<\/p>\n
SVETLANA KOSEVA je zavr\u0161ila Nacionalnu muzi\u010dku akademiju P. Vladigerov u Sofiji, u klasi Galunke Bel\u010deve. Usavr\u0161ava klavir i istoriju pijanizma u Sankt Peterburgu, u klasi Sofije M. Hentove. Kao najbolji nastavnik u 2014, dobija nagradu Kristalna lira koju dodeljuje Unija bugarskih muzi\u010dara. Dva puta je nagra\u0111ivana za izuzetni doprinos razvoja bugarske kulture od strane Ministarstva kulture Republike Bugarske i Predsednika Republike Bugarske. Nosilac je po\u010dasne zna\u010dke grada Plovdiva za dostignu\u0107a u pedago\u0161kom radu. Njeni u\u010denici su osvajali veliki broj nagrada \u0161irom sveta, a studiraju na presti\u017enim univerzitetima (Royal College, Manhattan school, The Peabody Institute of The Johns Hopkins University Baltimor). U\u010destvovala je u radu \u017eirija na takmi\u010denjima u Bugarskoj i van nje. <\/p>\n
NENAD KA\u010cAR je ro\u0111en u Zagrebu. Muzikom se bavi od najranijeg djetinjstva, ve\u0107 sa pet godina imao je prvi javni nastup. U toku \u0161kolovanja kroz brojne koncerte biva zapa\u017een te tokom studija dobija presti\u017enu dr\u017eavnu stipendiju. Studirao je i diplomirao na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi uglednog hrvatskog pijaniste i profesora, akademika Jurice Muraja. Usavr\u0161avao se kod brojnih pijanista, E. Timakin, M. Lorkovi\u0107 A. Preger, R. Kerer, M. Fare i I. \u017dukov. Nastupao je gotovo u svim va\u017enijim muzi\u010dkim centrima Hrvatske kao i u brojnim evropskim dr\u017eavama. Snimao je za razli\u010dite doma\u0107e i strane radio i TV stanice. Na podru\u010dju kamerne muzike sara\u0111ivao je s nizom istaknutih muzi\u010dara i ansambala. Od 1987. godine bavi se pedago\u0161kom radom te postignutim vrhunskim rezultatima prezentuje domete hrvatske klavirske pedagogije. Njegovi u\u010denici pobednici su na brojnim doma\u0107im i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima (vi\u0161e od 160 prvih nagrada), ostvaruju \u010ditav niz zapa\u017eenih javnih nastupa (vi\u0161e od 540 koncerata) i u\u010destvuju na medijskim doga\u0111anjima u desetak evropskih dr\u017eava (Rusija, SAD, Italija, Njema\u010dka, Austrija, Francuska, Nizozemska Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Slovenija i Hrvatska). Posebno treba naglasiti nastupe njegovih u\u010denika u \u010duvenim svetskim dvoranama kao \u0161to su Carnegie Hall u Njujork, Rahmanjinov dvorana Moskovskoga konzervatorijuma, Be\u010dki Musicverein, dvorana Berlinske Filharmonije, Auditorium Parco della Musica, Teatro Studio u Rimu, Concertgebouw u Amsterdamu, Casa di riposo G. Verdi u Milanu, crkva sv. Sofije u Ohridu, crkva. Sv. Donata u Zadru, KD Vatroslav Lisinski u Zagrebu i druge. Prof. Ka\u010dar dugogodi\u0161nji je \u0161ef odseka za klavir G\u0160 Zlatka Balokovi\u0107a i mentor je brojnim mladim klavirskim pedagozima. Odr\u017eao je niz stru\u010dnih seminara, masterklasova i predavanja u RH, Europi i Rusiji. Pozivan je kao \u010dlan \u017eirija na me\u0111unarodna klavirska takmi\u010denja. Objavljuje stru\u010dne radove iz podru\u010dja klavirske pedagogije i metodike klavira. \u010clan je EPTA-e Hrvatske i Udru\u017eenja HDGPP-a. Od 2009. godine kao gost predava\u010d predaje Pedago\u0161ku praksu studentima 4. i 5. godine Muzi\u010dke akademije u Zagrebu. Ministarstvo znanosti, obrazovanja i \u0161porta i AZOO imenuju ga i promovi\u0161u u zvanje \u2013 profesor mentor 2011.godine, a 2016. godine u zvanje \u2013 profesor savetnik. Za svoj umetni\u010dko pedago\u0161ki rad nagra\u0111ivan je brojnim nagradama.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
KATARINA KRPAN je diplomirala na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu, u klasi Vladimira Krpana, a usavr\u0161avala se i magistrirala na Conservatoire de Musique (Lausanne) u klasi Jean-Fran\u00e7oisa Antoniolija. Od 1989. \u010dlanica je me\u0111unarodne pijanisti\u010dke asocijacije EPTA. Jedan je od pokreta\u010da Me\u0111unarodnog pijanisti\u010dkog takmi\u010denja EPTA-e u Zagrebu i Osijeku. Nastupa uz simfonijske i kamerne orkestre, prire\u0111uje zapa\u017eene recitale i ve\u010deri kamerne muzike. \u010cesto nastupa i u duetu s ocem Vladimirom. Osim \u0161to veliku pa\u017enju pridaje repertoaru 20. veka, i kao izvo\u0111a\u010d i kao pedagog zala\u017ee se za promociju muzike suvremenih hrvatskih autora od kojih su mnogi upravo njoj posvetili svoja dela. Godine 2010. realizovala je izuzetno uspe\u0161an HR PROJEKT koji okuplja u\u010denike muzi\u010dkih \u0161kola i studente muzi\u010dkih akademija, kako bi radili na delima hrvatskih autora. Vanredni je profesor na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu i gostuju\u0107i profesor na Akademiji Steinway u Veroni.<\/p>\n
MARIJA BAJALICA je diplomirala i magistrirala na katedri za klavir Fakulteta muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Tokom \u0161kolovanja, osvajala je nagrade na republi\u010dkim, saveznim takmi\u010denjima i festivalima. Osvojila je prvu nagradu na internacionalnom takmi\u010denju Carlo Soliva (1984) i bila finalista klavirskog takmi\u010denja u Senigaliji. Ubrzo nakon zavr\u0161enih magistarskih studija odlazi u Ju\u017enoafri\u010dku Republiku, gde radi kao docent na katedri za klavir univerziteta u Pretoriji (University of Pretoria, 1993-2005), nastupa kao solista (Johannesburg, Cape Town, Nespruit, George, Knysna) i predaje na majstorskim kursevima. Imala je status stalnog soliste nacionalnog radija SABC (South African Broadcasting Corporation). Po\u010detkom 2006. odlazi u Australiju gde u periodu 2007-2016. predaje klavir na redovnim i postdiplomskim studijama na univerzitetu u Adelejdu (University of Adelaide). Kao dobitnik presti\u017ene