<\/p>\n
SAVELY M. SHALMAN je istaknuti profesor violine u Rusiji. Godine 1963. diplomirao je na Univerzitetu Rimski Korsakov (klasa A. Ru\u0161anski), a studije je nastavio na Lenjingradskom konzervatorijumu (klasa B. Sergejev). Nastupao je u orkestrima i kamernim ansamblima, odr\u017eavao koncerte u Lenjingradu i drugim gradovima, dok nije otkrio svoj talenat za predavanje. Godine 1972. po\u010deo je da radi u muzi\u010dkoj \u0161koli Vassileostrovsky. Od 1990. godine fokusirao se na rad sa u\u010denicima Specijalne muzi\u010dke \u0161kole u okviru Konzervatorijuma Sankt Petersburg. Me\u0111u njegovim u\u010denicima su mnogi vode\u0107i \u010dlanovi ruskih, evropskih i ameri\u010dkih orkestara. Njegove aktivnosti uklju\u010duju radionice i predavanja u Rusiji i inostranstvu, a \u010desto je \u010dlan \u017eirija me\u0111unarodnih violinskih takmi\u010denja. Docent je Me\u0111unarodne akademije Schnittke. Njegovi \u010dlanci i eseji objavljuju se u \u010dasopisima, u\u010destvuje i kao urednik albuma violinske muzike. Razvio je i primenio nov sistem edukovanja mladih violinista koji obezbe\u0111uje brz napredak i stalnu motivisanost u\u010denika. Ovaj metod je osnova njegove knjige Bi\u0107u violinista (I will be a violoinist) koja je trenutno jedan od najpopularnijih priru\u010dnika za u\u010denje violine. Tokom godina ovaj metod je postao nezaobilazan kada je u pitanju metodika violine u Rusiji, pa se sada \u0161tampa i tre\u0107e, redigovano i pobolj\u0161ano izdanje. <\/p>\n
INES ANA BADANJAK je ro\u0111ena u Vinkovcima, u Hrvatskoj. Nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole u klasi prof. Eve H\u0171hn, upisala je studije na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu, gde je stekla zvanje magistra. Jo\u0161 u ranom uzrastu osvojila je nekoliko nagrada na dr\u017eavnim takmi\u010denjima a tokom studija osvajala je nagrade u Hrvatskoj i inostranstvu, \u0161to kao solista, \u0161to kao kamerni muzi\u010dar i \u010dlan zna\u010dajnih hrvatskih orkestara. Nekoliko godina je bila \u010dlan Zagreba\u010dkog kamernog orkestra i direktor Me\u0111unarodnog dr\u017eavnog takmi\u010denja Rudolf Matz. Danas je njen glavni fokus pedagogija. Radi kao profesor violine u Zagrebu i njeni studenti osvajaju prve i specijalne nagrade na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima, nastupaju \u0161irom Hrvatske i \u010desto gostuju u televizijskim emisijama hrvatskih televizija. Ines Ana Badanjak je autorka prve violinske \u0161kole od 1960. godine i nekoliko drugih metodi\u010dkih priru\u010dnika za u\u010denje sviranja violine na hrvatskom i engleskom jeziku. \u010cesto je pozvana kao \u010dlan \u017eirija dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja. Odr\u017eava master klaseve za studente i profesore. Za svoj rad je dobila mnoga priznanja, me\u0111u kojima izdvajamo Nagradu Ministarstva prosvete i Nagradu Udru\u017eenja profesora muzike i plesa.<\/p>\n
\u010ce\u0161ki violinista PAVEL HULA, prvi violinista kvarteta Kocian, osvojio je nagradu Kocian takmi\u010denja i postao laureat me\u0111unarodnog takmi\u010denja \u010de\u0161kog radija Concertino Praga. Studirao je u klasi prof. Hlounova na Muzi\u010dkoj akademiju u Pragu. Ovaj svestrani umetnik uspe\u0161no kombinuje karijeru soliste i kamernog izvo\u0111a\u010da. Sara\u0111ivao je sa vode\u0107im orkestrima \u010ce\u0161ke, uklju\u010duju\u0107i \u010ce\u0161ku filharmoniju pod dirigentskom palicom Vaclava Neumana. Kao solista je nastupao u brojnim Evropskim zemljama i Japanu. Od 1975. do 2011. godine Pavel Hula je vo\u0111a Kocian kvarteta, sa kojim je nastupio na vi\u0161e od 3200 koncerata u 32 zemlje i snimio veliki broj CD-ova za Denon, Supraphon i Orfeo. Godine 1966. kvartet Kocian zapo\u010deo je saradnju sa izdava\u010dkom ku\u0107om Praga Digitals sa kojom je ostvario nekoliko zanimljivih projekata. Ovaj kvartet je 1997. godine nagra\u0111en nagradom Grand Prix Charles Cross u Parizu, za snimak guda\u010dkih kvarteta Pola Hindemita. Od 2001. godine Pavel Hula je umetni\u010dki direktor kamernog orkestra Praga Camerata i sve vi\u0161e se bavi dirigovanjem. U\u010destvuje na zakmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare. Od 2006. godine je profesor na Muzi\u010dkoj akademiju u Pragu.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
GORJAN KO\u0160UTA ro\u0111en je u Ljubljani 1947. godine. Deeset godina u\u010dio je violinu u klasi Cirila Veroneka. Poha\u0111ao je \u0160kolu muzike Eastman (Ro\u010dester, Njujork) i Visoku \u0161kolu za muziku u Kelnu (klasa Igora Ozima), gde je dilplomirao 1971. godine. Za njegov dalji umetni\u010dki razvoj bili su va\u017eni master klasevi koje je poha\u0111ao kod Ivana Galamiana i Maksa Rostala. Nastupao je na koncertima \u0161irom sveta i postao renomirani solista i izvo\u0111a\u010d kamerne muzike. U fokusu njegovog umetni\u010dkog rada je ARCADIA-TRIO, \u010dij su \u010dlanovi i \u010delista Milo\u0161 Mlejnik i pijanista Rainer Gep. Ovaj trio postigao je izvanredne uspehe u koncertnim dvoranama Evrope i Amerike, i nai\u0161ao na veoma pozitivne kritike publike i stru\u010dnjaka. ARCADIA-TRIO ostvario je radijske snimke i snimio nekoliko CD-ova. Poslednji CD sadr\u017ei kompletna klavirska tria Ludviga van Betovena. Nakon 5 godina konstantnog asistiranja Igoru Ozimu, Gorjan Ko\u0161uta postao je profesor Visoke \u0161kole za muziku u Kelnu 1978. godine, gde je bio na poziciji dekana Odseka za orkestarske instrumente od 2001. do 2009. godine. Od 2008. godine je profesor violine na Akademiji za muziku u rodnoj Ljubljani. Odr\u017eava master klaseve u Sloveniji, Austriji, Gr\u010dkoj, Koreji i Americi. Od detinjstva je sa u\u017eivanjem svirao i violu, pa neretko na svojim nastupima svira na oba instrumenta.<\/p>\n
MARTIN DRAU\u0160NIK (Zagreb, 1981) je svestrani umetnik \u010dije aktivnosti uklju\u010duju solo nastupe i resitale, nastupe sa kamernim ansamblima i izvo\u0111enje na koncertima sa kamernim i simfonijskim orkestrima. Predaje na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu od 2010. godine. Diplomirao je na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu (violina) u klasi Maje De\u0161palj \u2013Begovi\u0107. Kao stipendista Hrvatske akademije nauka i umetnosti nastavio je studije na Hochschule f\u00fcr Musik u Freiburgu, gde je zavr\u0161io postdiplomske studije u klasi prof. Latice Honde-Rosenberg. Usavr\u0161avanje je nastavio na Hochschule f\u00fcr Music and Darstellende Kunst u \u0160tutgartu, gde je zavr\u0161io studije za solo violinu sa poznatim violinistom Ingolfom Turbanom. Sudije viole zavr\u0161io je na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Aleksandra Milo\u0161eva. Tokom svog obrazovanja, osvajao je brojne nagrade i priznanja. Odmah nakon zavr\u0161etka studija pro\u0161ao je audiciju za zamenika koncert majstora Zagreba\u010dke filharmonije a koncert majstor postao je 2011. godine. Od. 2005. godine je koncert majstor I Virtuosi di Paganini iz Minhena, pod umetni\u010dkim vo\u0111stvom Ingolfa Turbana. O\u017eiveo je Zagreba\u010dki filharmonijski kamerni studio. Gostuje kao koncertni majstor Zagreba\u010dkih solista, a povremeno nastupa i sa ansamblom Cantus, Zadarskim kamernim orkestrom, i Kamernim orkestrom Vara\u017edina. Jedan je od osniva\u010da Porin String Quartet-a. Godine 2010. osnovao je Zagreba\u010dki trio,a trenutno je prva violina Hrvatskog guda\u010dkog kvarteta. Nastupao je \u0161irom Evrope, Amerike i Kanade u najzna\u010dajnijim koncertnim dvoranama. Kao solista, nastupao je sa nekoliko orkestara i sara\u0111ivao sa zna\u010dajnim dirigentima. Sa ansamblom Cantus izveo je hrvatsku premijeru Violinskog koncerta \u0110or\u0111a Ligetija. Ovo izvo\u0111enje je bilo veoma uspe\u0161no a snimak koncerta nominovan je za Porinovu nagradu. Izvodi na violini Fabrice Girardin.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
