0107, Veljko Glodi\u0107, Marina Pletikosa, Martina Cukrov, Vlasta Giura, Lana Bradi\u0107, En Meri Vajts i mnogim drugim). Nastupao je kao solista sa Zagreba\u010dkom filharmonijom, Hrvatskim kamernim orkestrom i Zadarskim kamernim orkestrom. Nastupao je i sa mnogim kamernim sastavima (Cantus, Zagreba\u010dki guda\u010dki kvartet, Porin kvartet, Arundo Donex kvartet klarineta, Crowind duva\u010dki kvintet, Vara\u017edinski kamerni orkestar i Hrvatski kamerni orkestar). Reba je jedan od suoniva\u010da Duva\u010dkog kvinteta ZF i Septeta Ad libitum ZF sa kojima redovno nastupa. Od 1997. godine anga\u017eovan je kao stalni \u010dlan Zagreba\u010dke filharmonije, a od 2001. godine deluje na mestu solo klarinestiste. Sa Zagreba\u010dkom filharmonijom nastupao je na turnejama \u0161irom Evrope, Japana i Meksika i ostvario saradnju sa mnogim svetski poznatim dirigentima i solistima. Reba je predstavljao Hrvatsku kao \u010dlan Svetskog filharmonijskog orkestra u Parizu 2006. godine. Zaposlen je kao asistent na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu. Redovno dr\u017ei letnje kurseve u Medulinu (Istra) i Pu\u010di\u0161\u0107u (ostrvo Bra\u010d, Hrvatska). Jedan je od osniva\u010da Hrvatskog udru\u017eenja klarinetista.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n JASNA BRANDST\u00c4TTER, oboista, pedagog i publicista, studirala je na presti\u017enom Conservatoire national sup\u00e9rieur u Parizu u klasi profesora Jacques Tys-a i David Walter-a, i na muzi\u010dkoj akademiji u Kelnu kod profesora Christian Schneider-a. Stekla je diplomu i zvanje magistra sa najvi\u0161im ocenama na sva tri instrumenta iz familje oboa. Tokom \u0161kolovanja je osvajala prve nagrade na republi\u010dkim, saveznim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i usavr\u0161avala se na majstorskim kursevima kod istaknutih oboista -Thomas Indem\u00fchle, Han de Vries, Maurice Bourgue, Jean-Louis Capezzali, Sarah Francis, Joseph Robinson. Danas njeno znanje i ve\u0161tina obuhvataju \u0161irok spektar aktivnosti – transkripcije i publikacija muzike, predstavljaju va\u017enu i intenzivnu aktivnost koju Jasna paralelno sa obavezama Docenta oboe i kamerne muzike u Kelnu, uspe\u0161no sprovodi. Danas se njene traskripcije u ediciji „oboenwelt collection\u201c sviraju kao zadata dela na internacionalnim takmi\u010denjima, a sve \u010de\u0161\u0107e se mogu \u010duti i na repertoarima eminentih muzi\u010dara poput Albrecht Mayer-a. Publikacije savremenih autora, me\u0111u kojma su i srpski kompozitori Dejan Despi\u0107 i Milan Mihajlovi\u0107, broje do danas vi\u0161e od 60 odabranih i objavljenih kompozicija u izdanju Musikverlag Brandst\u00e4tter<\/em>. Internacionalno sara\u0111uje sa mnogobrojnim ansamblima i orkestrima kao solista i kamerni muzi\u010dar. Svira sa WDR orkestrom, Kelnskim kamernim orkestrom, Finskim nacionalnim orkestrom, simfonijskim orkestrom Galicije, Ensemble Modern, Ensemble Musik Fabrik, Ensemble ECM, Wind Cologne. Posebnu saradnju koju je ostvarila sa kompozitorima – Dejanom Despi\u0107em i P\u00e9ter E\u00f6tv\u00f6s-om, kao i jo\u0161 za \u017eivota Pierre Boulez-om i Karlheinz Stockhausen-om, prate izvo\u0111enja i CD zapisi za BBC, WDR, BR, MDR, SWR. <\/i><\/a><\/p>\n METKA PODPE\u010cEN je ro\u0111ena u Trbovlju (Slovenija). Osnovno muzi\u010dko obrazovanje je stekla u rodnom Zagorju ob Savi, gde je u\u010dila za blok flautu i flautu. Posle zavr\u0161ene srednje muzi\u010dke \u0161kole, upisala je Muzi\u010dku akademiju u Ljubljani, na kojoj je 1993. godine diplomirala obou kod prof. Bo\u017ee Rogelja. Tokom \u0161kolovanja, sara\u0111ivala je sa razli\u010ditim komornim grupama i orkestrima nastupaju\u0107i, isto tako, vi\u0161e puta i kao solistkinja. Razli\u010dite grupe sa kojima je nastupala su, tokom te saradnje, osvajale brojne nagrade na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Tako\u0111e je i sama vi\u0161e puta bila \u010dlanica razli\u010ditih takmi\u010darskih komisija. Od 1988. godine predaje u Muzi\u010dkoj \u0161koli Zagorje, gde svoja znanja i iskustva prenosi mladima koje usmerava ka tome da putem muzike