nacionalne stipendije Australian Postgraduate Award za 2008. godinu, 2013. je zavr\u0161ila je doktorske studije na katedri za klavir. U Australiji je njena koncertna karijera pre svega obele\u017eena solistickim nastupima u ciklusima klasi\u010dne muzike (Elder Hall Concert Series, Ngeringe Concert Series, Recitals Australia, Flinders University Lunch Hours). Nastupala je za australijsku nacionalnu radio stanicu ABC (Classic FM, nedeljni koncerti u\u017eivo) i snimala za 5MBS FM Radio i Radio Adelaide. Bila je redovni \u010dlan \u017eirija na nacionalnim takmi\u010denjima. Od 2018. \u017eivi i radi u Austriji, dok je u Australiji zadr\u017eala status saradnika pri Sydney Piano School & Pedagogy Research Centre. \u010clan je Udru\u017eenja muzi\u010dkih umetnika Srbije. Nastanku ove biografije doprineli su profesori: Konstantin Bogino, An\u0111ela Peri\u0161i\u0107, Du\u0161ica Miti\u0107, Mirjana \u0160uica-Babi\u0107, David Lockett i Charles Bodman Rae.<\/p>\n
KONSTANTIN KRASNITSKY je muzi\u010dko obrazovanje stekao na Republican Lyceum-College, u klasi E. G. Puksta. Diplomirao je i magistrirao na beloruskoj Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji, gde je zapo\u010deo i pedago\u0161ki sta\u017e kao asistent-pripravnik u klasi V. N. Nekhaenka. Od 1999. je profesor klavira na beloruskoj Dr\u017eavnoj muzi\u010dkoj akademiji. U sviranju Krasnickog zapa\u017ea ozbiljan interpretacijski koncept, jasna virtuoznost, stilska preciznost i logi\u010dni dramatski razvoj. Ovi kvaliteti su najvi\u0161e do\u0161li do izra\u017eaja na 3. Rahmanjinovom me\u0111unarodnom takmi\u010denju klavirista u Moskvi (2002), gde je osvojio 4. nagradu. To je bilo prvi put u istoriji da je beloruski muzi\u010dar postao dobitnik nagrade nekog takmi\u010denja odr\u017eanog u Velikoj dvorani Moskovskog konzervatorijuma. Uspehu u Moskvi prethodila je blistava pobeda na 1. me\u0111unarodnom takmi\u010denju pijanista u organizaciji EPTA Svetislav Stan\u010di\u0107 u Zagrebu, gde je nagra\u0111en prvom nagradom stru\u010dnog \u017eirija i posebnom nagradom publike. Krasnicki je odr\u017eao koncertne turneje u Belorusiji, Rusiji, Ukrajini, SAD, Kini, Nema\u010dkoj, Italiji, Turskoj, Norve\u0161koj, Danskoj. Sara\u0111ivao je s Predsedni\u010dkim orkestrom Republike Belorusije, Simfonijskim orkestrom nacionalnog akademskog Bolj\u0161oj teatra, orjestrom opere i baleta Republike Belorusije, Dr\u017eavnim akademskim simfonijskim orkestrom Republike Belorusije, Dr\u017eavnim kamernim orkestrom Republike Belorusije, Moskovskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom hrvatske radio televizije. U\u010destvovao je na brojnim koncertnim projektima u Belorusiji, a u Hrvatskoj je svirao i na Dubrova\u010dkim ljetnim igrama. Dobitnik je posebne nagrade predsednika Republike Belorusije za mlade umjetnike (2002). Po\u010dasni je profesor klavira u Anyang Normal University (Kina) od 2012 godine.<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n<\/p><\/div>\n
<\/p>\n
JASNA MILI\u010cI\u0106 BRANDST\u00c4TTER, oboista, pedagog i publicista, studirala je na presti\u017enom Conservatoire national sup\u00e9rieur u Parizu u klasi profesora Jacques Tys-a i David Walter-a, i na muzi\u010dkoj akademiji u Kelnu kod profesora Christian Schneider-a. Stekla je diplomu i zvanje magistra sa najvi\u0161im ocenama na sva tri instrumenta iz familje oboa. Tokom \u0161kolovanja je osvajala prve nagrade na republi\u010dkim, saveznim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i usavr\u0161avala se na majstorskim kursevima kod istaknutih oboista -Thomas Indem\u00fchle, Han de Vries, Maurice Bourgue, Jean-Louis Capezzali, Sarah Francis, Joseph Robinson. Danas njeno znanje i ve\u0161tina obuhvataju \u0161irok spektar aktivnosti – transkripcije i publikacija muzike, predstavljaju va\u017enu i intenzivnu aktivnost koju Jasna paralelno sa obavezama Docenta oboe i kamerne muzike u Kelnu, uspe\u0161no sprovodi. Danas se njene traskripcije u ediciji „oboenwelt collection\u201c sviraju kao zadata dela na internacionalnim takmi\u010denjima, a sve \u010de\u0161\u0107e se mogu \u010duti i na repertoarima eminentih muzi\u010dara poput Albrecht Mayer-a. Publikacije savremenih autora, me\u0111u kojma su i srpski kompozitori Dejan Despi\u0107 i Milan Mihajlovi\u0107, broje do danas vi\u0161e od 60 odabranih i objavljenih kompozicija u izdanju Musikverlag Brandst\u00e4tter<\/em>. Internacionalno sara\u0111uje sa mnogobrojnim ansamblima i orkestrima kao solista i kamerni muzi\u010dar. Svira sa WDR orkestrom, Kelnskim kamernim orkestrom, Finskim nacionalnim orkestrom, simfonijskim orkestrom Galicije, Ensemble Modern, Ensemble Musik Fabrik, Ensemble ECM, Wind Cologne. Posebnu saradnju koju je ostvarila sa kompozitorima – Dejanom Despi\u0107em i P\u00e9ter E\u00f6tv\u00f6s-om, kao i jo\u0161 za \u017eivota Pierre Boulez-om i Karlheinz Stockhausen-om, prate izvo\u0111enja i CD zapisi za BBC, WDR, BR, MDR, SWR.