Žiri

Republičko takmičenje 2015


Klavir

P-3a
Massimo Gon (Italija)
Milan Langer (Češka)
Mariann Marczi (Mađarska)

MASSIMO GON počeo je da svira klavir sa 5 godina. Studirao je na Muzičkoj akademiji Giuseppe Tartini u Trstu sa Lucianom Ganteom. Nakon diplomiranja, za koje je dobio posebno priznanje, studirao je sa Vincenzom Vitaleom u Napulju kratko, a potom je prisustvovao letnjim kursevima Nikite Magaloffa u Ženevi. Nakon niza vrlo hvaljenih nastupa u zemlji (Premio Venezia, Cata Monti di Trieste per la musica moderna e Contemporanea, La Spezia, Osimo) i međunarodnih takmičenja (Stresa i Viotti di Vercelli), pozvan je da nastupa u nekim od najvažnijih koncertnih prostora u Italiji (Teatro alla Scala, Teatro Regio di Torino, La Fenice, Filarmonica Romana, Teatri Verdi di Trieste, Teatro Massimo di Palermo), u nekoliko evropskih metropola (Moskva, St. Petersburg, Budimpešta, Ljubjana, Brisel ), u Sjedinjenim Državama i Južnoj Americi. Učestvovao je na nekoliko međunarodnih festivala (Mozart Festival, Serate di Stresa, Mittelfest di Cividale, Fiesolana, Asolo Musica, Alghero). Snimao je za izdavačku kuću Empire Master Sound iz Brisela i nedavno je objavio CD za Velut Luna s integralnim ciklusom Listovih 12 Transcedentalnih etida. Ima sklonost za romantični i XX vek repertoar, u nekoliko navrata je izveo dela premijerno. Profesor je na Muzičkoj akademiji Giuseppe Tartini u Trstu, a redovno je pozvan da drži Master Klas na (Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi i Liszt akademiji u Budimpešti, Hochschule für Musik Staatliche u Manhajmu). Bio je član žirija na nekoliko prestižnih takmičenja.

MILAN LANGER pripada vodećim češkim muzičkim interpretatorima, on sarađuje s istaknutim solistima i kamernim ansamblima. Nastupao je na koncertima u većini zemalja Evrope, u Americi, Kuvajtu, Japanu, Južnoj Koreji… Dok je studirao na Konzervatorijumu u Pragu, a takođe i na Akademiji scenskih umetnosti sa Valentinom Kameníkovom, takođe je učestvovao i na klavirskim kursevima kod František Raucha (Weimar, Nemačka) i Guida Agostija (Siena, Italija). Učestvovao je sa uspehom na brojnim takmičenjima, uključujući i prestižne međunarodne konkurse kao što Bolzano, Santader, Moskva i Praško proljeće, a laureat je na nekoliko. Pobednik je češkog nacionalnog takmičenja – Smetana u Hradec Kralove i Chopin takmičenja u Marianske Lazne. Svirao je u Češkom klavirskom triju od 1994. godine. Snimio je više od 30 nosača zvuka (LP, CD), od toga 9 CD-a snimljenih sa Češkim Triom (Bohemia Music, Supraphon, Arco Diva), Izuzetnu pažnju u posljednje vreme poklanja solo snimcima Piano Fugues A. Rejcha i Eclogues VJ Tomášek (Supraphon), a u SAD-u je objavljeno Dream Voyages za Piano – kompozicije savremenih američkih kompozitora Carl Vollrath (MMC). Veliku pažnju i aktivnost posvećuje pedagoškom i organizatorskom poslu. Od 1998. godine Milan Langer je profesor klavira na Konzervatorijumu u Pragu (sada je šef klavirskog odseka). On je inicijator i glavni organizator projekta podrške mladih pijanista od 12 do 18 godina The Young Piano konzervatorijuma u Pragu, a osnivač je International Summer Piano kurseva Praškog konzervatorijuma od 2008. godine. On vodi master-klasove i seminare u inostranstvu (SAD, Južna Koreja, Japan (a često je i član žirija za klavir i kamernu muziku na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

MARIANN MARCZI je rođena u Mađarskoj. Počela je da svira klavir u dobi od četiri godine, a do 1991. godine učila je u klasi Marianne Ábrahám i Gábor Csalog na Béla Bartók Konzervatorijumu u Budimpešti. Ona je stekla njenu Umetničku Diplomu i Masterirala 2000. godine na Liszt Ferenc Muzičkoj akademiji u Budimpešti kod profesora Sándor Falvai, Péter Nagy, i András Kemenes. Nastavila je postdiplomske studije u Berlinu na Visokoj školi za Musiku Hanns Eisler. Takođe je učestvovala na raznim majstorskim kursevima (György Kurtaga, Zoltán Kocsis, Florent Boffard, Pierre-Laurent Emara i Elisso Wirssaladze). Započela je doktorske studije u 2005. godini, u klasi profesora Márta Gulyás na Liszt Ferenc Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Doktorirala je 2008. godine, na temu György Ligetijeve Klavirske etide. Dobitnica je nagrada na nekoliko nacionalnih i međunarodnih takmičenja. Svirala je u najvažnijim koncertnim dvoranama Mađarske i u gotovo svim europskim zemljama. Ona redovno svira na brojnim festivalima od Međunarodnog Bartók festivala, Festivala Szeged Chamber Music i Festivala Prag-Beč-Budimpešta, Centra Acanthes Festivala, pPianissimo Festivala, Spring u Rusiji Festival Crescendo i muzički festival na Ziethenu. Njeni kamerni partneri su Márta Ábrahám, Barnabás Kelemen, Katalin Kokas Dora Kokas, Dea Szücs, Nándor Götz, Sophia Reuter, Ditta Rohmann, Miklós Perenyi i Judit Rajk. Izvodila je savremenu muziku sa ansamblima kao što su Ansambl Echo Berlinu i ansambla Wiener Collage. Dobitnik je Schönbergove nagrade austrijskog Arnold Schönberg Instituta u 2000. godini, DAAD stipendije nemačke pokrajine u 2001. godini, i Annie Fischer Performance Artist nagrade i stipendije mađarskog Ministarstva narodne kulturne baštine u 2002. Ona predaje klavir i kamernu muziku na majstorskim radionicama na Međunarodnom Crescendo Summer Institutu u Sárospataku, Mađarska. Član je žirija WPTA International Piano Competition. Predstavila se i na World Piano konferenciji (Novi Sad, Srbija) i London International Piano simpozijumu. U 2013. godini postala je umetnik Odradek Rekordsa. Predaje klavir na Liszt Ferenc Muzičkoj akademiji u Budimpešti.