STEFAN POPOV je violon\u010delista bugarske i britanske nacionalnosti, ro\u0111en 1940. godine. Po\u010deo je da svira violon\u010delo sa 12 godina i, nakon \u0161to je osvojio stipendiju, nastavio je obrazovanje na Konzervatorijumu u Moskvi, gde je studirao od 1961. do 1966. godine (profesori Sviatoslav Knushevitsky i Mstislav Rostropovich). Osvojio je nagrade na mnogim takmi\u010denjima u zemljama Evrope, uklju\u010duju\u0107i \u017denevu, Firencu i Be\u010d. Godine 1966. osvojio je medalju Me\u0111unarodnog takmi\u010denja \u010cajkovski za violon\u010delo. U isto vreme nagra\u0111en je od Unije Sovjetskih kompozitora za svoje izvo\u0111enje ruske muzike. Od 1971. do 1975. godine predavao je na Bostonskom univerzitetu i New England konzervatorijumu. \u017divi u Velikoj Britaniji od 1977. godine, gde je profesor violon\u010dela na \u0160koli za muziku i dramu Guildhall u Londonu. Redovno nastupa i vodi master klaseve za violon\u010delo na muzi\u010dkim festivalima i na dr\u017eavnim konzervatorijumima \u0161irom sveta. Njegovi nastupi preno\u0161eni su na radiju i televiziji, a snimio je i brojne CD-ove. Godine 2006. transkribovao je za violon\u010delo Betovenov violinski koncert, \u010dime je obele\u017eeno 200 godina od premijernog izvo\u0111enja ovog dela. Eva Janzer Memorial Cello Center odlikovao ga je titulom Chevalier du violoncelle 2008. godine.<\/p>\n
BO\u017dIDAR PEJI\u0106 zavr\u0161io je osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje u \u0160koli za muzi\u010dke talente u Srbiji i muzi\u010dkoj \u0161koli Dr Miloje Milojevi\u0107 u Kragujevcu u klasi profesora Fransoa Jakov\u010di\u0107a i Bo\u017ee Saramandi\u0107a. Diplomirao je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju u klasi prof. Du\u0161ke Tasevske. Kao solista je \u010desto nastupao sa Makedonskom Filharmonijom i Orkestrom makedonske Opere i Baleta. Kao solista je nastupao u Makedoniji i Srbiji, na festivalima Skopsko leto, Dani makedonske muzike, Jesenje muzi\u010dke sve\u010danosti, Balkan Forum, Kamerni fest i drugim. Aktivan je u\u010desnik kamernih ansambala. Sa kvartetom Gajdov nastupao je na preko stotinu koncerata, i u Makedoniji i \u0161irom Evrope. \u010clan je me\u0111unarodnog kvarteta Cellissimo. Bo\u017eidar Peji\u0107 je osnovao klavirski trio Ad Libitum koji prire\u0111uje zna\u010dajne nastupe u regionu, dok je kao \u010dlan dua Peji\u0107-Kotevski nastupao u nekoliko makedonskih gradova i na festivalima u Srbiji. Godine 2015. imao je uspe\u0161an nastup u Njujorku sa duom Cello i kvartetom AXIOS, sa kojim je 2012. godine izdao CD za izdava\u010dku ku\u0107u RAI-Trade. Radi i kao studijski muzi\u010dar sa orkestrom FAMES od 2013. godine, snima filmsku muziku za ameri\u010dke i evropske filmske studije (HBO, MGM, Miramax\u2026). Trenutno je prvi \u010delista Makedonske Opere i Baleta. Muzi\u010dkom pedagogijom bavi se ve\u0107 20 godina, predaje u Centru za muzi\u010dko i baletsko obrazovanje Ilija Nikolovski-Luj u Skoplju. Kao istaknuti muzi\u010dar i pedagog, bio je \u010dlan \u017eirija nekoliko dr\u017eavnih takmi\u010denja<\/p>\n
\u017dIVKO FIRFOV je ro\u0111en u Skoplju u porodici eminentnih muzi\u010dara (tre\u0107a generacija). Sa 16 godina, kao izvanredan talenat, upisao je studije na Fakultetu za muzi\u010dku umetnost na UKM u Skoplju, u klasi profesora Dushka Taseska. Nakon diplomiranja nastavlja master studije na Kent State University u Americi, kao asistent u klasi profesora Moshe Amitay. Svoj profesionalni razvoj nastavlja poha\u0111aju\u0107i master kurseve svetski renomiranih izvo\u0111a\u010da, me\u0111u kojima su: Fritz Magg, Lynn Harrell, Miklosh Perenyi, Anthony Elliot, Yehuda Hanani, Mihail Homitzer, Alexandar Fedorchenko i drugi. Profesor Firfov je aktivni violon\u010delista makedonske muzi\u010dke scene sa brojnim nastupima u Skoplju, na Ohridskom letnjem festivalu, Skopljanskom letnjem festivalu, Interfestu, Danima makedonske muzike i drugim manifestacijama. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, kamernim orkestrom Musicum Academicum, kamernim orkestrom Makedonske filharmonije i Kamernim orkestrom radija i televizije. Odr\u017eao je brojne koncerte u Evropi i Americi. Trenutno radi kao profesor violon\u010dela i kamerne muzike na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti UKIM u Skoplju. Od 2004. godine je koordinator za Makedoniju i aktivni profesor violon\u010dela u brojnim etapama Me\u0111unarodnog omladinskog orkestra. \u010clan je doma\u0107ih i me\u0111unarodnih profesionalnih udru\u017eenja i u\u010destvuje kao \u010dlan \u017eirija na nekoliko me\u0111unarodnih takmi\u010denja. <\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
Klasi\u010dni i d\u017eez muzi\u010dar PETER UGRIN predaje violu na Konzervatorijumu za muziku i balet u Ljubljani i d\u017eez improvizacije za guda\u010de na Akademiji za Muziku. Diplomirao je na Akademiji za muziku u Ljubljani u klasi prof. Franca Avseneka. Kao \u010dlan guda\u010dkog kvarteta je tokom studija osvojio najvi\u0161u nagradu za studente u Sloveniji – Pre\u0161ernovu nagradu. Nastavio je usavr\u0161avanje u Austriji, na Carinthian State Conservatory u Klagenfurtu (odsek d\u017eez violina), a zatim i na New School for Jazz and Contemporary Music u Njujorku, SAD. Njegovi studenti dobitnici su nagrada na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Peter Ugrin je aktivni \u010dlan nekoliko ansambala koji izvode klasi\u010dnu muziku (Guud Quartet, String Quartet, String Quintet) sa kojima redovno nastupa, izvode\u0107i repertoar koji obuhvata poznata dela klasike i dela slovena\u010dkih kompozitora. Odr\u017eava master klaseve i seminare za violu i d\u017eez improvizacije. Vodi d\u017eez grupu Artbeaters sa kojom redovno gostuje na festivalima Evrope. Snimao je za Slovena\u010dki radio i televiziju. Dr\u017eavni radio Slovenije prenosio je njegove nastupe sa grupom Artbeaters, u kojoj se pojavljuje kao vo\u0111a grupe, instrumentalista i kompozitor. Nedavno je snimljen njihov novi album Life compass On! Kao gostuju\u0107i violista sara\u0111ivao je na snimcima mnogih zna\u010dajnih umetnika, a nekoliko savremenih kompozitora napisali su kompozicije koje su posvetili ba\u0161 Peteru Ugrinu, a koje je on premijerno izvodio u Rusiji i Sloveniji. Na polju improvizacije Peter Ugrin radi kao kompozitor i izvo\u0111a\u010d sa bendom Artbeaters, koji je 2012. godine dobio prvu nagradu na 6. me\u0111unarodnom d\u017eez takmi\u010denju u Bukure\u0161tu (u\u010destvovalo 120 bendova). Na me\u0111unarodnom festivalu Jazzinty 2013. godine osvojili su sve tri nagrade: za najbolju grupu, izvo\u0111enje i kompoziciju.<\/p>\n