dostignu svoje \u017eivotne ciljeve. Njen uspe\u0161ni pedago\u0161ki rad potvr\u0111uje se mnogobrojnim uspesima njenih u\u010denika, kako na koncertima i takmi\u010denjima, tako i u nastavku njihovog obrazovanja. U svom pedago\u0161kom radu primenjuje stalno nove metode podu\u010davanja. Razvila je, tako\u0111e, posebnu metodu za podu\u010davanje najmla\u0111ih, \u010diji je rezultat bio Metodi\u010dni vodi\u010d za podu\u010davanje blok flaute, izdat 2003. godine u saradnji sa Zavodom za \u0161kolstvo Republike Slovenije. Sa Zavodom za \u0161kolstvo i sport sara\u0111ivala je, isto tako, na pripremi nastavnih programa za muzi\u010dke \u0161kole. Metka Podpe\u010dan se tako\u0111e sve vreme samostalno obrazuje i usavr\u0161ava, kako na pedago\u0161kom podru\u010dju, tako i na menad\u017eerskom. Direktorski ispit je uspe\u0161no polo\u017eila 2002. godine. Od 2004. godine je direktorka Muzi\u010dke \u0161kole Zagorje, koja je u poslednjih devet godina do\u017eivela izuzetan procvat na svim podru\u010djima rada.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n ROK VOLK je diplomirao sa po\u010dastima (Summa cum Laude) na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani, gde je zavr\u0161io i specijalizaciju u klasi profesora Matja\u017ea Derven\u0161eka. Za svoja dostignu\u0107a primio je Pre\u0161ernovu nagradu Muzi\u010dke akademije u Ljubljani. Dve godine proveo je u Parizu, a uspe\u0161no je zavr\u0161io master studije na Univerzitetu za muziku i dramske umetnosti u Be\u010du u klasi profesora Ota Vrhovnika. Osvojio je brojne nagrade na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Poha\u0111ao je letnje \u0161kole i kurseve poznatih umetnika: Eugene Rousseau, Jean-Denis Michat, Claude Delangle, Jean-Yves Fourmeau, William H. Street, Vincent David, Arno Bornkamp, Matja\u017e Dreven\u0161ek, Martin Spangenberg, Phillipe Geiss. Na 14-om svetskom kongresu saksofonista izveo je kompoziciju slovena\u010dkih kompozitora L. Lebi\u010da i U. Pompe. Ostvario je zna\u010dajnu saradnju sa Slovena\u010dkom filharmonijom, RTV Slovenija, SNG Maribor, Sommerfilharmonie Leoben (AUT), Zagreb saxophone quartett, Imago Sloveniae, Jeunesses musicales Ljubljana, Jeunesses musicales Slovenia. Svira u orkestru saksofonista S.O.S. \u010cesto je \u010dlan \u017eirija dr\u017eavnih (Internet competition, Saksistra, TEMSIG, EMONA) i me\u0111unarodnih takmi\u010denja i predava\u010d na seminarima i letnjim \u0161kolama (Saksistra, Saxophone power, EMONA). Predaje saksofon u Muzi\u010dkoj \u0161koli Gornja Radgona u Sloveniji.<\/p>\n WERONIKA PARTYKA pripada mla\u0111oj generaciji poljskih saksofonista. Diplomirala je na Muzi\u010dkoj akademiji u Poznanju i Muzi\u010dkoj akademiju u Ljubljani u klasi Matja\u017ea Derven\u0161eka. Laureat je brojnih muzi\u010dkih takmi\u010denja. Na institutu SAE zavr\u0161ila je akreditovani kurs muzi\u010dke produkcije. Usavr\u0161ila je ve\u0161tinu sviranja saksofona poha\u0111aju\u0107i majstorske kurseve kod istaknutih saksofonista, kao \u0161to su Arno Bornkamp, Claude Delangle, Philippe Geiss, Jean-Denis Michat, Nicolast Prost, Lars Mlekusch, Gordan Tudor, Claus Olesen i Pawe\u0142 Gusnar. Sara\u0111ivala je sa slede\u0107im orkestrima: Pozna\u0144 Philharmonic (PL), Dolno\u015bl\u0105ska Philharmonic (PL), SNG Opera i Ballet Ljubljana i Slovenian National Philharmonic (SI). Veoma je aktivna na muzi\u010dkoj sceni. Premijerno je izvela i snimila nekoliko kompozicija koje su napisane za nju li\u010dno. Nastupala je sa kvartetom LadieSaxophone, Vidlunnia, Barbari, SOS Saxophone Orchestra i drugim ansamblima. Aktivan je u\u010desnik festivala, me\u0111u kojima izdvajamo: Scandinavian Saxophone Festival (DK), International Saxophone Week (NL), World Saxophone Congress (FR), Emona (SI), AS Festival (SI). Weronika Partyka je umetni\u010dki direktor Me\u0111unarodne radionice za Saksofon u Szczecinek-u od 2012. godine. Tako\u0111e, \u010dlan je organizacionog tima AS festivala za muziku za saksofon na Bledu. Godine 2016. pozvana je da radi kao mentor u SOS Junior Saxophone Orchestra, koji spaja mlade saksofoniste Slovenije. Nagra\u0111ena je stipendijom Szczecinek za izuzetna umetni\u010dka dostignu\u0107a. Weronika svira i etno instumente \u2013 duduk, fujaru, okarinu i guda\u010dke narodne instrumente.