<\/p>\n \u017dELJKA BARI\u0160I\u0106 PULIG ro\u0111ena je u Osijeku, gde zavr\u0161ava osnovnu i srednju muzi\u010dku \u0161kolu. Diplomirala je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ljubi\u0161e Petru\u0161evskog. Dobitnica je nekoliko prvih nagrada na republi\u010dkim i saveznim takmi\u010denjima u biv\u0161oj Jugoslaviji. Od 1992. do 1994. godine poha\u0111a postdiplomske studije na Conservatoire de musique de Geneve. Pedago\u0161ko-psiholo\u0161ko obrazovanje sti\u010de 1998. godine na Pedago\u0161kom fakultetu u Osijeku. Solistkinja je orkestra opere HNK u Osijeku 1990-1995. godine i profesor oboe i kamerne muzike u Glazbenoj \u0161koli Franje Kuha\u010da u Osijeku. Od 1995. do 2003. solistkinja je orkestra HNK Zagreb, a od 2003. godine svira i engleski rog u istom orkestru. Sara\u0111uje sa brojnim orkestrima i ansamblima: Hrvatski komorni orkestar, Osje\u010dki komorni orkestar, Vara\u017edinski komorni orkestar, Gradsko kazali\u0161te Komedija, Kazali\u0161te Tre\u0161nja, Hrvatski serenadni ansambl, Puha\u010dki kvintet Elfi, Zagreba\u010dki solisti, Ansambl Cantus, Opera BB te ansambl Col Legno. Bila je \u010dlan \u017eirija na Me\u0111unarodnom takmi\u010denju Davorin Jenko u Beogradu. <\/p>\n ZORAN MITEV srednju \u0161kolu fagota zavr\u0161ava na Muzi\u010dkoj akademiji u Skoplju, u klasi P. Trajkovskog, a studije nastavlja na Akademiji za glasbo u Ljubljani, kod Bo\u017eidara Tumpea. Specijalisti\u010dke studije zavr\u0161ava na Visokoj \u0161koli za muziku i scenske umetnosti u Gracu (1988-1991), kod R. Frodla i B. Kova\u010da. \u0160kolovanje je nastavio kod uglednih profesora J. Vajde u Budimpe\u0161ti i V. Popova u Moskvi. Ve\u0107 u toku \u0161kolovanja, kao solista i \u010dlan kamernih sastava, osvojio je nekoliko prvih nagrada na tada\u0161njim republi\u010dkim i saveznim takmi\u010denjima u Ljubljani, Pri\u0161tini, Trbovlju, Skoplju i Zagrebu. U\u010destvovao je na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Tuluzu (Francuska), Minhenu (Nema\u010dka) i Pragu (\u010ce\u0161ka). Tokom studija, nagra\u0111en je Pre\u0161ernovom nagradom Muzi\u010dke akademije u Ljubljani (1984, 1986). Godine 2010. dobitnik je nagrade Senata Muzi\u010dke akademije Sveu\u010dili\u0161ta u Ljubljani za izvanredan umetni\u010dki doprinos. Kao solista i \u010dlan kamernih sastava, nastupao je sa renomiranim muzi\u010darima, kao \u0161to su: Irena Grafenauer, Matej Grahek, Hinko Haas, Luka Ferini, Mate Bekavac, Darko Brlek, Jo\u017ee Kotar, \u010crt \u0160i\u0161kovi\u010d, Jernej Brence, Milo\u0161 Mlejnik. Ostvario je solisti\u010dke nastupe sa najzna\u010dajnijim orkestrima u Sloveniji i inostranstvu i nastupao na me\u0111unarodnim festivalima: Wien Modern, ROMUS u Rovinju, Ohridsko leto, Ljubljanski letnji festival, Skopsko leto, Glazbeni rujan u Mariboru, Lubeni\u010dke ve\u010deri grada Cresa, muzi\u010dki festival u \u0160tipu, festival BLED, otvaranje Muzi\u010dkih susreta. Bio je suosniva\u010d Novog ljubljanskog trija, \u010dlan i pokreta\u010d Wind band trija, zatim SLOWIND kvinteta, trija Pro musica nova, duva\u010dkog sastava Trio Slovenske filharmonije i Trio OFF. Do sada je izveo vi\u0161e od 40 samostalnih i kamernih dela slovena\u010dkih i inostranih kompozitora (Ramov\u0161, \u0160ivi\u0107, \u0160kerjanc, Fir\u0161t, Sojar Voglar, Petri\u0107, Krivokapi\u010d, Mihevc, Bavdek, Svete, Vrhunc, Glavina, Pro\u0161ev, Mancev, Habe) i snimio vi\u0161e CD izdanja. Od 1984. do 1992. bio je prvi fagot Orkestra opere i baleta SNG u Ljubljani, a od 1992. prvi fagot Slovena\u010dke filharmonje. Tako\u0111e, bavi se i pedago\u0161kim radom. Od 2005. do 2010. bio je docent na istaknutoj letnjoj \u0161koli OFF u Izoli. Predavao je na KGBL u Ljubljani i G\u0160 Velenje. Od akademske godine 2011\/12. radi kao docent na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani. U razdoblju od 2006. do 2016. godine sa svojim u\u010denicima osvojio je vi\u0161e od 30 prvih i 10 drugih nagrada na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Srbiji, Sloveniji, \u010ce\u0161koj, kao i na Takmi\u010denju mladih muzi\u010dara Slovenije.<\/p>\n MILAN NIKOLI\u0106 je ro\u0111en u Novom Sadu, gde je u M\u0160 Isidor Baji\u0107 zavr\u0161io osnovnu i srednju \u0161kolu fagota. \u0160kolovanje nastavlja na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu u klasi \u017darka Peri\u0161i\u0107a, a potom i na Akademiji za glasbo u Ljubljani u klasi Bo\u017eidara Tumpeja, gde je diplomirao. Magistarske studije zavr\u0161io je na Obersch\u00fctzen der Kunstuniversit\u00e4t Graz, u klasi Davida Seidla. U\u010destvovao je na master kursevima istaknutih evropskih fagotista: Knut Soenstevold, Toma\u0161 Franti\u0161, Rihard Galer, Milan Turkovi\u0107 i Valeri Popov. Trenutno je \u010dlan orkestra Slovenskog narodnog gledalli\u0161\u010da Opera in balet u Ljubljani i predaje u muzi\u010dkoj \u0161koli Vrhnika. Tokom studija, osvajao je vi\u0161e prvih nagrada na republi\u010dkim takmi\u010denjima u Beogradu i Ljubljani, kao solista i kao \u010dlan duva\u010dkih kvinteta. Kao solista nastupao je sa orkestrima Slovena\u010dke filharmonije i orkestrom SNG Opera i balet. Pored svog mati\u010dnog orkestra, sara\u0111uje i sa orksestrima RTV Slovenija, Slovenske vojske, Camerata Salzburg, Be\u010dki radijski orkestar (RSO Wien \u2013 ORF), Baden teatar i Vojvo\u0111anski sinfoni\u010dari. \u010clan je duva\u010dkog kvinteta Ariart i me\u0111unarodnog orgestra No borders orchestra.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n STANISLAVA BARA\u0106 je osnovno i srednje muzi\u010dko obrazovanje stekla u Kraljevu, u klasama Suzame i Karolja Maro\u010dika. Diplomirala je i magistrirala na FMU u Beogradu u klasama Miodraga Azanjca i Ljubi\u0161e Jovanovi\u0107a. Orkestarske studije (klasa Christiane Hellmann), kao i dopunske studije flautske pedagogije (klasa Annette von Stackelberg), nastavlja na Hochschule der K\u00fcnste u Berlinu. Usavr\u0161avala se na majstorskim kursevima Miodraga Azanjca, J\u00e1nosa B\u00e1linta, Trevora Wyea i drugih. 1994. godine je osvojila 2. nagradu, a 1996. 2. nagradu i specijalno priznanje za izvo\u0111enje dela doma\u0107eg autora na Me\u0111unarodnom takmi\u010denju Petar Konjovi\u0107. Odr\u017eala je niz solisti\u010dkih i kamernih koncerata u mnogim gradovima Srbije, u Crnoj Gori, Austriji i vi\u0161e gradova Nema\u010dke, nastupala je sa Horom flauta MiodragaAzanjca i sa Ansamblom za novu muziku Echo u Berlinu, pod vo\u0111stvom Konstantie Gourzi. Njeni u\u010denici su osvojili veliki broj nagrada na na regionalnim takmi\u010denjima flautista. Radila je u muzi\u010dkoj \u0161koli Josif marinkovi\u0107 u Beogradu i vi\u0161e \u0161kola u Nema\u010dkoj gde aktivno u\u010destvuje u realizaciji muzi\u010dkih i obrazovnih projekata.