HRVOJE PHILLIPS je svoje muzi\u010dko obrazovanje zapo\u010deo u Vinkovcima i Osijeku, u klasi prof. Eve H\u00fchn. Dipolomirao \u0458\u0435 1999, a magistrirao 2009. na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu kod prof. Ante \u017divkovi\u0107a. Od 1997. deluje kao solo violist orkestra HNK u Zagrebu, a \u010dla Zagreba\u010dkih solista postaje po\u010detkom 2000. Od 2004. solo viola u Simfonijskom orkestru Hrvatske radiotelevizije. U Zagreba\u010dkom kvartetu je od 2005.<\/p>\n
Violista JOVAN BICEVSKI ro\u0111en je 13. februara 1975. godine u Skoplju. Osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje stekao je na Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj \u0161koli Ilija Nikolovski-Luj u Skoplju. Nastavio je sa \u0161kolovanjem na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju u klasi Ljubomira Gospodinova. Kao student je u\u010destvovao na velikom broju koncerata, u organizaciji Fakulteta muzi\u010dke umetnosti, kao \u010dlan kvarteta i kamernih orkestara. Od 1995. do 1997. godine bio je prvi violista Me\u0111unarodnog simfonijskog orkestra za mlade u Altenburgu (Nema\u010dka), sa kojim je nastupao u gradovima \u0161irom Nema\u010dke. Tokom ovog perioda imao je koncerte sa kamernim orkestrima, \u010diji su \u010dlanovi bili profesori i studenti Muzi\u010dke \u0161kole Menhetn. Od 1999. godine radio je kao profesor viole i kamerne muzike u dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj \u0161koli u Skoplju. Godine 2005. postao je \u0161ef odseka guda\u010dkih instrumenata. Na mesto prve viole kamernog orkestra Skopski solisti dolazi 2007. godine. Fokus njegovih aktivnosti je na pedago\u0161koj karijeri i radu sa talentovanim u\u010denicima. Kao rezultat njegovog rada njegovi u\u010denici su uspe\u0161ni makedonski violisti, dobitnici nagrada na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. \u010cesto je \u010dlan \u017eirija dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja (Makedonija, Srbija, Rusija, Belorusija, Izrael). Od 2011. godine je direktor Dr\u017eavne \u0161kole za muziku i balet Ilija Nikolovski \u2013Luj u Skoplju.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
VELKO TODEVKI (1945) je jedna od najva\u017enijih li\u010dnosti makedonske muzike u drugoj polovini XX i ranog XXI veka, pre svega kao istaknuti kontrabasista, a zatim i kao profesor i \u0161ef kamernih ansambala. Zavr\u0161io je studije u Sarajevu (1969) gde je bio i docent na Muzi\u010dkoj akademiji, a vratio se u Makedoniju nakon 5 godina i po\u010deo izvo\u0111a\u010dku i pedago\u0161ku aktivnost. Nastupa sa najzna\u010dajnijim makedonskim ansamblima (Opera, Filharmonija, Kamerni orkestar MRT) i posti\u017ee izvanredne nastupe kao solista. Njegov repertoar uklju\u010duje dela stranih i doma\u0107ih autora. Od 1988. godine profesor je Faklulteta muzi\u010dke umetnosti u Skoplju i iz njegove klase iza\u0161lo je nekoliko poznatih kontrabasista, koji su istaknuti \u010dlanovi ansambala Makedonije. Svoju posve\u0107enost muzici kompletirao je kroz jo\u0161 jednu aktivnost: osniva\u010d je i menad\u017eer Kamernog orkestra FMU, sa kojim nastupa na brojnim koncertima i \u010desto premijerno izvodi veliki broj dela makedonskih autora. Snimio je delove svojih solo nastupa, kao i izvo\u0111enja sa kamernim orkestrom FMU u saradnji sa Muzi\u010dkom produkcijom MRT. Za svoja izvanredna dostignu\u0107a dobio je brojna profesionalna i dru\u0161tvena priznanja.<\/p>\n
BO\u017dIDAR KOVA\u010cI\u010c ro\u0111en je 1955. godine u mestu Polj\u010dane u Sloveniji. Poha\u0111ao je Muzi\u010dku \u0161kolu u Mariboru. Uspe\u0161no je zavr\u0161io studije na Akademiji za muziku u Ljubljani (1979) na odseku za guda\u010dke instrumente \u2013 kontrabas u klasi prof. Lu\u010dijana Bolea. Iste godine se zaposlio u Orkestru Opere Maribora, sa kojim je nastupao kao student. Pomogao je u o\u017eivljavanju Mariborske filharmonije i bio njen dugogodi\u0161nji predsednik. U\u010destvovao je na Me\u0111unarodnom muzi\u010dkom festivalu Septembar, festivalu Maribor, i, osim toga, svirao sa poznatim muzi\u010darima, me\u0111u kojima su i Radovan Vlatkovi\u010d, Irena Grafenauer, Dag Jensen, Milo\u0161 Mlejnik, Albrecht Meyer, Arvid Engegard, Louise Pelleren, Clara Dent, Mate Bekavac, Goran Ko\u0161uta, Richard Tognetti, Satu Vansk. Kao solista i \u010dlan orkestra, nastupao je \u0161irom Evrope i sveta (\u010ce\u0161ka, Austrija, Engleska, Nema\u010dka, Italija, Tajvan, Japan).<\/p>\n
BO\u017dIDAR PEJI\u0106 zavr\u0161io je osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje u \u0160koli za muzi\u010dke talente u Srbiji i muzi\u010dkoj \u0161koli Dr Miloje Milojevi\u0107 u Kragujevcu u klasi profesora Fransoa Jakov\u010di\u0107a i Bo\u017ee Saramandi\u0107a. Diplomirao je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju u klasi prof. Du\u0161ke Tasevske. Kao solista je \u010desto nastupao sa Makedonskom Filharmonijom i Orkestrom makedonske Opere i Baleta. Kao solista je nastupao u Makedoniji i Srbiji, na festivalima Skopsko leto, Dani makedonske muzike, Jesenje muzi\u010dke sve\u010danosti, Balkan Forum, Kamerni fest i drugim. Aktivan je u\u010desnik kamernih ansambala. Sa kvartetom Gajdov nastupao je na preko stotinu koncerata, i u Makedoniji i \u0161irom Evrope. \u010clan je me\u0111unarodnog kvarteta Cellissimo. Bo\u017eidar Peji\u0107 je osnovao klavirski trio Ad Libitum koji prire\u0111uje zna\u010dajne nastupe u regionu, dok je kao \u010dlan dua Peji\u0107-Kotevski nastupao u nekoliko makedonskih gradova i na festivalima u Srbiji. Godine 2015. imao je uspe\u0161an nastup u Njujorku sa duom Cello i kvartetom AXIOS, sa kojim je 2012. godine izdao CD za izdava\u010dku ku\u0107u RAI-Trade. Radi i kao studijski muzi\u010dar sa orkestrom FAMES od 2013. godine, snima filmsku muziku za ameri\u010dke i evropske filmske studije (HBO, MGM, Miramax\u2026). Trenutno je prvi \u010delista Makedonske Opere i Baleta. Muzi\u010dkom pedagogijom bavi se ve\u0107 20 godina, predaje u Centru za muzi\u010dko i baletsko obrazovanje Ilija Nikolovski-Luj u Skoplju. Kao istaknuti muzi\u010dar i pedagog, bio je \u010dlan \u017eirija nekoliko dr\u017eavnih takmi\u010denja<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
MARKO FERI diplomirao je na odseku za gitaru na konzervatorijumu \u0110. Tartini u Trstu (Italija). Poha\u0111ao je master klaseve kod D. Rasela, M. Baruek i A. Poncea. Redovno nastupa na va\u017enim muzi\u010dkim festivalima u Evropi (Italija, Slovenija, Hrvatska, \u0160panija, Nema\u010dka, Francuska, Rumunija, Bosna i Hercegovina i druge zemlje), Americi (GFA 2006 \u2013 Columbus GA, GFA 2012 \u2013 Charleston SC i drugim festivalima u Njujorku, Teksasu, Ohaju, Vird\u017einiji, Severnoj Karolini, Tenesiju), Kanadi, Meksiku, Australiji i Japanu, i kao solista i kao kamerni muzi\u010dar. Snimio je nekoliko CD-ova: Barok (2017), Vivo i Nocturnal kao solista, Views sa flautistkinjom Alenkom Zupan, Notes Vagabondes \u2013 Live i Modulante sa kvartetom Gorni Kramer, Strolic sa horom Natissa, Originalna dela za flautu i gitaru XX veka sa E. Michelazzi i druge. Predaje gitaru u Muzi\u010dkoj \u0161koli Marija Kogolja u Trstu i dr\u017ei masterklaseve u Evropi, Americi, Kanadi i Meksiku. Osniva\u010d je Me\u0111unarodnog gitarskog festivala Kras (Italija\/Slovenija).<\/p>\n