<\/p>\n NINOSLAV DIMOV zavr\u0161ava studije saksofona u klasi Stojana Dimova na Fakultetu Muzi\u010dke Umetnosti u Skoplju 2004, a sti\u010de zvanje magistar saksofona na istom fakultetu 2006. Posle diplomiranja u Skoplju, produ\u017eava svoje studije u Berlinu na Universitat der \u041aunste, u klasi Detlefa Bensmana. U Berlinu 2006. uspe\u0161no zavr\u0161ava studije saksofona i produ\u017eava sa specijalizacijom \u041aonzertekamen sve do 2009. Dobitnik je nekoliko republi\u010dkih i internacionalnih nagrada i redovan je u\u010desnik presti\u017enih seminara za saksofon u Sloveniji, Francuskoj, Nema\u010dkoj. Pored brojnih recitala, Ninoslav ima i vi\u0161e solisti\u010dkih nastupa sa Makedonskom Filharmonijom, \u041aosovskom Filharmonijom, Lietzeorchester – Berlin. Od po\u010detka studija vo\u0111a je Saksofon \u041avarteta Dimov sa kojim je imao brojne nastupe (Skoplje, Dubrovnik, Sarajevo, Mostar, fastivali Ohridsko Leto, Skopsko Leto). U 2006. svira nekoliko koncerata sa Berliner saksofon kvartet, ansamblom svetskog renomea, a od 2007. je \u010dlan i koosniva\u010d Bensmann saksofon kvarteta, sa kojim ima brojne nastupe u Nema\u010dkoj (Berlin, Duisburg, Brandenburg, Frankfurt, Buko). Trenutno je vanredni profesor saksofona na Fakultet Muzi\u010dke Umetnosti u Skoplju i \u010dlan Big Bend orkestra Makedonske Radio Televizije. <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n VASO RISTOV je jedan od najpoznatijih makedonskih solista na duva\u010dkim instrumentima. Ro\u0111en u Rodovi\u0161u, poha\u0111ao je Srednju muzi\u010dku \u0161kolu u \u0160tipu a zatim i Fakultet za muzi\u010dku umetnost u Skoplju u klasi profesora Simeona Saveva. Jo\u0161 tokom studentskih dana po\u010dinje njegova umetni\u010dka delatnost: postaje saradnik orkestra Makedonske opere i baleta koji \u0107e 25 godina biti njegova mati\u010dna institucija, a u kojoj je za kratko vreme dostigao poziciju prvog truba\u010da-soliste (kasnije postaje i umetni\u010dki direktor Makedonske opere). Pred kraj studija i nakon sticanja iskustva u orkestarskom muziciranju, Vaso Ristov se usavr\u0161ava na seminarima i muzi\u010dkim kampovima za mlade umetnike, a dobija i brojne nagrade na dr\u017eavnim takmi\u010denjima biv\u0161e SFRJ. Veliki zna\u010daj za njegovu profesionalnu karijeru imala je specijalizacija na Muzi\u010dkoj akademiji u Pragu i magistarske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Pan\u010do Vladigerov u Sofiji. Nastupao je sa Simfonijskim orkestrom Rumburk (\u010ce\u0161ka), Simfonijskim orkestrom Pri\u0161tine, Makedonskom filharmonijom, Vojnim orkestrom na ARM i sa orkestrom Makedonske opere i baleta. Va\u017ena grana njegove profesionalne delatnosti jeste pedago\u0161ki rad kojim je po\u010deo da se bavi ubrzo nakon diplomiranja, kao professor u muzi\u010dkoj \u0161koli u svom rodnom gradu. Kasnije je bio anga\u017eovan na DMBUC Ilija Nikolovski Luj, a danas je redovan professor Fakulteta muzi\u010dke umetnosti u Skoplju gde nesebi\u010dno deli svoje znanje i iskustvo sa mladim generacijama. Posti\u017ee zavidne pedago\u0161ke rezultate: preko 80 nagrada njegovih u\u010denika na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i 30 diplomaca iz njegove klase od kojih je 10 steklo zvanje magistra. Svojom umetni\u010dkom i pedago\u0161kom delatno\u0161\u0107u Vaso Ristov je stekao ugled i po\u0161tovanje kolega, te je stoga \u010desto \u010dlan \u017eirija me\u0111unarodnih takmi\u010denja, dr\u017ei seminare, majstorske kurseve i gostuje na univerzitetima kao predava\u010d.<\/p>\n DARIO TESKERA diplomirao je trubu na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu 1995. godine u klasi Stanka Selaka. Dve godine je poha\u0111ao privatne \u010dasove kod Antona Gr\u010dara, profesora trube na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani. Od 1994. do 1996. godine stalni je \u010dlan Simfonijskog duva\u010dkog orkestra Hrvatske vojske. 