<\/p>\n MATEJ ZUPAN je osnovne i magistarske studije zavr\u0161io je na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani kod profesora Fe\u0111e Rupela, a kasnije se usavr\u0161avao kod Marija An\u010dilotija, kao i na majstorskim kursevima koje su vodili Trevor Vaj, Mi\u0161el Debost, Peter-Lukas Graf i D\u017eejms Galvej. Pobednik je nekoliko doma\u0107ih takmi\u010denja. Od 1996. do 2008. godine bio je prvi flautista Slovena\u010dkog nacionalnog radio orkestra. Kao \u010dlan Ariart duva\u010dkog kvinteta, Academia Ars Musicae kamernog orkestra, nedavno osnovanog Ansambla za novu muziku MD7, kao i Kamernog orkestra solista slovena\u010dkog udru\u017eenja kompozitora intenzivno je nastupao u Sloveniji, Evropi i Severnoj i Ju\u017enoj Americi. Snimao je za slovena\u010dki Radio i Televiziju, RAI i Orf. Profesor je na Muzi\u010dkoj akademiji Univerziteta u Ljubljani.<\/p>\n STRA\u0160O TEMKOV je jedan od najuspe\u0161nijih makedonskih muzi\u010dara svoje generacije, \u010dija mnogostruka delatnost u\u010dvr\u0161\u0107uje tradiciju umetni\u010dke muzike u Makedoniji i promovi\u0161e interpretaciju na duva\u010dkim instrumentima koji su karakteristi\u010dni za makedonsko podneblje. Muzika postaje njegovo \u017eivotno opredeljenje u ranoj mladosti a kasnije se formira kao vrstan muzi\u010dki izvo\u0111a\u010d. Zavr\u0161io je Fakultet muzi\u010dke umetnosti u Skoplju a postdiplomske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Pan\u010do Vladigerov u Sofiji. Tokom studija je sara\u0111ivao sa poznatim evropskim i svetskim umetnicima. Dobitnik je brojnih nagrada na republi\u010dkim i saveznim takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare. Od 1991. godine svira u Makedonskoj filharmoniji i postaje prepoznatljiv znak ove institucije: kao prvi flautista filharmonije redovno izvodi upe\u010datljiva dela svetske orkestarske literature. Nastupao je sa brojnim orkestrima me\u0111u kojima su pomenuta Makedonska filharmonija, Francusko ameri\u010dki kamerni orkestar, Kamerni orkestar makedonske filharmonije, Kamerni orkestar Amorozo i drugi. \u010clan je renomiranog Makedonskog duva\u010dkog kvinteta i drugih kamernih ansambala. Stra\u0161o Temkov nastupa na poznatim festivalima u zemlji i inostranstvu: Ohridsko leto, Jesenje muzi\u010dke sve\u010danosti, Skopsko leto, Dani makedonske muzike, Heraklejske ve\u010deri, a ubraja se u retke makedonske umetnike koji su izvodili u Karnegi holu u Njujorku. Repertoar koji izvodi obuhvata \u0161irok izbor kompozicija napisanih od baroka do dana\u0161njih dana, a zapa\u017eena je njegova te\u017enja da promovi\u0161e nova dela \u2013 kako svetske, tako i doma\u0107e literature za flautu. Izdao je dva CD-a u saradnji sa pijanistkinjom Marijom Vr\u0161kovom. Pored umetni\u010dke delatnosti, aktivan je i kao pedagog. Predaje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju, mentor je studentima na diplomskim i magistarskim studijama. Rezultati njegove pedago\u0161ke delatnosti su o\u010digledne, njegovi studenti osvajaju presti\u017ene nagrade na takmi\u010denjima za mlade muzi\u010dare, imaju svoje samostalne resitale i sviraju kao solisti sa orkestrom. Stra\u0161o Temkov je i osniva\u010d kvarteta flauta Aulos. \u010clan je \u017eirija doma\u0107ih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n PALMA SZILAGYI je ro\u0111ena u K\u00f6r\u00f6sszak\u00e1lu u Ma\u0111arskoj. Diplomirala je na umetni\u010dkom i pedago\u0161kom odseku za hornu na Liszt Ferenc Muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti. \u010cesto nastupa sa filharmonijom Debrecena. Trenutno dr\u017ei praksu na Muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti. Predaje hornu u Be\u010du na Konzervatorijumu, a u Budimpe\u0161ti je redovni profesor horne i kamerne muzike na Egressy High School Musical. Njena misija je da se brine o razvoju talentovanih muzi\u010dara. U zemlji i inostranstvu redovno dr\u017ei master kurseve s umetnicima: Peter Damm, Hermann Jeurissen, Ab Koster, Willi Schwaiger, H\u00f6gner G\u00fcnter Hermann Ebner, Tarj\u00e1ni Ferenc (Austrija, \u0160vajcarska, Hrvatska, Italija, Slovenija, \u0160vedska, Rumunija, Ma\u0111arska). Redovni je \u010dlan \u017eirija na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Njeni u\u010denici su osvojili brojne nagrade na takmi\u010denjima, a oni tako\u0111e sviraju solo Hornu u mnogim top orkestrima \u0161irom sveta. Palma je objavila publikacije za Editio Musica Budapest (Tutor Horn I-II, Tria i kvarteti za Hornu, Palace of Sounds, komadi za Horn I-II). Ministarstvo joj je uru\u010dilo nagradu za visoke kvalitete u obrazovnom radu: Bart\u00f3k B\u00e9la- P\u00e1sztori Award Ditta, Ap\u00e1czai nagradu, Artisjus nagrada. <\/p>\n MARIO \u0160INCEK je osnovnu i srednju \u0161kolu trombona zavr\u0161io u Vara\u017edinu, u klasi S. Ruklji\u0107a. Tokom srednjo\u0161kolskog obrazovanja u\u010destvuje na takmi\u010denjima, a na nacionalnom takmi\u010denju u Bjelovaru 1993. godine osvaja drugo, a dve godine kasnije, u Rijeci, prvu nagradu. Nakon tre\u0107e godine srednje \u0161kole (1996) upisuje Muzi\u010dku akademiju u Zagrebu u klasi prof. Vulelija i zavr\u0161ava je u rekordnom roku. Dobitnik je Rektorove nagrade (2000) za sveukupni uspeh i umetni\u010dko postignu\u0107e tokom studija (Me\u0111unarodno takmi\u010denje trombonista u Grenhenu, \u0160vajcarska, Nagrada Hrvatskog skladateljskog saveza za najbolje izvo\u0111enje dela hrvatskog