LJUBICA BUKVI\u0106 je ro\u0111ena u Novom Sadu, gde je zapo\u010dela muzi\u010dko obrazovanje sa 9 godina. Be\u010delor i Master studije zavr\u0161ila je u klasi Zorana Duki\u0107a na Escola Superior de Musica de Catalunya u Barseloni, gde trenutno i \u017eivi. Tokom studentskih dana, imala je priliku da poha\u0111a master klaseve renomiranih gitarista poput Huberta Kapela, Roberta Ausela, Karla Markionea, Aniela Desideria i drugih. U ovom periodu ostvarila je saradnju sa savremenim kompozitorima poput Feliua Gasulla, koji joj je posvetio svoju Koncertnu studiju br. 12 \u2013 De Ressonancies. Tako\u0111e, to je bilo vreme kada je u\u010destvovala u razli\u010ditim muzi\u010dkim projektima i svirala u kamernim ansamblima razli\u010ditog sastava, sa fokusom na savremenu muziku. Tako je i danas usmerena i zainteresovana za modernije muzi\u010dke pravce, koji danas \u010dine deo njenog bogatog i raznolikog repertoara. Osvojila je nekoliko me\u0111unarodnih nagrada na gitarskim takmi\u010denjima poput European Competition Citta di Gorizia, Italija, International Guitar Festival of Szeged, Ma\u0111arska, Morski Festival Kitare, Slovenija, Certamen Internacional de Guitarra de Barcelona Miquel Llobet, \u0160panija, I Concurso de Guitarra de Girona Josep Ferrer, \u0160panija. U svojoj rodnoj zemlji bila je Laureat nekoliko dr\u017eavnih takmi\u010denja. Kao solista i kamerni muzi\u010dar Ljubica redovno nastupa na koncertima u \u0160paniji. Tako\u0111e, pozivaju je da nastupa na festivalima i koncertima \u0161irom Evrope. <\/p>\n
PREDRAG STANKOVI\u0106 ro\u0111en je u Tuzli 1949. godine. Zaslu\u017eeno je poznat kao „\u010darobnjak gitarske pedagogije“. Sa muzi\u010dkim obrazovanjem po\u010deo je u rodnoj Tuzli, a studije nastavio u Sarajevu u klasi Ivana Kalcine i Mile Rakanovi\u0107. Prvi \u010das gitare odr\u017eao je u Domu za mlade u Tuzli. Od osnivanja gitarskog odseka u osnovnim i srednjim \u0161kolama Tuzle, kao profesor, obrazovao je vi\u0161e od 1000 u\u010denika, sa kojima je osvojio preko 160 nagrada od kojih je vi\u0161e od 50 na najpresti\u017enijim me\u0111unarodnim gitarskim takmienjima. Njegova velika posve\u0107enost, stru\u010dno znanje i istrajan rad, u\u010dinili su ga izvanrednim profesorom iz \u010dije su klase iza\u0161le generacije gitarista izvo\u0111a\u010da i profesora (Denis Azabagi\u0107, Dejan Ivanovi\u0107, Alen Garagi\u0107, Boris Te\u0161i\u0107, Sanel Red\u017ei\u0107). Sa njegovim imenom se povezuje fenomen „tuzlanske gitarske \u0161kole“. Osvojio je brojna priznanja za doprinos gitarskoj pedagogiji i redovan je gost festivala i takmi\u010denja gitare. Godine 1966. osnovao je Umetni\u010dki centar za mlade u Tuzli, koji okuplja muzi\u010dki nadarenu decu. Bio je producent dva CD-a Sanela Red\u017ei\u0107a.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
ALEKSANDAR DMITRIEV ro\u0111en je u Sankt Petersburgu u Rusiji 1951. godine. Njegov muzi\u010dki talenat se iskazao vrlo rano: sa 7 godina po\u010deo je sa \u010dasovima harmonike \u2013 prvo u muzi\u010dkoj \u0161koli a zatim na Institutu za muziku Musorgski. \u0160kolovanje je nastavio na Dr\u017eavnom konzervatorijumu Rimski-Korsakov u Sankt Petersburgu. Sa 19. godina je osvojio nagradu Takmi\u010denja za muzi\u010dare koji sviraju narodne instrumente u Rusiji (1969). Godine 1972. osvojio je prvu nagradu na me\u0111unarodnom takmi\u010denju Dani harmonike u Kligentalu (Nema\u010dka). Strana \u0161tampa ishvalila je njegov muzi\u010dki talenat. Godine 1974. diplomirao je na Dr\u017eavnom konzervatorijumu Rimski-Korsakov u Sankt Petersburgu, a postdiplomske studije zavr\u0161io je 1977. godine. Vi\u0161e od 20 godina profesor je Konzervatorijuma St. Petersburg. Napisao je studiju Pozicija prstiju za harmoniku koja je istakla njegove nove i napredne tehni\u010dke ideje. Koriste\u0107i ove tehni\u010dke principe njegovi u\u010denici osvojili su nekoliko nagrada na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima harmonika\u0161a tokom poslednjih godina. Od po\u010detka izvo\u0111a\u010dke karijere, Aleksandar Dmitriev nastupio je na preko 2000 koncerata, snimio 8 plo\u010da i 8 CD-ova. Imao je turneje po Americi, Kanadi i mnogim zemljama Evrope. Godine 1990. odr\u017eao je koncert u 25 japanskih gradova sa Dr\u017eavnim akademskim orkestrom narodnih instrumenata. Mnogi aran\u017emani Aleksandra Dmitrieva objavile su izdava\u010dke ku\u0107e Sovjetski kompozitori i Muzika. Redovan je u\u010desnik najva\u017enijih festivala harmonike, seminara posve\u0107enim ovom instrumentu i aktivan kao \u010dlan \u017eirija na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima za harmoniku. Odr\u017eao je master klaseve u mnogim zemljama Evrope. Od 1986. godine je jedan od organizatora i umetni\u010dkih direktora me\u0111unarodnog festivala Muzika za harmoniku, koji se odr\u017eava svakog oktobra u Sankt Petersburgu. <\/p>\n
ANGEL MARINOV je profesor harmonike na Muzi\u010dkoj akademiji u Plovdivu (AMTII Plovdiv). Ro\u0111en je 1975. godine u Asenovgradu, diplomirao na Muzi\u010dkoj akademiji u Plovdivu na odseku za harmoniku u klasi svog oca, Petera Marinova, i na odseku za kompoziciju u klasi poznatog bugarskog kompozitora Ivana Spasova. Specijalisti\u010dke studije zavr\u0161io je na Voronezh institutu za umetnost 1992. u klasi prof. Timo\u0161enka. Laureat je me\u0111unarodnih takmi\u010denja Castelfidardo (1995) i Val Tindone (1999) u Italiji i prvonagra\u0111eni na dr\u017eavnom takmi\u010denju u Chirpan-u (1991, 1993). Kao kompozitor, izdao je veliki broj dela za harmoniku u Bugarskoj i van njenih granica. Kao izvo\u0111a\u010d, nastupao je u zemljama Evropske Unije i u Rusiji. Negovi u\u010denici dobitnici su nagrada na dr\u017eavnim takmi\u010denjima.<\/p>\n
Litvanski harmonika\u0161, profesor, dirigent i dru\u0161tveni aktivista, RI\u010cARDAS SVIACKEVI\u010cIUS ro\u0111en je 1950. godine. Diplomirao je na Akademiji za muziku i pozori\u0161te u Litvaniji (klasa V. Furmanavi\u010dius) , a nastavio obrazovanje na dr\u017eavnom konzervatorijumu N. A. Rimsky\u2013Korsakov u Sankt Petersburgu i Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji u Kijevu (Ukrajina). Godine 1987. po\u010deo je da predaje narodne instrumente i harmoniku na Akademiji za muziku i pozori\u0161te u Litvaniji. Odr\u017eao je master klaseve u mnogim zemljama Evrope, gde je \u010desto bio pozivan i kao \u010dlan \u017eirija. Njegovo osnovno podru\u010dje interesovanja je formiranje profesionalnih harmonika\u0161kih ansambala u \u0161kolama Litvanije. Aran\u017eirao je i uredio mnoge kompozicije litvanskih autora za ansambl harmonika, sakupio je i objavio 4 sveske partitura u Litvaniji, Nema\u010dkoj i Francuskoj. Osniva\u010d je i umetni\u010dki direktor prvog harmonika\u0161kog kvinteta u Litvaniji \u2013 Concertino. Ovaj ansambl je kroz svoj tridesetogodi\u0161nji rad ostvario preko 1000 koncerata u Litvaniji i inostranstvu, snimio pribli\u017eno 150 kompozicija za radio i televiziju Litvanije, objavio jednu plo\u010du, dva CD-a i jedan video snimak. U\u010denici Ri\u010dardas Sviackevi\u010diusa dobitnici su velikog broja nagrada na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Ri\u010dardas Sviackevi\u010dius je osniva\u010d i jedinog profesionalnog orkestra harmonike u Litvaniji, orkestra Consona, koji postoji ve\u0107 20 godina i osvaja nagrade na takmi\u010denjima, promovi\u0161e Italiju i sara\u0111uje sa istaknutim solistima. Godine 1987. profesor Ri\u010dardas Sviackevi\u010dius dobio je titulu po\u010dasnog profesora Litvanije i nekoliko puta je nagra\u0111en pismima zahvalnosti od strane Predsednika Litvanije za svoj rad.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