1996. godine zapo\u010dinje dvogodi\u0161nje usavr\u0161avanje na Truba\u010dkoj akademiji u Bremenu (Trompeten-Akademie Werder). Tokom \u0161kolovanja u Bremenu poha\u0111ao je nastavu kod istaknutih solista, profesora i predava\u010da: Pierre Thibaud, Bo Nilsson, Thomas Stevens, James Thompson, John Wallace, Matthias H\u00f6fs, Rudolf K\u00f6pp. Usavr\u0161avao se na stru\u010dnim seminarima kod slede\u0107ih predava\u010da: Stanko Arnold, Phillip Smith, Timofej Dokshitzer, Allen Vizzutti, Thierry Caens, Edward Caroll, Claes Stromblad, Erich Rinner, te na seminarima kamernih ansambala German Brass i London Brass. Iskustvo sviranja u orkestru sticao je i kao praktikant u Bremenskoj filharmoniji u\u010destvuju\u0107i u ve\u0107em broju operskih i koncertnih projekata. Od 1998. godine solista je Simfonijskog orkestra HRT-a. Solisti\u010dki je nastupao uz mnogobrojne hrvatske i neke inostrane orkestre od kojih se posebno isti\u010du solisti\u010dki nastupi uz pratnju Simfonijskog orkestra HRT-a u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski i nastupi sa orkestrom Capella Istropolitana iz Slova\u010dke. Nastupa na svim va\u017enijim festivalima klasi\u010dne muzike u Hrvatskoj. Godine 2010. praizveo je Koncert za trubu i guda\u010de koji je hrvatski kompozitor Davor Bobi\u0107 komponovao za njega. Dario Teskera delovao je kao \u010dlan Zagreb brass kvinteta, ansambla Ad Gloriam, tria Vallis Aurea i ansambla Simply Brass. \u010clan je stru\u010dnog ocenjiva\u010dkog suda na takmi\u010denjima mladih muzi\u010dara u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji, a u saradnji sa Hrvatskim saborom kulture vi\u0161egodi\u0161nji je \u010dlan ocenjiva\u010dkog suda na smotrama i takmi\u010denjima amaterskih duva\u010dkih orkestara. \u010clan je Ve\u0107a za kulturu Grada Zagreba od 2009-2013. godine. Od 1999. godine bavi se pedago\u0161kim radom na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu. Trenutno radi u zvanju vanr. prof. na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu i Sarajevu i kao stalni saradnik Simfonijskog orkestra HRT-a. <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n CLAUDIA VISCA je ro\u0111ena u Nju Jorku. Diplomirala je na Curtis institutu za muziku u Filadelfiji. Kao stipendista Fulbright fondacije \u0161kolovanje nastavlja na Univerzitetu za muziku i izvo\u0111a\u010dke umetnosti u Be\u010du, u klasama Hilde R\u00f6ssel-Majdan i Antona Dermota. Sara\u0111ivala je sa slavnim dirigentima (Leonard Bernstein, Eugene Ormandy, Istvan Kertesz, Gustav Kuhn, Miguel Gom\u00e9z-Martin\u00e8z, Helmut M\u00fcller-Br\u00fchl, Hanns-Martin Schneidt, Sandor Vegh, Peter G\u00fclke, Raphael Fr\u00fchbeck de Burgos) i brojnim renomiranim umetnicima i re\u017eiserima: Placido Domingo, Agnes Baltsa, Jos\u00e9 Carreras, Edith Mathis, G\u00fcnther von Kannen, Hartmut Welker, Thomas Tipton, Josef Protschka, Yo-Yo Ma, Jean-Pierre Rampal, Bruno Canino, Rudolf Serkin, Siegfried Palm, Richard Stolzmann, Mitglieder des Guarneri-Quartetts, Marcel Prawy, Pina Bausch, John Dew, Pet Halmen, Christine Mielitz, Wolfgang Weber, Sammy Molcho. Tokom dugogodi\u0161nje karijere, nastupila je u vi\u0161e od 25 operskih ku\u0107a u Evropi, uklju\u010duju\u0107i scene u Be\u010du, Berlinu, Kelnu, Minhenu, Amsterdamu, \u017denevi i Cirihu, u 75 opera i opereta. U periodu od 2000-2003 bila je profesor pevanja na Hochschule f\u00fcr Musik u Kelnu, a 2003. dolazi na mesto profesora solo pevanja na Universit\u00e4t f\u00fcr Musik und darstellende Kunst Wien (Institut f\u00fcr Gesang und Musiktheater). Claudia Visca aktivno organizuje majstorske kurseve pevanja \u0161irom Evrope, u SAD, Japanu, Australiji. \u010cesto je u \u017eirijima me\u0111unarodnih takmi\u010denja. Njeni studenti su pobednici na brojnim konkursima i bivaju anga\u017eovani u vode\u0107im operskim ku\u0107ama. <\/i><\/a> <\/p>\n ANA RUSU je diplomirala na Muzi\u010dkoj akademiji Gheorghe Dima u Cluj-Napoca (Rumunija), u klasi eminentnog pedagoga Edith Simon. Izuzetna je pojava u rumunskom muzi\u010dkom \u017eivotu, kao koncertni izvo\u0111a\u010d, ali i kao cennjeni vokalni pedagog. Kriti\u010dari