kompozitara na panelu mladih umetnika, Darko Luki\u0107, MD KD Lisinski). Na drugoj godini studija (1998) uspe\u0161no je polo\u017eio audiciju za stalno zaposlenje na mestu prvog tromboniste u Operi Narodnog kazali\u0161ta u Zagrebu, a od 2003. godine prelazi na mesto prvog fagota u Zagreba\u010dkoj filharmoniji, gde i danas radi. Tokom studija, redovno je poha\u0111ao majstorske kurseve kod renomiranih svetskih umetnika (S. Mead, M. Santek, C. Svanberg, J. Mauger, B. Slokar). \u010clan je ansambla Ad gloriam brass Cantus za savremenu muziku i Kvarteta XL (u kome svira bas trubu i eufonijum), a kao solista nastupa sa svim ve\u0107im hrvatskim orkestrima ili uz orguljsku pratnju. Pored toga, \u010dlan je \u017eirija na takmi\u010denjima i organizator radionice za trombon. Kao solista i kamerni muzi\u010dar, nastupao je na Vara\u017edinskim baroknim ve\u010derima, Dubrova\u010dkim letnjim igrama i drugim zna\u010dajnim hrvatskim muzi\u010dkim festivalima. Imao je nekoliko premijera, aktivno se bavi aran\u017eiranjem, posebno za limene duv\u010dke instrumente. Snimio je pet albuma klasi\u010dne muzike kao \u010dlan kamernih ansambala. Od 2006. godine asistent je za trombon na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu, a od 2012. vi\u0161i predava\u010d na istoj ustanovi, gde predaje pet predmeta\/modula: Trombon, Srodni instrumenti, Sporedni instrumenti, Metodika nastave trombona i tube, kao i Studij orkestarskih dionica za limene duva\u010dke instrumente. <\/i><\/a><\/p>\n JANEZ VOUK, profesor trube i kamerne muzike na Konzervatorijumu za muziku i balet u Mariboru (videti pod Truba).<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n HEDWIG SWIMBERGHE je belgijski klarinetista, kompozitor i dirigent, ro\u0111en u Bri\u017eu, u regionu Flandrija, u Kraljevini Belgiji. Studirao je na Konzervatorijumu u Bri\u017eu i Kraljevskom konzervatorijumu u Gentu, gde mu je predavao osniva\u010d belgijske \u0161kole klarineta, Jean Tastenoe, kao i u Berlinu, gde je u\u010dio od KarlaLajstera (Leister), prvog klarinetiste Berlinske filharmonije. Dobitnik je nagrade Maurice Van Guchte u Belgiji i nagrada na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima u Tulonu (Francuska) i Ajndhovenu (Holandija). Do 2011. godine bio je solista Briselske filharmonije i profesor na Kraljevskom konzervatorijumu u Brislu. Gostuju\u0107i je profesor na Nacionalnoj akademiji za kulturu i umetnost u Lugansku, u Ukrajini, i gostuju\u0107i dirigent Luganskog kamernog orkestra. \u010clan je osoblja i dirigent na me\u0111unarodnom klarinetisti\u010dkom festivalu i takmi\u010denju Julian Menendez u Avili, u \u0160paniji. Osniva\u010d je i dirigent Briselskog hora klarineta. Bio je \u010dlan \u017eirija na mnogim nacionalnim i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Dr\u017eao je koncerte i seminare u Evropi, Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Tajvanu, Kini, Japanu, Umetni\u010dki je direktor Alascala Music Events.Direktor je baleta Olivia Geerolf u Bri\u017eu, u Belgiji.<\/p>\n SLAVKO KOVA\u010cI\u010c je jedan od najpoznatijih slovena\u010dkih klarinetista i pedagoga srednje generacije. Studije klarineta zavr\u0161io je na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani u klasi prof. Mihaela Gunzeka i prof. Alojza Zupana i u Salcburgu na Univerzitetu za muziku Mozarteum u klasi prof. Aloisa Brandhofera. Usavr\u0161avao se na majstorskim kursevima kod Charlesa Neidicha, Jozsefa Balogha, Boba Riselinga i Roberta Springa. Sara\u0111ivao je saorkestrima: Panonski orkestar – Graz, orkestrom Academie Ars Musicae – Klagenfurt, kao i sa simfonijskim orkestrima Mariborske opere, Ljubljanske opera, Mariborske filharmonije, Simfoni\u010darima RTV Slovenija te Slovena\u010dkom filharmonijom, \u010diji je bio \u010dlan. <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n WERONIKA PARTYKA pripada mla\u0111oj generaciji poljskih saksofonista. Diplomirala je na Muzi\u010dkoj akademiji u Poznanju i Muzi\u010dkoj akademiju u Ljubljani u klasi Matja\u017ea Derven\u0161eka. Laureat je brojnih muzi\u010dkih takmi\u010denja. Na institutu SAE zavr\u0161ila je akreditovani kurs muzi\u010dke produkcije. Usavr\u0161ila je ve\u0161tinu sviranja saksofona poha\u0111aju\u0107i majstorske kurseve kod istaknutih saksofonista, kao \u0161to su Arno Bornkamp, Claude Delangle, Philippe Geiss, Jean-Denis Michat, Nicolast Prost, Lars Mlekusch, Gordan Tudor, Claus Olesen i Pawe\u0142 Gusnar. Sara\u0111ivala je sa slede\u0107im orkestrima: Pozna\u0144 Philharmonic (PL), Dolno\u015bl\u0105ska Philharmonic (PL), SNG Opera i Ballet Ljubljana i Slovenian National Philharmonic (SI). Veoma je aktivna na muzi\u010dkoj sceni. Premijerno je izvela i snimila nekoliko kompozicija koje su napisane za nju li\u010dno. Nastupala je sa kvartetom LadieSaxophone, Vidlunnia, Barbari, SOS Saxophone Orchestra i drugim ansamblima. Aktivan je u\u010desnik festivala, me\u0111u kojima izdvajamo: Scandinavian Saxophone Festival (DK), International Saxophone Week (NL), World Saxophone Congress (FR), Emona (SI), AS Festival (SI). Weronika Partyka je umetni\u010dki direktor Me\u0111unarodne radionice za Saksofon u Szczecinek-u od 2012. godine. Tako\u0111e, \u010dlan je organizacionog tima AS festivala za muziku za saksofon na Bledu. Godine 2016. pozvana je da radi kao mentor u SOS Junior Saxophone Orchestra, koji spaja mlade saksofoniste Slovenije. Nagra\u0111ena je stipendijom Szczecinek za izuzetna umetni\u010dka dostignu\u0107a. Weronika svira i etno instumente \u2013 duduk, fujaru, okarinu i guda\u010dke narodne instrumente.