KATE\u0158INA ENGLICHOV\u00c1 je jedna od najtra\u017eenijih \u010de\u0161kih harfistkinja svoje generacije i dobitnica Nagrade Prague Classic za 2018. godinu. Nastupa \u0161irom Evrope, Severne Amerike, Japana, Hong Konga i Novog Zelanda. Sara\u0111ivala je sa brojnim umetnicima (Mstislav Rostropovitch, Josef Suk, Robert Davidovici, Gerard Causee, Cynthia Phelps i drugi) i ansamblima (Skampa Quartet, the Prazak Quartet, Haas Quartet i drugi). Nastupala je na brojnim me\u0111unarodnim festivalima. Ameri\u010dki debi imala je 1998. godine kada je nastupala u Karnegi holu. Debi sa \u010ce\u0161kom filharmonijom imala je 2008. godine. Nastupala je u najpoznatijim koncertnim dvoranama i sa poznatim svetskim orkestrima. Ostvarila je saradnju sa savremenim kompozitorima me\u0111u kojima su Zdenek Lukas, Eric Sessler, Lubos Sluka, Jindrich Feld i drugih. Kao solista i kamerni muzi\u010dar snimila je vi\u0161e od 35 CD izdanja (izdava\u010dke ku\u0107e Supraphon, Harmonia Mundi, Discover International i druge). Njen snimak (Jolivet, Piern\u00e9, D\u00b4Indy, Francaix) sa Karlom Jansom i kvartetom Martinu osvojio je nagradu Supersonic. Godine 2016. snimila je solo album Muzika za harfu, na kome je zapa\u017eeno premijerno izvo\u0111enje dela pisanih za nju kao i izvo\u0111enje manje poznatih \u010dek\u0161kih kompozicija. Budu\u0107i da svira i klavir, ova umetnica je posve\u0107eni aran\u017eer klavirske muzike za harfu. Prema njenom mi\u0161ljenju, harfa je predivan instrument i zala\u017ee se za to da kompozitori i harfisti prika\u017eu harfu u najboljem svetlu i ne odvajaju je od ostatka muzi\u010dkog sveta. Osvajala je nagrade na takmi\u010denjima, sara\u0111ivala sa najpoznatijim svetskim dirigentima (Leonard Bernstein, Riccardo Muti, Wolfgang Sawallish, Simon Rattle, Claudio Abbado i drugi) kao solista i \u010dlan orkestra. Studirala je na konzervatorijumu u Pragu, Institutu za muziku Kurtis u Filadelfiji i na Visokoj \u0161koli za muziku Hans Eisler u Berlinu. Odr\u017eava majstorske kurseve u Americi, Kanadi, Hong Kongu, Velikoj Britaniji. \u010clan je \u017eirija me\u0111unardnih takmi\u010denja i predsednik \u017eirija prvog i drugog Me\u0111unarodnog takmienja za harfu u Pragu (2015, 2017). \u010clan je dru\u0161tva Dvor\u017eak i WHS (svetske asocijacije harfista).<\/p>\n
CSILLA GULIAS je jedna od najpoznatijih ma\u0111arskih harfistkinja i pedagoga. Redovno nastupa kao solo i kamerni muzi\u010dar. Snima za ma\u0111arski Hungaroton i Sunrise Music u Hong Kongu. Kao stru\u010dnjak za tzv. Kodaljijev koncept u instrumentalnoj nastavi, ona je pozvana da odr\u017eava predavanje na Svetskom kongresu u Hong Kongu, Zagreba\u010dkom festivalu harfe i Me\u0111unarodnom festivalu harfe u Budimpe\u0161ti 2017. godine. Potpredsednica je Ma\u0111arskog udru\u017eenja muzi\u010dkih pedagoga, osniva\u010d i umetni\u010dki direktor „Ma\u0111arske letne \u0161kole harfe“ i budimpe\u0161tanskog festivala i takmi\u010denja mladih u kamernoj muzici. Trenutno je rukovodilac odseka za harfu na Zoltan Kodaly Choir School and Conservatory u Budimpe\u0161ti i instruktor na Muzi\u010dkoj akademiji Liszt Ferenc za metodiku nastave harfe na po\u010detnom i srednjem nivou. Zavr\u0161ava doktorske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Liszt Ferenc na temu „Prvo zlatno doba pedalne harfe – prezentacija tehnike i stila klasi\u010darskog perioda“. Tako\u0111e, izdaje priru\u010dnike namenjene po\u010detnicima i mladim nastavnicima i \u010dest je predava\u010d na majstorskim kursevima i radionicama.<\/p>\n
KOH\u0410R \u0410NDONI\u0410N ro\u0111ena je u Sofiji. Godine 1990. sa pohvalama je diplomirala harfu i pedagogiju na Muzi\u010dkoj Akademiji Pan\u010do Vladigerov u klasi prof. Maline Hristove. Doktorsko zvanje stekla je 2017. godine na Novom Bugarskom univerzitetu. Od 1990. do 1992. godine bila je solista orkestra Muzi\u010dkog teatra Stefan Makedonski. Od 1993. godine predaje harfu i kamernu muziku u muzi\u010dkoj \u0161koli Lubomir Pipkov. Njeni u\u010denici su dobitnici brojnih nagrada i laureata na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Kohar Andonian dobila je nekoliko priznanja za pedago\u0161ka postignu\u0107a i UNESKO-ov je izaslanik mira. U\u010destvovala je na master klasevima Suzane Klin\u010darove (Francuska), Emanuele Esposti (Italija), Lisete Rosi (Italija), Elazabet Bino\u0161 (Francuska), Klaudije Antoneli (Italija) i Katerine Mi\u0161el (Francuska). Nastupa u rodnoj Bugarskoj, kao i u Italiji, Gr\u010dkoj, \u0160vajcarskoj, \u0160paniji, Portugaliji, Nema\u010dkoj, Austriji, Norve\u0161koj, Holandiji, Danskoj, Makedoniji i Dubaiju. Bila je \u010dlan \u017eirija nekoliko dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja i u\u010destvovala na brojnim festivalima poput Apollonia festivala, Skopskog leta, Sofia Music Weeks festivala i Evmelia festivala. Kohar Andonian snimala je za Bugarsku dr\u017eavnu televiziju i radio, kao i za Makedonsku dr\u017eavnu televiziju i radio. Objavila je \u010detiri CD-a, uklju\u010duju\u0107i i jedan sa makedonskim oboistom Vasilom Atanasovim.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
NATA\u0160A VELJKOVI\u0106 je ro\u0111ena u Beogradu. Klavir je po\u010dela da u\u010di sa \u010detiri godine, a javno nastupila sa sedam godina. Posle \u0161kolovanja u rodnom gradu kod profesora Miroslava Petrivu\u0107a i Arba Valdme, studije je nastavila prvo u Be\u010du na Visokoj \u0161koli za muziku gde je diplomirala 1987. godine u klasi profesora Pola Badura-\u0160kode, potom 1988\/89. na D\u017eulijardu u Njujorku kod profesora Rudolfa Firkusnija i u \u017denevi 1990\/92 kod profesora Harija Datinera. Osvajanje niza nagrada na me\u0111unarodnm takmi\u010denjima zapo\u010dela je pobedama u Kapui i Senigaliji 1997. godine. Za uspone njene internacionalne karijere posebno je zna\u010dajna pobeda na jednom od najve\u0107ih pijanisti\u010dkih takmi\u010denja, na kome se i dodeljuje samo jedna nagrada, Klara Haskil u Veveju, \u0160vajcarska 1985. godine. Usledio je niz nagrada i priznanja od kojih se izdvajaju nagrade Orlando na Dubrova\u010dkim letnjim igrama, I nagrada na takmi\u010denju World Music Masters u Parizu 1990, Godi\u0161nja nagrada Udru\u017eenja muzi\u010dkih umetnika Srbije 1991. godine