isti\u010du plemenitu boju njenog glasa na mnogobrojnim nastupima u Rumuniji i drugim zemljama (Ma\u0111arska, \u0160vajcarska, \u0160panija, Nema\u010dka, Francuska, italija, Holandija). Na koncertima i resitalima izvodi \u0161irok repertoar, od baroknih do savremenih kompozicija, uklju\u010duju\u0107i i premijere dela. Snimila je vi\u0161e CD i DVD izdanja, kao i trajne snimke za radio i televiziju. \u0160to se ti\u010de opera, njena interpretacija u Clemenza di Tito Mozarta smatra se kultnom izvedbom po mi\u0161ljenju stru\u010dne kritike. Ana Rusu je \u010dest gost na festivalima kao \u0161to su Mozart u Cluju, Toamna Muzicala Clujeana i Constantin Silvestri u Targu Mures. Pored umetni\u010dko izvo\u0111a\u010dke karijere, uspe\u0161no deluje kao predava\u010d i \u0161ef odseka na Muzi\u010dkoj akademiji Gheorghe Dima. Od 2006. godine nosi titulu doktora muzike. <\/p>\n SOFIJA CINGULA, mezzosopran, ro\u0111ena je u Zaboku. Osnovnu i srednju \u0161kolu zavr\u0161ila je u Vara\u017edinu. Muzi\u010dko \u0161kolovanje zapo\u010dela je kao \u010delistkinja u klasi profesora Darija Milkovi\u0107a na Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu nakon \u010dega upisuje solo pevanje u klasi Darije Hreljanovi\u0107. Od akademske godine 1995\/1996. zapo\u010dinje studije Solo pevanja na Univerzitetu za muziku i glumu u Be\u010du. Posle diplomskih studija zapo\u010dinje magisterij na odseku za operu (peva\u010dka klasa Sebastian Vittucci, operski studio Curt Malm i Uwe Theimer), koji zavr\u0161ava 2003. godine. Magisterij na odseku Lied i Oratorijum upisuje najpre u klasi proslavljene primadone Marijane Lipov\u0161ek, a zatim u klasi poznatog operskog prvaka, koncertnog umetnika i kompozitora Roberta Holla, kod kojeg, u akademskoj godini 2006\/2007. uspe\u0161no zavr\u0161ava i taj deo studija. Od 2006. godine stru\u010dno se usavr\u0161ava na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Lidije Horvat-Dunjko. Vokalnom pedagogijom aktivno se bavi ve\u0107 nekoliko godina \u2013 najpre kao profesorka solo pevanja i kamerne muzike u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu (2005- 2009), a potom na Odseku za muziku Sveu\u010dili\u0161ta Jurja Dobrile u Puli, gde je stalno zaposlena u zvanju docenta. Vodi odseka za solo pevanje i u\u010destvuje u izvo\u0111enju i osmi\u0161ljavanju slede\u0107ih kolegijuma: solo pevanje, kamerna muzika, osnove vokalne tehnike, ve\u017ebe iz vokalne tehnike i vokalno-tehni\u010dki aspekti de\u010djih pesmica i vokalnih primera u nastavi. Koncertni i operski nastupi Sofije Cingule obuhvataju \u0161irok i raznolik repertoar \u2013 od rane muzike do modernih premijernih izvo\u0111enja savremenih autora koji joj neretko i posve\u0107uju svoje. Uz brojne koncertne nastupe u Hrvatskoj, nastupa u Austriji, Sloveniji, Nema\u010dkoj, italiji, \u0160vajcarskoj i Ju\u017enoj Koreji, a uz ansamble be\u010dke Volksopere i Neue Oper Wien i na turnejama po Japanu i Kini. U sezoni 2003\/2004. bila je alternacija za Tre\u0107u damu u be\u010dkoj Volksoperi. U leto 2006. nastupila je kao Anina u Verdijevoj Traviati na Muzi\u010dkom festivalu u Steyru. 2008, uz maestra Mladena Tarbuka i be\u010dki kamerni orkestar Wiener Concert-Verein, nastupila je u poznatom Musikvereinu u Be\u010du. Nagrada za izvrsnost Rotary kluba Vara\u017edin za najbolji magistarski rad dodeljena joj je 2003. za rad na temu Dora Peja\u010devi\u0107, \u017eivot i pesme. 2007. godine u finalu Concorso internationale di Canto Citt\u00e0 di SantAngelo 2007. u Italiji \u017eiri u sastavu eminentnih vokalnih pedagoga dodelio joj je posebnu nagradu za najbolju interpretaciju. 2009. godine osvojila je drugu nagradu u svojoj kategoriji, kao i posebnu nagradu za najbolju interpretaciju teatra iz Brna na me\u0111unarodnom peva\u010dkom takmi\u010denju Iuventus Canti u slova\u010dkom Vrableu. 