<\/p>\n OSKAR LAZNIK saksofon po\u010dije da u\u010di 1996. u Glazbenoj \u0161koli Hrastnik kod prof. Vanjo Tomca. Izme\u0111u 2002. i 2006. godine poha\u0111ao je Srednju \u0161kolu za muziku i balet u Ljubljani, gde je uspe\u0161no diplomirao u klasi prof. Dejana Pre\u0161i\u010deka. Studije je nastavio kod prof. Matja\u017ea Dreven\u0161eka na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani, gdje je 2010. godine diplomirao s posebnim priznanjem. Magestarske studije zavr\u0161ava 2012. godine u klasi prof. Danijela Gotjea na Visokoj \u0161koli za muziku i ples u Kelnu (Nema\u010dka). Pobednik je brojnih takmi\u010danja: Nacionalno takmi\u010denje mladih muzi\u010dara Republike Slovenije (2004.), Me\u0111unarodno takmi\u010denje za mlade saksofoniste u Novoj Gorici, Slovenija (2003., 2007.), Evropsko takmi\u010denje mladih saksofonista u Gapu, Francuska (2003., 2005), bio je finalista takmi\u010denje H\u00fclsta Woodwinds 2011 u Minsteru, Nema\u010dka. Dobitnik je nagrade \u0160kerjanec, visoko priznate nagrade Srednje muzi\u010dke i baletske \u0161kole u Ljubljani, a 2008. za izvo\u0111enje L.E. Larsonovog Koncerta sa Ljubljanskim simfonijskim orkestrom opere i baleta, nagra\u0111en je Pre\u0161ernovovom nagradom Akademije za muziku u Ljubljani. Njegov repertoar obuhvata standardna dela za saksofon, kao i transkripcije dela iz perioda baroka, klasike i romantizma. Kao solista i kamerni muzi\u010dar nastupao je na mnogim festivalima u Sloveniji i inostranstvu, uklju\u010duju\u0107i Srbiju, Nema\u010dku, Francusku, Letoniju, Ukrajinu, Italiju i SAD (Festival Ljubljana, International Festival of Contemporary Music Koper, Slowind Festival, Two Days & Two Nights of New Music Odessa, Lent Festival Maribor, Festival Echos, World Music Days i mnogi drugi). \u010clan je OL-SK dueta i kvarteta saksofona Ensemble 4Saxess. Posve\u0107en je saradnji sa kompozitorima (Peter \u0160avli, Nina \u0160enk, Uro\u0161 Rojko, Matej Bonin i drugi) i \u0161irenju repertoara za saksofon, te su brojna dela njemu posve\u0107ena. Od 2012. Oskar Laznik radi kao profesor saksofona i kamerne muzike na Konzervatorijumu za muziku i ples u Ljubljani. Osim toga, dr\u017ei masterklasove na raznim univerzitetima (Hartt School of Music Hartford, SAD; Hochschule f\u00fcr Musik und Theater M\u00fcnchen, Nema\u010dka).<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n PALMA SZILAGYI je ro\u0111ena u K\u00f6r\u00f6sszak\u00e1lu u Ma\u0111arskoj. Diplomirala je na umetni\u010dkom i pedago\u0161kom odseku za hornu na Liszt Ferenc Muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti. \u010cesto nastupa sa filharmonijom Debrecena. Trenutno dr\u017ei praksu na Muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti. Predaje hornu u Be\u010du na Konzervatorijumu, a u Budimpe\u0161ti je redovni profesor horne i kamerne muzike na Egressy High School Musical. Njena misija je da se brine o razvoju talentovanih muzi\u010dara. U zemlji i inostranstvu redovno dr\u017ei master kurseve s umetnicima: Peter Damm, Hermann Jeurissen, Ab Koster, Willi Schwaiger, H\u00f6gner G\u00fcnter Hermann Ebner, Tarj\u00e1ni Ferenc (Austrija, \u0160vajcarska, Hrvatska, Italija, Slovenija, \u0160vedska, Rumunija, Ma\u0111arska). Redovni je \u010dlan \u017eirija na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima. Njeni u\u010denici su osvojili brojne nagrade na takmi\u010denjima, a oni tako\u0111e sviraju solo Hornu u mnogim top orkestrima \u0161irom sveta. Palma je objavila publikacije za Editio Musica Budapest (Tutor Horn I-II, Tria i kvarteti za Hornu, Palace of Sounds, komadi za Horn I-II). Ministarstvo joj je uru\u010dilo nagradu za visoke kvalitete u obrazovnom radu: Bart\u00f3k B\u00e9la- P\u00e1sztori Award Ditta, Ap\u00e1czai nagradu, Artisjus nagrada. <\/p>\n VASO RISTOV je jedan od najpoznatijih makedonskih solista na duva\u010dkim instrumentima. Ro\u0111en u Rodovi\u0161u, poha\u0111ao je Srednju muzi\u010dku \u0161kolu u \u0160tipu a zatim i Fakultet za muzi\u010dku umetnost u Skoplju u klasi profesora Simeona Saveva. Jo\u0161 tokom studentskih dana po\u010dinje njegova umetni\u010dka delatnost: postaje saradnik orkestra Makedonske opere i baleta koji \u0107e 25 godina biti njegova mati\u010dna institucija, a u kojoj je za kratko vreme dostigao poziciju prvog truba\u010da-soliste (kasnije postaje i umetni\u010dki direktor Makedonske opere). Pred kraj studija i nakon sticanja iskustva u orkestarskom muziciranju, Vaso Ristov se usavr\u0161ava na seminarima i muzi\u010dkim kampovima za mlade umetnike, a dobija i brojne nagrade na dr\u017eavnim takmi\u010denjima biv\u0161e SFRJ. Veliki zna\u010daj za njegovu profesionalnu karijeru imala je specijalizacija na Muzi\u010dkoj akademiji u Pragu i magistarske studije na Muzi\u010dkoj akademiji Pan\u010do Vladigerov u Sofiji. Nastupao je sa Simfonijskim orkestrom Rumburk (\u010ce\u0161ka), Simfonijskim orkestrom Pri\u0161tine, Makedonskom filharmonijom, Vojnim orkestrom na ARM i sa orkestrom Makedonske opere i baleta. Va\u017ena grana njegove profesionalne delatnosti jeste pedago\u0161ki rad kojim je po\u010deo da se bavi ubrzo nakon diplomiranja, kao professor u muzi\u010dkoj \u0161koli u svom rodnom gradu. Kasnije je bio anga\u017eovan na DMBUC Ilija Nikolovski Luj, a danas je redovan professor Fakulteta muzi\u010dke umetnosti u Skoplju gde nesebi\u010dno deli svoje znanje i iskustvo sa mladim generacijama. Posti\u017ee zavidne pedago\u0161ke rezultate: preko 80 nagrada njegovih u\u010denika na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima i 30 diplomaca iz njegove klase od kojih je 10 steklo zvanje magistra. Svojom umetni\u010dkom i pedago\u0161kom delatno\u0161\u0107u Vaso Ristov je stekao ugled i po\u0161tovanje kolega, te je stoga \u010desto \u010dlan \u017eirija me\u0111unarodnih takmi\u010denja, dr\u017ei seminare, majstorske kurseve i gostuje na univerzitetima kao predava\u010d.