i Laureat Juventus na ArcD\u2019Senans u Francuskoj 1993. godine. Kao solista koncertirala je u svim zna\u010dajnim muzi\u010dkim centrima Evrope, kao i u Rusiji i Kini. Sara\u0111ivala jesa poznatim evropskim orkestrima (Orkestar Romanske \u0160vajcarske, Tonhale u Cirihu, Be\u010dki kamerni orkestar, Orkestar RAI, Zagreba\u010dki solisti, kamerni orkestri Du\u0161an Skovran i Guda\u010di Sv. \u0110or\u0111a i drugi) i sa zna\u010dajnim dirigentima ( David Cinman, Mar\u010delo Vioti, Dimitrij Kitajenko, Lorens Foster, Antoni Vit, Peter Vronski, Kristijan Mandeal, David \u0160alon, Emil Tabakov, Uro\u0161 Lajovic, Milen Na\u010dev, Mladen Jgu\u0161t, Pavle De\u0161palj, Martin Sieghart, Ronald Zollman). Nata\u0161a Veljkovi\u0107 je gost festivala u Berlinu, Montreu, Monpeljeu, Kanu, Tuluzu, Algaru i drugim. Ostvarila je niz CD izdanja za Zulus records, Gramola i PGP RTS. Deluje kao profesor Visoke \u0161kole za muziku u Be\u010du, a do skora i gostuju\u0107i profesor Univerziteta za muziku u Ostravi u \u010ce\u0161koj. \u010clan je \u017eirijia mnogih internacionalnih takmi\u010denja.<\/p>\n
MIRJANA RAJI\u0106 je rodjena u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Sr\u0111ana Grbi\u0107a i paralelno u Minhenu na Visokoj \u0161koli za muziku (Hochschule f\u00fcr Musik und Theater M\u00fcnchen) u klasi prof. Biance Bodalie. Studije je nastavila kod legendarnog ruskog pijaniste Lazara Bermana, prvo na Visokoj \u0161koli za muziku Franz Liszt u Vajmaru a zatim i na Accademia pianistica u Imoli (Italija). Magistarske studije zavr\u0161ila je na FMU u Beogradu i paralelno na Visokoj \u0161koli za muziku Carl Maria von Weber u Drezdenu kod prof. Winfrieda Apela, gde je takodje zavr\u0161ila Meisterklassenexamen sa najvi\u0161om ocenom . Usavr\u0161avala se na majstorskim kursevima kod Amadeusa Webersinkea, Rudolfa Kehrera, Aldo Ciccolinija, Michaela Dalbertoa i Andrew Balla. Mirjana Raji\u0107 je osvojila vi\u0161e nagrada na internacionalnim takmicenjima. Bila je stipendista fondacije Dresdner Stiftung Kunst & Kultur i laureat Carl-Maria von Weber stipendije za izuzetne rezultate na Visokoj \u0161koli za muziku u Drezdenu. Takodje je dobitnik i nagrade iz fonda Katarina A\u0107imovi\u0107 na FMU u Beogradu. Mirjana Raji\u0107 nastupa kao solista i kamerni muzi\u010dar u zemljama Evrope, Kini, Japanu, Singapuru i Americi. Gostovala je na brojnim renomiranim festivalima i saradjivala sa poznatim dirigentima. Kao kamerni muzi\u010dar saradjivala je sa muzi\u010darima kao sto su Australian String Quartet, Pavel Berman, Quatuor Eb\u00e8ne, Isang Enders, Saschko Gawriloff, David Geringas, Paul Huang i drugi. Udru\u017eenje umetnika Art link u Beogradu izabralo je Mirjanu Raji\u0107 kao najperspektivnijeg mladog umetnika u 2005. godini i time omogu\u0107ilo izdavanje njenog prvog CD-a sa sonatama Mocarta i \u0160uberta. Godine 2012. objavljen je njen Solo CD sa delima Betovena, Lista i Prokofjeva a 2015. godine su objavljena njena dva albuma sa delima Debisija (Musideco Classical). Od 2008. godine Mirjana Raji\u0107 predaje klavir na Visokoj \u0161koli za muziku Carl Maria von Weber u Drezdenu. Osim toga, ona dr\u017ei majstorske kurseve u Nema\u010dkoj, Francuskoj i Srbiji i \u010dlan je \u017eirija na internacionalnim takmi\u010denjima. Takodje se anga\u017euje u evropskim projektima, povezuju\u0107i na taj na\u010din muzi\u010dke institucije iz Nema\u010dke, Srbije i Slovenije.<\/p>\n
LIDIJA PAVLOVI\u0106 je ro\u0111ena u Beogradu. Sa 5 godina po\u010dela je da svira klavir u muzi\u010dkoj \u0161koli Josip Slavenski u klasi prof. Dragane Traji\u0107, gde je zavr\u0161ila svoje ni\u017ee i srednje muzi\u010dko obrazovanje kao \u0111ak generacije na teoretskom i instrumentalnom odseku, a nagra\u0111ena je stipendijom iz fonda Ivan Petkovi\u0107. Diplomirala je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ninoslava \u017divkovi\u0107a, u \u010dijoj klasi je nastavila i magistarske studije. Dalje usavr\u0161avanje nastavlja u Nema\u010dkoj na Visokoj \u0161koli za muziku u Karlsrue-u u klasama prof. Mihael Ude i Markus \u0160tange, prvobitno na master studijama klavira, a potom u istim klasama zavr\u0161ava sa najvi\u0161om ocenom i Konzertexamen studije za klavirsku kamernu muziku. Dalje impusle dobija na majstorkim kursevima slede\u0107ih profesora: Paul Gulda, Roland Keller, Ralf Goth\u00f3ni, Oleg Stepanov, Natasha Vlassenko, Eduard Brunner i drugih. Dobitnica je velikog broja najvi\u0161ih nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmi\u010denjima kao solista i kamerni. Vi\u0161estruka je dobitnica stipendije za studije u inostranstvu Fonda za mlade talente Republike Srbije, zatim nema\u010dkih stipendija Baden-W\u00fcrttemberg, Festival junger K\u00fcnstler Bayreuth i stipendija Bramsove ku\u0107e u Baden-Badenu, kao i nagradnog boravka u istoj. U\u010desnica je festivala u Srbiji i inostranstvu, a kao solista i pasionirani kamerni muzi\u010dar koncertira u Nema\u010dkoj, Austriji, Francuskoj, Italiji, \u0160vajcarskoj, Gr\u010dkoj, Srbiji i Brazilu. Bele\u017ei gostovanja na televiziji i radiju. Bila je oficijalni korepetitor Beogradske de\u010dje filharmonije. Od 2006.-2008. bila je zaposlena kao korepetitor u muzi\u010dkoj \u0161koli \u201eJosip Slaveski\u201c u Beogradu. Od 2014. godine stalni je korepetitor u klasama viole na \u201eInternational Mendelssohn Summer School u Hamburgu. \u010clanica je Astris trija i Euterpi klavirskog dua.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
SOFIJA CINGULA, mezzosopran, ro\u0111ena je u Zaboku. Osnovnu i srednju \u0161kolu zavr\u0161ila je u Vara\u017edinu. Muzi\u010dko \u0161kolovanje zapo\u010dela je kao \u010delistkinja u klasi profesora Darija Milkovi\u0107a na Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu nakon \u010dega upisuje solo pevanje u klasi Darije Hreljanovi\u0107. Od akademske godine 1995\/1996. zapo\u010dinje studije Solo pevanja na Univerzitetu za muziku i glumu u Be\u010du. Posle diplomskih studija zapo\u010dinje magisterij na odseku za operu (peva\u010dka klasa Sebastian Vittucci, operski studio Curt Malm i Uwe Theimer), koji zavr\u0161ava 2003. godine. Magisterij na odseku Lied i Oratorijum upisuje najpre u klasi proslavljene primadone Marijane Lipov\u0161ek, a zatim u klasi poznatog operskog prvaka, koncertnog umetnika i kompozitora Roberta Holla, kod kojeg, u akademskoj godini 2006\/2007. uspe\u0161no zavr\u0161ava i taj deo studija. Od 2006. godine stru\u010dno se usavr\u0161ava na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Lidije Horvat-Dunjko. Vokalnom pedagogijom aktivno se bavi ve\u0107 nekoliko godina \u2013 najpre kao profesorka solo pevanja i kamerne muzike u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu (2005- 2009), a potom na Odseku za muziku Sveu\u010dili\u0161ta Jurja Dobrile u Puli, gde je stalno zaposlena u zvanju docenta. Vodi odseka za solo pevanje i u\u010destvuje u izvo\u0111enju i osmi\u0161ljavanju slede\u0107ih kolegijuma: solo pevanje, kamerna muzika, osnove vokalne tehnike, ve\u017ebe iz vokalne tehnike i vokalno-tehni\u010dki aspekti de\u010djih pesmica i vokalnih primera u nastavi. Koncertni i operski nastupi Sofije Cingule obuhvataju \u0161irok i raznolik repertoar \u2013 od rane muzike do modernih premijernih izvo\u0111enja savremenih autora koji joj neretko i posve\u0107uju svoje. Uz brojne koncertne nastupe u Hrvatskoj, nastupa u Austriji, Sloveniji, Nema\u010dkoj, italiji, \u0160vajcarskoj i Ju\u017enoj Koreji, a uz ansamble be\u010dke Volksopere i Neue Oper Wien i na turnejama po Japanu i Kini. U sezoni 2003\/2004. bila je alternacija za Tre\u0107u damu u be\u010dkoj Volksoperi. U leto 2006. nastupila je kao Anina u Verdijevoj Traviati na Muzi\u010dkom festivalu u Steyru. 