2010. se, kao jedina Hrvatica me\u0111u 56 od stru\u010dnog \u017eirija izabranih kandidata iz celog sveta, plasirala na veliko peva\u010dko takmi\u010denje Seoul international Music Competition. Sofija Cingula u\u010destvuje i u radu mnogih hrvatskih i me\u0111unarodnih umetni\u010dkih i pedago\u0161kih radionica, seminara i simpozijuma. Autorka je nekolicine radova, predavanja i prezentacija koje vokalnoj tehnici i pedagogiji pristupaju s nau\u010dnog aspekta i najnovijih nau\u010dnih istra\u017eivanja. Stru\u010dna je saradnica za vokalnu pedagogiju raznih vokalnih ansambala. <\/i><\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n SOFIJA CINGULA, mezzosopran, ro\u0111ena je u Zaboku. Osnovnu i srednju \u0161kolu zavr\u0161ila je u Vara\u017edinu. Muzi\u010dko \u0161kolovanje zapo\u010dela je kao \u010delistkinja u klasi profesora Darija Milkovi\u0107a na Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu nakon \u010dega upisuje solo pevanje u klasi Darije Hreljanovi\u0107. Od akademske godine 1995\/1996. zapo\u010dinje studije Solo pevanja na Univerzitetu za muziku i glumu u Be\u010du. Posle diplomskih studija zapo\u010dinje magisterij na odseku za operu (peva\u010dka klasa Sebastian Vittucci, operski studio Curt Malm i Uwe Theimer), koji zavr\u0161ava 2003. godine. Magisterij na odseku Lied i Oratorijum upisuje najpre u klasi proslavljene primadone Marijane Lipov\u0161ek, a zatim u klasi poznatog operskog prvaka, koncertnog umetnika i kompozitora Roberta Holla, kod kojeg, u akademskoj godini 2006\/2007. uspe\u0161no zavr\u0161ava i taj deo studija. Od 2006. godine stru\u010dno se usavr\u0161ava na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Lidije Horvat-Dunjko. Vokalnom pedagogijom aktivno se bavi ve\u0107 nekoliko godina \u2013 najpre kao profesorka solo pevanja i kamerne muzike u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu (2005- 2009), a potom na Odseku za muziku Sveu\u010dili\u0161ta Jurja Dobrile u Puli, gde je stalno zaposlena u zvanju docenta. Vodi odseka za solo pevanje i u\u010destvuje u izvo\u0111enju i osmi\u0161ljavanju slede\u0107ih kolegijuma: solo pevanje, kamerna muzika, osnove vokalne tehnike, ve\u017ebe iz vokalne tehnike i vokalno-tehni\u010dki aspekti de\u010djih pesmica i vokalnih primera u nastavi. Koncertni i operski nastupi Sofije Cingule obuhvataju \u0161irok i raznolik repertoar \u2013 od rane muzike do modernih premijernih izvo\u0111enja savremenih autora koji joj neretko i posve\u0107uju svoje. Uz brojne koncertne nastupe u Hrvatskoj, nastupa u Austriji, Sloveniji, Nema\u010dkoj, italiji, \u0160vajcarskoj i Ju\u017enoj Koreji, a uz ansamble be\u010dke Volksopere i Neue Oper Wien i na turnejama po Japanu i Kini. U sezoni 2003\/2004. bila je alternacija za Tre\u0107u damu u be\u010dkoj Volksoperi. U leto 2006. nastupila je kao Anina u Verdijevoj Traviati na Muzi\u010dkom festivalu u Steyru. 2008, uz maestra Mladena Tarbuka i be\u010dki kamerni orkestar Wiener Concert-Verein, nastupila je u poznatom Musikvereinu u Be\u010du. Nagrada za izvrsnost Rotary kluba Vara\u017edin za najbolji magistarski rad dodeljena joj je 2003. za rad na temu Dora Peja\u010devi\u0107, \u017eivot i pesme. 2007. godine u finalu Concorso internationale di Canto Citt\u00e0 di SantAngelo 2007. u Italiji \u017eiri u sastavu eminentnih vokalnih pedagoga dodelio joj je posebnu nagradu za najbolju interpretaciju. 2009. godine osvojila je drugu nagradu u svojoj kategoriji, kao i posebnu nagradu za najbolju interpretaciju teatra iz Brna na me\u0111unarodnom peva\u010dkom takmi\u010denju Iuventus Canti u slova\u010dkom Vrableu. 2010. se, kao jedina Hrvatica me\u0111u 56 od stru\u010dnog \u017eirija izabranih kandidata iz celog sveta, plasirala na veliko peva\u010dko takmi\u010denje Seoul international Music Competition. Sofija Cingula u\u010destvuje i u radu mnogih hrvatskih i me\u0111unarodnih umetni\u010dkih i pedago\u0161kih radionica, seminara i simpozijuma. Autorka je nekolicine radova, predavanja i prezentacija koje vokalnoj tehnici i pedagogiji pristupaju s nau\u010dnog aspekta i najnovijih nau\u010dnih istra\u017eivanja. Stru\u010dna je saradnica za vokalnu pedagogiju raznih vokalnih ansambala.