<\/p>\n JANEZ VOUK je ro\u0111en u Mariboru, gde zavr\u0161ava ni\u017eu i srednju \u0161kolu trube u klasi Janeza Kop\u0161ea. Nakon studija klasi\u010dne trube na Akademiji za muziku u Ljubljani, u klasi prof. Stanka Arnolda (diplomirao je 1995.), obrazovanje nastavlja na Univerzitetu u Gracu, gde je diplomirao d\u017eez trubu u klasi Edvarda Holntanera (2001). Od 1991. radi kao profesor trube i kamerne muzike na Konzervatorijumu za muziku i balet u Mariboru, a od 1997. vodi i Big band Konzervatorijuma. Od 2014. je umetni\u010dki vo\u0111a mu\u0161ke vokalne grupe Sve\u010dinski nonet. Sara\u0111ivao je s brojnim vrhunskim umetnicima i bendovima: Toti big band, Kanta kvartet, The kroniks, Shantel and Bucovina club, Sandy Lopi\u010di\u0107 orkestar, Zoran Predin, No name blues band, Oto Pestner, Victor Mendoza, Dejan Pe\u010denko, Vesna Petkovi\u010d. Njegov muzi\u010dki opus obuhvata razli\u010dite muzi\u010dke \u017eanrove i stilove, od klasi\u010dne muzike i d\u017eeza, do roka i etna, a sa bendovima, i kao studijski muzi\u010dar, snimio je vi\u0161e CD izdanja.<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n SOFIJA CINGULA, mezzosopran, ro\u0111ena je u Zaboku. Osnovnu i srednju \u0161kolu zavr\u0161ila je u Vara\u017edinu. Muzi\u010dko \u0161kolovanje zapo\u010dela je kao \u010delistkinja u klasi profesora Darija Milkovi\u0107a na Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu nakon \u010dega upisuje solo pevanje u klasi Darije Hreljanovi\u0107. Od akademske godine 1995\/1996. zapo\u010dinje studije Solo pevanja na Univerzitetu za muziku i glumu u Be\u010du. Posle diplomskih studija zapo\u010dinje magisterij na odseku za operu (peva\u010dka klasa Sebastian Vittucci, operski studio Curt Malm i Uwe Theimer), koji zavr\u0161ava 2003. godine. Magisterij na odseku Lied i Oratorijum upisuje najpre u klasi proslavljene primadone Marijane Lipov\u0161ek, a zatim u klasi poznatog operskog prvaka, koncertnog umetnika i kompozitora Roberta Holla, kod kojeg, u akademskoj godini 2006\/2007. uspe\u0161no zavr\u0161ava i taj deo studija. Od 2006. godine stru\u010dno se usavr\u0161ava na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu u klasi Lidije Horvat-Dunjko. Vokalnom pedagogijom aktivno se bavi ve\u0107 nekoliko godina \u2013 najpre kao profesorka solo pevanja i kamerne muzike u Glazbenoj \u0161koli u Vara\u017edinu (2005- 2009), a potom na Odseku za muziku Sveu\u010dili\u0161ta Jurja Dobrile u Puli, gde je stalno zaposlena u zvanju docenta. Vodi odseka za solo pevanje i u\u010destvuje u izvo\u0111enju i osmi\u0161ljavanju slede\u0107ih kolegijuma: solo pevanje, kamerna muzika, osnove vokalne tehnike, ve\u017ebe iz vokalne tehnike i vokalno-tehni\u010dki aspekti de\u010djih pesmica i vokalnih primera u nastavi. Koncertni i operski nastupi Sofije Cingule obuhvataju \u0161irok i raznolik repertoar \u2013 od rane muzike do modernih premijernih izvo\u0111enja savremenih autora koji joj neretko i posve\u0107uju svoje. Uz brojne koncertne nastupe u Hrvatskoj, nastupa u Austriji, Sloveniji, Nema\u010dkoj, italiji, \u0160vajcarskoj i Ju\u017enoj Koreji, a uz ansamble be\u010dke Volksopere i Neue Oper Wien i na turnejama po Japanu i Kini. U sezoni 2003\/2004. bila je alternacija za Tre\u0107u damu u be\u010dkoj Volksoperi. U leto 2006. nastupila je kao Anina u Verdijevoj Traviati na Muzi\u010dkom festivalu u Steyru. 2008, uz maestra Mladena Tarbuka i be\u010dki kamerni orkestar Wiener Concert-Verein, nastupila je u poznatom Musikvereinu u Be\u010du. Nagrada za izvrsnost Rotary kluba Vara\u017edin za najbolji magistarski rad dodeljena joj je 2003. za rad na temu Dora Peja\u010devi\u0107, \u017eivot i pesme. 2007. godine u finalu Concorso internationale di Canto Citt\u00e0 di SantAngelo 2007. u Italiji \u017eiri u sastavu eminentnih vokalnih pedagoga dodelio joj je posebnu nagradu za najbolju interpretaciju. 2009. godine osvojila je drugu nagradu u svojoj kategoriji, kao i posebnu nagradu za najbolju interpretaciju teatra iz Brna na me\u0111unarodnom peva\u010dkom takmi\u010denju Iuventus Canti u slova\u010dkom Vrableu. 2010. se, kao jedina Hrvatica me\u0111u 56 od stru\u010dnog \u017eirija izabranih kandidata iz celog sveta, plasirala na veliko peva\u010dko takmi\u010denje Seoul international Music Competition. Sofija Cingula u\u010destvuje i u radu mnogih hrvatskih i me\u0111unarodnih umetni\u010dkih i pedago\u0161kih radionica, seminara i simpozijuma. Autorka je nekolicine radova, predavanja i prezentacija koje vokalnoj tehnici i pedagogiji pristupaju s nau\u010dnog aspekta i najnovijih nau\u010dnih istra\u017eivanja. Stru\u010dna je saradnica za vokalnu pedagogiju raznih vokalnih ansambala. <\/p>\n ISTV\u00c1N ANDREJCSIK je diplomirao na Muzi\u010dkoj akademiji Franc List u Budimpe\u0161ti. Njegov repertoar obuhvata \u0161irok raspon baritonskih uloga (od Papagena do Lete\u0107eg Holan\u0111anina, od Malateste do Magbeta), kao i dela savremenih komozitora (Britten, Ligeti, Szokolay, Husz\u00e1r, R\u00f3zsa). Tako\u0111e, veoma je uspe\u0161an i u \u017eanru solo pesme, oratorijuma i operete. Nastupao je u Nema\u010dkoj, \u0160vajcarskoj, zemljama Beneluksa, Italiji, \u0160paniji, Engleskoj, Finskoj i na Kipru. Ostvario je nekoliko CD zapisa za izdava\u010dku ku\u0107u Hungarton (1979 – Muzika za zabavu ma\u0111arskih kraljeva u periodu 1490-1526; 2005 – dela Madar\u00e1sz Iv\u00e1na (1949): Vitez Pazman, Bajka o zvuku). Osim \u0161to uspe\u0161no nastupa kao scenski umetnik (\u010dlan Segediskog narodnog pozori\u0161ta i pozori\u0161ta Csokonai u Debrecinu), bavi se i pedago\u0161kim radom (vanredni profesor na Fakultetu za muziku Univerziteta u Segedinu, profesor na Muzi\u010dkoj akademiji Franc Liszt i profesor na Letnjoj akademiji u Segedinu). \u010cesto organizuje majstorske kurseve i u\u010destvuje u radu \u017eirija nacionalnih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja (Me\u0111unarodna takmi\u010denja solo peva\u010da Nikola Cveji\u0107 i Lazar Jovanovi\u0107). Kao pedagog, zala\u017ee se za o\u010duvanje umetnosti belkanta, a njegovi studenti ostvaruju uspe\u0161ne karijere na nacionalnim i me\u0111unarodnim scenama. Dobitnik je brojnih nagrada: Bart\u00f3k-P\u00e1sztory (1989), Peva\u010d godine (1995, 2005), Viktor Vaszy (1995, 2005), Gyula Juh\u00e1sz (2004), D\u00f6m\u00f6t\u00f6r (2005), Artisjus (2005).