2008, uz maestra Mladena Tarbuka i be\u010dki kamerni orkestar Wiener Concert-Verein, nastupila je u poznatom Musikvereinu u Be\u010du. Nagrada za izvrsnost Rotary kluba Vara\u017edin za najbolji magistarski rad dodeljena joj je 2003. za rad na temu Dora Peja\u010devi\u0107, \u017eivot i pesme. 2007. godine u finalu Concorso internationale di Canto Citt\u00e0 di SantAngelo 2007. u Italiji \u017eiri u sastavu eminentnih vokalnih pedagoga dodelio joj je posebnu nagradu za najbolju interpretaciju. 2009. godine osvojila je drugu nagradu u svojoj kategoriji, kao i posebnu nagradu za najbolju interpretaciju teatra iz Brna na me\u0111unarodnom peva\u010dkom takmi\u010denju Iuventus Canti u slova\u010dkom Vrableu. 2010. se, kao jedina Hrvatica me\u0111u 56 od stru\u010dnog \u017eirija izabranih kandidata iz celog sveta, plasirala na veliko peva\u010dko takmi\u010denje Seoul international Music Competition. Sofija Cingula u\u010destvuje i u radu mnogih hrvatskih i me\u0111unarodnih umetni\u010dkih i pedago\u0161kih radionica, seminara i simpozijuma. Autorka je nekolicine radova, predavanja i prezentacija koje vokalnoj tehnici i pedagogiji pristupaju s nau\u010dnog aspekta i najnovijih nau\u010dnih istra\u017eivanja. Stru\u010dna je saradnica za vokalnu pedagogiju raznih vokalnih ansambala.<\/p>\n
Flautista STRA\u0160O TEMKOV je jedan od najuspe\u0161nijih makedonskih muzi\u010dara svoje generacije, \u010dija mnogostruka delatnost u\u010dvr\u0161\u0107uje tradiciju umetni\u010dke muzike u Makedoniji i promovi\u0161e interpretaciju na duva\u010dkim instrumentima koji su karakteristi\u010dni za makedonsko podneblje. Muzika postaje njegovo \u017eivotno opredeljenje u ranoj mladosti, a kasnije se formira kao vrstan muzi\u010dki izvo\u0111a\u010d. Zavr\u0161io je Fakultet muzi\u010dke umetnosti u Skoplju, a postdiplomske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Pan\u010do Vladigerov u Sofiji. Tokom studija je sara\u0111ivao sa poznatim evropskim i svetskim umetnicima. Dobitnik je brojnih nagrada na republi\u010dkim i saveznim takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare. Od 1991. svira u Makedonskoj filharmoniji i postaje prepoznatljiv znak ove institucije: kao prvi flautista filharmonije redovno izvodi upe\u010datljiva dela svetske orkestarske literature. Nastupao je sa brojnim orkestrima me\u0111u kojima su pomenuta Makedonska filharmonija, Francusko-ameri\u010dki kamerni orkestar, Kamerni orkestar makedonske filharmonije, Kamerni orkestar Amorozo i drugi. \u010clan je renomiranog Makedonskog duva\u010dkog kvinteta i drugih kamernih ansambala. Stra\u0161o Temkov nastupa na poznatim festivalima u zemlji i inostranstvu: Ohridsko leto, Jesenje muzi\u010dke sve\u010danosti, Skopsko leto, Dani makedonske muzike, Heraklejske ve\u010deri, a ubraja se u retke makedonske umetnike koji su izvodili u Karnegi holu u Njujorku. Repertoar koji izvodi obuhvata \u0161irok izbor kompozicija napisanih od baroka do dana\u0161njih dana, a zapa\u017eena je njegova te\u017enja da promovi\u0161e nova dela kako svetske, tako i doma\u0107e literature za flautu. Izdao je dva CD-a u saradnji sa pijanistkinjom Marijom Vr\u0161kovom. Pored umetni\u010dke delatnosti, aktivan je i kao pedagog. Predaje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju, mentor je studentima na diplomskim i magistarskim studijama. Rezultati njegove pedago\u0161ke delatnosti su o\u010digledne, njegovi studenti osvajaju presti\u017ene nagrade na takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare, imaju svoje samostalne resitale i sviraju kao solisti sa orkestrom. Stra\u0161o Temkov je i osniva\u010d kvarteta flauta Aulos. \u010clan je \u017eirija doma\u0107ih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja. <\/p>\n
Violista JOVAN BICEVSKI ro\u0111en je 13. februara 1975. godine u Skoplju. Osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje stekao je na Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj \u0161koli Ilija Nikolovski-Luj u Skoplju. Nastavio je sa \u0161kolovanjem na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju u klasi Ljubomira Gospodinova. Kao student je u\u010destvovao na velikom broju koncerata, u organizaciji Fakulteta muzi\u010dke umetnosti, kao \u010dlan kvarteta i kamernih orkestara. Od 1995. do 1997. godine bio je prvi violista Me\u0111unarodnog simfonijskog orkestra za mlade u Altenburgu (Nema\u010dka), sa kojim je nastupao u gradovima \u0161irom Nema\u010dke. Tokom ovog perioda imao je koncerte sa kamernim orkestrima, \u010diji su \u010dlanovi bili profesori i studenti Muzi\u010dke \u0161kole Menhetn. Od 1999. godine radio je kao profesor viole i kamerne muzike u dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj \u0161koli u Skoplju. Godine 2005. postao je \u0161ef odseka guda\u010dkih instrumenata. Na mesto prve viole kamernog orkestra Skopski solisti dolazi 2007. godine. Fokus njegovih aktivnosti je na pedago\u0161koj karijeri i radu sa talentovanim u\u010denicima. Kao rezultat njegovog rada njegovi u\u010denici su uspe\u0161ni makedonski violisti, dobitnici nagrada na dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. \u010cesto je \u010dlan \u017eirija dr\u017eavnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja (Makedonija, Srbija, Rusija, Belorusija, Izrael). Od 2011. godine je direktor Dr\u017eavne \u0161kole za muziku i balet Ilija Nikolovski \u2013Luj u Skoplju.<\/p>\n
LIDIJA PAVLOVI\u0106 je ro\u0111ena u Beogradu. Sa 5 godina po\u010dela je da svira klavir u muzi\u010dkoj \u0161koli Josip Slavenski u klasi prof. Dragane Traji\u0107, gde je zavr\u0161ila svoje ni\u017ee i srednje muzi\u010dko obrazovanje kao \u0111ak generacije na teoretskom i instrumentalnom odseku, a nagra\u0111ena je stipendijom iz fonda Ivan Petkovi\u0107. Diplomirala je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ninoslava \u017divkovi\u0107a, u \u010dijoj klasi je nastavila i magistarske studije. Dalje usavr\u0161avanje nastavlja u Nema\u010dkoj na Visokoj \u0161koli za muziku u Karlsrue-u u klasama prof. Mihael Ude i Markus \u0160tange, prvobitno na master studijama klavira, a potom u istim klasama zavr\u0161ava sa najvi\u0161om ocenom i Konzertexamen studije za klavirsku kamernu muziku. Dalje impusle dobija na majstorkim kursevima slede\u0107ih profesora: Paul Gulda, Roland Keller, Ralf Goth\u00f3ni, Oleg Stepanov, Natasha Vlassenko, Eduard Brunner i drugih. Dobitnica je velikog broja najvi\u0161ih nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmi\u010denjima kao solista i kamerni. Vi\u0161estruka je dobitnica stipendije za studije u inostranstvu Fonda za mlade talente Republike Srbije, zatim nema\u010dkih stipendija Baden-W\u00fcrttemberg, Festival junger K\u00fcnstler Bayreuth i stipendija Bramsove ku\u0107e u Baden-Badenu, kao i nagradnog boravka u istoj. U\u010desnica je festivala u Srbiji i inostranstvu, a kao solista i pasionirani kamerni muzi\u010dar koncertira u Nema\u010dkoj, Austriji, Francuskoj, Italiji, \u0160vajcarskoj, Gr\u010dkoj, Srbiji i Brazilu. Bele\u017ei gostovanja na televiziji i radiju. Bila je oficijalni korepetitor Beogradske de\u010dje filharmonije. Od 2006.-2008. bila je zaposlena kao korepetitor u muzi\u010dkoj \u0161koli \u201eJosip Slaveski\u201c u Beogradu. Od 2014. godine stalni je korepetitor u klasama viole na \u201eInternational Mendelssohn Summer School u Hamburgu. \u010clanica je Astris trija i Euterpi klavirskog dua.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