<\/p>\n DENIS KRASNOKUTSKI je zapo\u010deo svoje muzi\u010dko \u0161kolovanje u Rusiji, a zatim nastavio u SAD, gde je diplomirao na renomiranom Rutgers University, Mason Gross School of the Arts (The State University of New Jersey) i stekao diplomu Doktora muzi\u010dkih umetnosti, u klasama Michel Tree (Guarneri String Quartet) i Paul Neubauer (Principal Viola, NYP). Usavr\u0161avao se i na masjtorskim kursevima G\u00e9rard Causs\u00e9, Roberto Diaz, Joseph De Pasquale, Kim Kashkashian, Donald McInnis, Arnold Steinhardt, Richard Simon… Dugogodi\u0161nji je vo\u0111a viola u me\u0111unorodno priznatom kamernom orkestru Philadelphia Virtuosi, a, osniva\u010d je i \u010dlan Samuel Barber String Quartet-a. Nastupao je \u0161irom severne i ju\u017ene Amerike, kao i u internacionalnim okvirima. Njegovo sviranje kriti\u010dari ocenjuju kao „…sviranje sa pasionirano\u0161\u0107u i internzitetom<\/em>…“ (New York Times<\/em>). Nastupao je sa orkestrima Philadelphia Virtuosi Chamber Orchestra, Reno Philharmonic, Baton Rouge Symphony, New Jersey Capital Philharmonic, Bay-Atlantic Symphony, Harrisburg Symphony i drugima. . Kao \u010dlan me\u0111unarodno nagra\u0111ivanog Rowan String Quartet-a koncertirao je na mnogobrojnim turnejama \u0161irom SAD. Sezona 2015\/2016 je jedna od najispunjenijih u njegovoj karijeri sa serijom kamernih i solisti\u010dkih koncertnih nastupa u Americi i Evropi. Na ovim koncertnim nastupima Krasnokutski premijerno izvodi niz kompozicija za violu, od kojih su neke njemu posve\u0107ene. Pored viole, Krasnokutski svira i violinu i bavi se dirigovanjem, kao i istra\u017eivanjima i predavanjima iz oblasti teorije i istorije muzike. Dirigovao je orkestrima: ECSU Albemarle Symphony, Philadelphia Virtuosi Chamber Orchestra, HMHS Orchestra… Radi na Elizabeth City State University (Severna Karolina) kao profesor viole, \u0161ef guda\u010dke katedre i dirigent Simfonijskog orkestra fakulteta. Pored svira\u010dkih i pedago\u0161kih aktivnosti Krasnokutski se uspe\u0161no bavi i organizacijom muzi\u010dkih doga\u0111aja. Menad\u017eer je Philadelphia Virtuosi Chamber Orchestra s kojim je ostvario niz uspesnih turneja i sezona. Najobimnija je bila turneja po celoj Rusiji na kojoj je ovaj orkestar bio anga\u017eovan u najpresti\u017enijim dvoranama i centrima ove zemlje i koja je bila pra\u0107ena odli\u010dnim kritikama, najavama i komentarima u svim medijima. <\/p>\n GLIGOR GELEBESEV je muzi\u010dko obrazovanje zapo\u010deo u rodnoj Gevgeliji. Nakon studija na Akademiji umetnosti u Novom sadu u klasi prof. Jokut Mihailovi\u0107 i magistrature u Skoplju 1997. godine, po\u010dinje svoju karijeru kao solista i kamerni pijanista. Kao solista i \u010dlan klavirskog dua Gelebesevi, sa svojom suprugom Katerinom Gelebesevom Kostadinovskom, nastupao je na svim zna\u010dajnim festivalima u Makedoniji: Ohridsko leto, Interfest (Bitolj), Heraklejske ve\u010deri (Bitolj), DMM (Skoplje), Zlatna Lira (Skoplje), a nastupao je i u inostranstvu (Turska, Poljska, Holandija, Italija, Francuska, Rumunija, Srbija, Bugarska, Gr\u010dka, SAD). Godine 2008. izdat je prvi CD klavirskog dua Gelebesevi na kome su dela \u0160opena, Bartoka, Debisija, \u0160abrijera i Ha\u010daturjana, a \u010detiri godine kasnije ovaj duo dobija nagradu Zlatna Lira za velika umetni\u010dka dostignu\u0107a od strane Saveza Muzi\u010dkih umetnika Makedonije (SMUM). Gligor Gelebsev je bio \u010dlan \u017eirija vi\u0161e dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja (Davorin Jenko u Srbiji, Mladi Virtuozi u Bugarskoj, Republi\u010dko takmi\u010denje u Srbiji i druga).<\/p>\n STRA\u0160O TEMKOV je jedan od najuspe\u0161nijih makedonskih muzi\u010dara svoje generacije, \u010dija mnogostruka delatnost u\u010dvr\u0161\u0107uje tradiciju umetni\u010dke muzike u Makedoniji i promovi\u0161e interpretaciju na duva\u010dkim instrumentima koji su karakteristi\u010dni za makedonsko podneblje. Muzika postaje njegovo \u017eivotno opredeljenje u ranoj mladosti a kasnije se formira kao vrstan muzi\u010dki izvo\u0111a\u010d. Zavr\u0161io je Fakultet muzi\u010dke umetnosti u Skoplju a postdiplomske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Pan\u010do Vladigerov u Sofiji. Tokom studija je sara\u0111ivao sa poznatim evropskim i svetskim umetnicima. Dobitnik je brojnih nagrada na republi\u010dkim i