<\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n SOFIJA CINGULA, mezzosopran (videti pod Solo pevanje).<\/p>\n IGOR CORETTI-KURET, dirigent (videti pod Orkestri).<\/p>\n DAVOR BOBI\u0106 je diplomirao kompoziciju, muzi\u010dku teoriju i klasi\u010dnu harmoniku Dr\u017eavnom konzervatoriju P. I. \u010cajkovski u Kijevu. <\/i><\/a><\/p>\n VEDRAN TUCE , klarinetista, vanredni profesor na Muzi\u010dkoj akademiji u Sarajevu. <\/i><\/a><\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n<\/p><\/div>\n <\/p>\n IGOR CORETTI \u2013 KURET, osniva\u010d i dirigent ESYO <\/a>(The European Spirit of Youth Orchestra), diplomirao je na Odseku za violinu na Konzervatorijumu u Trstu, njegovom rodnom gradu, koji je oduvek bio srednjoevropski i multikulturalan centar. Usavr\u0161avao se u Hanoveru kod violiniste Fridriha fon Hauzegera koji ga je uveo u presti\u017enu Evropsku asocijaciju profesora guda\u010dkih instrumenata na \u010dijem \u010delu je bio Jehudi Menjuhin. Godine 1989. Igor Koreti \u2013 Kuret je u gradu Cividale del Friuli (Autonomna pokrajina Furlanija Julijska krajina) pokrenuo osnivanje Me\u0111unarodne letnje \u0161kole za mlade muzi\u010dare koja je postala jezgro Simfonijskog orkestra mladih umetnika Evrope. Igor Koreti \u2013 Kuret dr\u017ei kurseve i seminare o nastavi violine i o specifi\u010dnoj metodici muzike. \u010clan je mnogobrojnih \u017eirija u Italiji i inostranstvu na raznim takmi\u010denjima za soliste, kamerne muzi\u010dke sastave i orkestre. <\/p>\n DAVOR BOBI\u0106 je diplomirao kompoziciju, muzi\u010dku teoriju i klasi\u010dnu harmoniku Dr\u017eavnom konzervatoriju P. I. \u010cajkovski u Kijevu. <\/i><\/a>\n<\/p>\n SA\u0160O TATAR\u010cEVSKI svoje muzi\u010dko obrazovanje zapo\u010deo je u rodnom Bitolju. Master diplomu horskog, simfonijskog i operskog dirigenta stekao je na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju. U\u010destvuje u master klasevima u Njujorku, Rimu, Berlinu, St. Petersburgu, Sarteanu i Moskvi. Nastupao je sa Makedonskom filharmonijom, orkestrom Makedonske opere, Bitoljskim kamernim orkestrom, Simfonijskim orkestrom ICE iz Rima, Sinfonijskim orkestrom Hermitage, Bitoljskom operom, modernim muzi\u010dkim ansamblima Alea i ConTempora, Simfonijskim orkestrom FM-a, Solistima FM-a, Simfonijskim orkestrom BSF i drugim. Ne samo u Makedonji, brojne koncerte i nagrade na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima ostvario je u Portugaliji, Sloveniji, Velikoj Britaniji, Belgiji, \u0160vajcarskoj, Gr\u010dkoj, \u0160paniji, Hrvatskoj, Italiji, Srbiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i drugim zemljama. Trenutno predaje na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Skoplju i dirigent je Simfonijskog orkestra FM-a, me\u0161ovitog hora Dragan \u0160uplevski, \u017eenskog hora Omladinskog centra i kamernog hora Pro Ars. Redovni je \u010dlan \u017eirija nekoliko me\u0111unarodnih takmi\u010denja i umetni\u010dki direktor Me\u0111unarodnog horskog foruma u Strugi.<\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/p><\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n <\/p>\n<\/i> Flauta<\/h3>\n
Matej Zupan, Slovenija
\n Stra\u0160o Temkov, S. Makedonija\n <\/div>\n<\/i> Horna, Trombon<\/h3>\n
\n MARIO \u0160INCEK, HRVATSKA
\n JANEZ VOUK, SLOVENIJA<\/div>\n<\/i> Klarinet<\/h3>\n
\n MIHAEL PAAR, HRVATSKA <\/i><\/a>
\n HEDWIG SWIMBERGHE, BELGIJA<\/div>\n
\nU svojoj dosada\u0161njoj karijeri ostvario je brojne nastupe od kojih posebno izdvaja resital na Clarinet Festu u Asiziju-Italija, na 4. Evropskom kongresu klarinetista u Katovicama-Poljska, na 5. Evropskom festivalu klarineta u Gentu-Belgija, na 6. Evropskom festivalu u Kamerinu-Italija kao i na Festivalu Clar.Meet Porto 2016 u Portugalu, na 8. Evropskom festivalu u \u0110eru-Ma\u0111arska, kao i nastup na American Single Reed Summit u Kirksvilu, SAD. Godine 2017. bio je predstavnik isto\u010dne Evrope na The Dream Clarinet Academy, International Clarinet Summer Camp u Baodingu, Kina. Reprezent je Silverstein Works, D’AddarioWoodwinds i Royal Global i koristi Hexa Ligature, trske Reserve i usnik i klarinete marke Royal Global Musical Collection. Do 2018. bio je i reprezent Buffet Crampona. Kao vanredni profesor za klarinet i kamernu muziku zaposlen je na Univerzitetu u Mariboru, pored toga radi u osnovnoj i srednji Muzi\u010dkoj \u0161koli u Celju. Vodi majstorske kurseve u Evropi, Aziji i SAD. \u010clan je \u017eirija slovena\u010dkih i me\u0111unarodnih takmi\u010denja. <\/i><\/a> <\/p>\n<\/p><\/div>\n<\/i> Saksofon<\/h3>\n
\n OSKAR LAZNIK, SLOVENIJA <\/i><\/a>
\n Weronika Partyka, POLJSKA<\/div>\n<\/i> Truba<\/h3>\n
\n VASO RISTOV, S. MAKEDONIJA
\n JANEZ VOUK, SLOVENIJA<\/div>\n<\/i> Solo pevanje<\/h3>\n
\nAleksandra Kocevska, S. Makedonija
\n Istv\u00e1n Andrejcsik, MA\u0110ARSKA <\/i><\/a><\/div>\n<\/i> Kamerni ansambli<\/h3>\n
\n DAVOR BOBI\u0106, HRVATSKA
\n IGOR CORETTI-KURET, ITALIJA
\n VEDRAN TUCE, BIH<\/div>\n<\/i> Orkestri<\/h3>\n
\n SA\u0160O TATAR\u010cEVSKI, S. MAKEDONIJA
\n DAVOR BOBI\u0106, HRVATSKA <\/i><\/a><\/div>\n