Dirigent JELENA SUSNICK je sara\u0111ivala sa poznatim dirigentima (Darinka Mati\u0107-Marovi\u0107, Mladen Jagu\u0161t, Anton Kolar, Stanko \u0160epi\u0107, Emil Tabakov, Yakov Kreizberg, Yuri Temirkanov, Colin Metters). Dirigovala je poznatim orkestrima i horovima Evrope. Predaje dirigovanje, orkestar, hor, etnomuzikologiju i kontrapunkt. Autor je studijskih planova za orkestar, hor i dirigovanje (Srbija i Crna Gora). Zbog izvanrednih pedgago\u0161kih postignu\u0107a Ministarstvo prosvete Slovenije imenovalo je Visokim savetnikom 2004. godine. Dr\u017ei seminare za horsko dirigovanje i u\u010destvuje u \u017eirijima takmi\u010denja u Srbiji. Diplomirala je orkestarsko i horsko dirigovanje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, sa ocenom 10. Kao uspe\u0161an pedagog dobijala je nagrade fonda Kosta Manojlovi\u0107 1996, 1998. i 1999. godine. Nagradu za najboljeg stranog dirigenta (100 poena) i Nagradu za najbolje izvo\u0111enje moderne kompozicije dobila je 2005. godine na takmi\u010denju Comune Cortemilia u Italiji. Osniva\u010d je i dirigent Super orkestra za mlade, koji spaja mlade iz orkestara razli\u010ditih zemalja. Tako\u0111e je osnovala i Super hor mladih, kojim diriguje. U\u010desnik je brojnih poznatih evropskih festivala. <\/p>\n
SA\u0160O TATAR\u010cEVSKI je ro\u0111en je u Bitolju, Makedonija, gde je zapo\u010deo svoje muzi\u010dko obrazovanje. Master diplomu horskog, simfonijskog i operskog dirigenta stekao je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju. U\u010destvuje u sprovo\u0111enju majstorskih kurseva u Njujorku, Rimu, Berlinu, St. Petersburgu, Sarteanu i Moskvi. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, orkestrom Makedonske opere, Bitoljskim kamernim orkestrom, Simfonijskim orkestrom ICE iz Rima, Bitoljskom operom, modernim muzi\u010dkim ansamblima Alea i Con Tempora, Simfonijskim orkestrom FM-a, Solistima FM-a, Simfonijskim orkestrom Hermitage i drugim ansamblima. Profesor je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti i dirigent je me\u0161ovitog hora Dragan \u0160uplevski, kamernog hora Pro Ars i \u017eenskog hora MKC iz Skoplja. Izvodio je i van granica Makedonije na brojnim koncertima i osvajao nagrade na mnogim me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Portugaliji, Sloveniji, Velikoj Britaniji, Belgiji, \u0160vajcarskoj, Gr\u010dkoj, \u0160paniji, Hrvatskoj, Italiji, Srbiji, Bugarskoj, Austriji i drugim zemljama. Od 2014. je umetni\u010dki direktor i vode\u0107i dirigent i predava\u010d me\u0111unarodnog horskog foruma u Strugi. <\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
ALEKSANDAR NE\u0160KOV ro\u0111en je u Novom Sadu, gde je poha\u0111ao Dr\u017eavnu baletsku \u0161kolu i kasnije postao \u010dlan Baletske kompanije SNP. Godine 1991. pridru\u017eio se Baletskoj kompaniji Ma\u0111arske kao glavni igra\u010d i Ma\u0111arskoj dr\u017eavnoj operskoj ku\u0107i u Budimpe\u0161ti kao gostuju\u0107i umetnik. Preselio se u Atinu 1996. godine i pridru\u017eio Gr\u010dkoj dr\u017eavnoj operi i baletu, gde je i sada zaposlen, kao vode\u0107i igra\u010d, majstor baleta, asistent koreografa i profesor na Baletskoj \u0161koli GNO i Narodnoj plesnoj \u0161koli K.S.O.T. Njegov repertoar uklju\u010duje u uloge u Kopeliji, \u017dizeli, Don Kihotu, Krcku Ora\u0161\u010di\u0107u, Uspavanoj lepotici, Romeu i Juliji i dr. Pojavljivao se u komadima M. Sparembleka, V. Logunova, I. Hercoga, L. Masina, F. Nikolaua i drugih. Nagra\u0111en je od strane Gr\u010dkog ministarstva kulture kao Najbolji mu\u0161ki plesa\u010d (2003).<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
MA\u0160A KOLAR je ro\u0111ena u Zagrebu, gde je zavr\u0161ila \u0160kolu suvremenog plesa Ane Maleti\u0107. Do 1991. poha\u0111ala je Vlaamse Dansacademie u Bruggeu. Profesionalnu igra\u010dku karijeru zapo\u010dela je 1986. u Zagreba\u010dkom gradskom kazali\u0161tu Komedija, a nastavila 1992. u Drezdenskom baletu u kome je 1995. dobila status solistkinje. Godine 1997. dobija nagradu Mary Wigman za posebna plesna dostignu\u0107a u koreografijama Johna Neumeiera, Stephana Thossa i Mats Eka. Godine 1998. dobila je anga\u017eman u Thoss-TanzKompanie u Kielu, a 2001. sa istom grupom preselila se u Hannover. U ulozi Carmen u koreografiji Matsa Eka za Lyonski balet gostovala je u Aziji. Od 2000. sara\u0111uje sa Baletom Queensland u Brisbaneu. Tokom 2005, 2006. i 2008. predavala je na Univerzitetskoj plesnoj akademiji u Stockholmu i na Univerzitetskoj plesnoj akademiji u Interlochenu, asistirala u Baletu Aalto u Essenu i vodila plesne radionice u Japanu, Njema\u010dkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Australiji. Godine 2007. postala je \u010dlanica Aterballetta u Italiji, gde je radila s koreografima Maurom Bigonzettijem, Ohadom Naharinom, Marcom Goeckeom, Ginom Patterson, Andr\u00e9om Mesquitom i Walterom Matteinijem. Asistirala je Stephanu Thossu na postavljanju triju savremenih baleta i Labudovog jezera u Baletu Queensland. Od 2006. godine zaposlena je na U\u010dili\u0161tu Zagreba\u010dkog kazali\u0161ta mladih kao predava\u010d i koreograf, a nastavlja me\u0111unarodnu karijeru kao slobodna plesna umetnica. Za Balet Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, zajedno sa Zoranom Markovi\u0107em, postavila je balet Interval, a za Bitef Dance Company balete Othello i Don Juan (2014). U Zagrebu je producent, koreograf (zajedno sa Zoranom Markovi\u0107em) i izvo\u0111a\u010d predstave BoNeT i The Morning After the Night Before i Broadcasting Shake Your Booty, a tokom 2012. i 2013. The Memory of Water i Merry Christmas for Naughty Kids. Za Nacionalni balet mladih u Hamburgu 2013. i 2014. postavlja dve kratke koreografije, a za Balet HNK-a Ivan pl. Zajc koreografiju Pour homme et femme. Dobitnica je Nagrade hrvatskog glumi\u0161ta (2008), Nagrade kriti\u010darskog stola za vrhunsko izvo\u0111enje u Austinu i Nagrade za vrhunsko izvo\u0111enje u predstavi BoNeT, kao i Nagradu publike za koreografiju BoNeT u Kopenhagenu (2010), Produkcijske nagrade 27. Tjedna suvremenog plesa za predstavu BoNeT i 30. Tjedna suvremenog plesa za predstavu The Memory of Water (2010. i 2013), Strukovne nagrade UPUH-a (2010) i Nagrade Olga Orlova HNK-a Ivana pl. Zajca (2013).<\/p>\n