saveznim takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare. Od 1991. godine svira u Makedonskoj filharmoniji i postaje prepoznatljiv znak ove institucije: kao prvi flautista filharmonije redovno izvodi upe\u010datljiva dela svetske orkestarske literature. Nastupao je sa brojnim orkestrima me\u0111u kojima su pomenuta Makedonska filharmonija, Francusko ameri\u010dki kamerni orkestar, Kamerni orkestar makedonske filharmonije, Kamerni orkestar Amorozo i drugi. \u010clan je renomiranog Makedonskog duva\u010dkog kvinteta i drugih kamernih ansambala. Stra\u0161o Temkov nastupa na poznatim festivalima u zemlji i inostranstvu: Ohridsko leto, Jesenje muzi\u010dke sve\u010danosti, Skopsko leto, Dani makedonske muzike, Heraklejske ve\u010deri, a ubraja se u retke makedonske umetnike koji su izvodili u Karnegi holu u Njujorku. Repertoar koji izvodi obuhvata \u0161irok izbor kompozicija napisanih od baroka do dana\u0161njih dana, a zapa\u017eena je njegova te\u017enja da promovi\u0161e nova dela \u2013 kako svetske, tako i doma\u0107e literature za flautu. Izdao je dva CD-a u saradnji sa pijanistkinjom Marijom Vr\u0161kovom. Pored umetni\u010dke delatnosti, aktivan je i kao pedagog. Predaje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju, mentor je studentima na diplomskim i magistarskim studijama. Rezultati njegove pedago\u0161ke delatnosti su o\u010digledne, njegovi studenti osvajaju presti\u017ene nagrade na takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare, imaju svoje samostalne resitale i sviraju kao solisti sa orkestrom. Stra\u0161o Temkov je i osniva\u010d kvarteta flauta Aulos. \u010clan je \u017eirija doma\u0107ih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n JOZSEF CSIKOTA, trombonista i dirigent ro\u0111en je u Mak\u00f3u u Ma\u0111arskoj. Diplomirao je trombon na Muzi\u010dkoj akademiji u Segedinu, a dirigovanje na Liszt Ferenc Academy of Music u Budimpe\u0161ti. Na moskovskom dr\u017eavnom Univerzitetu za kulturu i umjtnost stekao je zvanje kandidat muziki\u010dkih pedago\u0161kih nauka. Radio je kao profesor muzike i dirigent u \u0161kolama u Ma\u0111arskoj, da bi 1994. osnovao Private Music and Arts School Musical koju vodi kao direktor i dirigent. Od 1998. godine predaje je na Fakultetu Music of the University of Szeged kao dirigent, a zatim od 2010. kao vi\u0161i predava\u010d. Osniva\u010d je Simfonijskog orkestra u rodnom gradu koji je odr\u017eao veliki broj koncerata, a 1997. je na poziv predednika WASBE Felixa Hausvirtha u \u0160vajcarskoj snimio kompakt disk sa premijerno izvedenim delima petoro savremenih kompozitora. Redovni je \u010dlan \u017eirija na brojnim takmi\u010denjima u zemlji i inostranstvu. Predava\u010d je na majstorskim kursevima u Ma\u0111arskoj, Izraelu, SAD i Moskvi. Kao dirigent i umetnik nosilac je vi\u0161e priznanja u Ma\u0111arskoj i van nje. \u010clan je predsedni\u0161tva ma\u0111arske asocijacije duva\u010da i muzi\u010dkih \u0161kola, upravnog odbora za umetnost i planiranje Svetske asocijacije za simfonijske orkestre i ansamble (WASBE). Objavio je brojne instrumentalne orkestracije, recenzije za EMB (Edition Musica Budapest), \u010dlanke u me\u0111unarodnim stru\u010dnim \u010dasopisima. <\/p>\n
\nSR\u0110AN FILIP \u010cALDAROVI\u0106 (Hrvatska)
\n Vladimir Mlinari\u0107 (Slovenija)<\/div>\n<\/i> Fagot<\/h3>\n
<\/i> Flauta<\/h3>\n
\n Melanija Grade\u010dak (Hrvatska)
\n Stanislava Bara\u0107 (Nema\u010dka)<\/div>\n<\/i> Horna<\/h3>\n
<\/i> Trombon<\/h3>\n
<\/i> Klarinet<\/h3>\n
\n Tadej Kenig (Slovenija)
\n Davor Reba (Hrvatska) <\/div>\n<\/i> Oboa<\/h3>\n
\n Metka Podpe\u010dan (Slovenija)<\/div>\n<\/i> Saksofon<\/h3>\n
\n Weronika Partyka (Poljska)
\n Ninoslav Dimov (Makedonija)<\/div>\n<\/i> Truba<\/h3>\n
\n Dario Teskera (Hrvatska)<\/div>\n<\/i> Solo pevanje<\/h3>\n
\n Ana Rusu (Rumunija)
\n Sofija Cingula (Hrvatska)\n <\/div>\n<\/i> Kamerni ansambli<\/h3>\n
\n Dennis Krasnokutsky (SAD)
\n Gligor Gelebe\u0161ev (Makedonija)
\n Stra\u0161o Temkov (Makedonija) <\/div>\n<\/i> Orkestri<\/h3>\n
\n Igor Coretti – Kuret (Italija)
\n Dario Vu\u010di\u0107 (Bosna i Hercegovina) <\/div>\n