3b-5
Natalia Trull (Rusija)
Daniel Rivera (Argentina – Italija)
Oriol Casal (Nemačka)

NATALIA TROULL je počela da uči klavir u rodnom St. Peterburgu. Diplomirala je na konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi. Među nastavnicima su joj bili profesori Y. Zak, M. Voskresensky i T. Kravčenko. Njena karijera je pokrenuta kada je osvojila prvu nagradu na Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Beogradu 1983. Međutim, najveći uspeh je došao 1986. godine kada je osvojila srebrnu medalju na Međunarodnom pijanističkom konkursu Čajkovski. Godine 1993, Natalia Troull nagrađena je na Klavirskom takmičenju Masters u Monte Karlu (gde se međusobno takmiče već pobednici velikih konkursa). Natalia Troull je jedan od najtraženijih izvođača u celom svetu. Među istaknutim orkestrima s kojima je nastupala su: Londonski simfonijski orkestar, Los Angeleska filharmonija, Japanska filharmonija, Orchestre de Monte Carlo-, Tonhalle Simfonijski orkestar i svi važniji ruski simfonijski orkestri. Natalia Troull je svirala sa dirigentima kao što su Raphael Frubeck de Burgos, Raymond Leppard, Jean-Bernard Pommier, Eri Klas, Gennady Rozhdestvensky, Vassily Sinaisky, Yuri Temirkanov i mnogi drugi. Njen repertoar uključuje više od 50 koncerata, od kojih se koncert Čajkovskog pokazao kao najpopularniji u njenoj interpretaciji. Njena najbolja interpretacija koncerta Čajkovskog je bila u Hollywood Bowl-u pod rukovodstvom Erija Klasa i filharmonije Los Angelesa i u Suntory Hall-u sa Tokijskom filharmonijom i dirigentom Koizumi Kazuhirom (1998-1999 sezona). Natalia Troull često drži master class-ove u SAD-u, Japanu, Italiji, Njemačkoj i Južnoj Americi. Ona je profesor na Moskovskom konzervatorijumu Čajkovski i gostujući profesor na Como Accademia di Musica Europea (Italija). Bila je član žirija mnogih međunarodnih takmičenjima, kao što su Valsesia (Varallo, Italija), Compositores de España (Madrid, Španjolska), Ciudad do Porto (Porto), Vianna da Motta (Macau, Portugal ), Monte Carlo (Francuska), a prošle godine i takmičenja Animato (Pariz, Francuska).

DANIEL RIVERA je rođen u muzičkoj porodici: njegova majka je solo pevačica – sopran, a otac pijanista i kompozitor. Tetka pijanistkinja ga je počela učiti osnovama klavirskog zanata. Godine 1973. osvojio je nagradu Vincenzo Scaramuzza u organizaciji Nacionalne zadužbine za umetnost i nagradu Mozarteum u Argentini. Stipendija koju je tada dobio mu omogućava studije u Firenci, gdje je 1975. stekao diplomu za klavir na Konzervatorijumu Luigi Cherubini sa ocenom 10, uz posebne počasti i pohvale. U nekoliko godina učestvovao je na nekoliko međunarodnih takmičenja na kojima je osvojio najprestižnije prve nagradne na Konkursu Rina Sala Gallo (Monza 1974), Ettore Pozzoli (Milano, 1975) i Cata Monti (Trst, 1977) druge nagrade na Konkursima Busoni (Bolzano 1976) i Dino Ciani (Milano, 1977) treću nagradu na Beethovenovom takmičenju u Beču 1981. godine, peta nagrada na konkursu Santander (Santander 1984 ) i nekoliko pohvala. Od svih nagrada najznačajnija je nagrada na konkursu Busoni jer je to bila i prilika da nagrada ostane u Italiju posle 24 godine. Ovi rezultati su mu otvorili put za koncertnu karijeru koja ga je dovela do nastupa na velikim pozornicama u Italiji i inostranstvu: Teatro Colón u Buenos Airesu, u Kijevu Philharmonic Hall, Queen Elizabeth Hall u Londonu, Park Music Hall u Dallasu, Musikverein u Beču. Odmah je zapažena njegova prirodna virtuoznost, koja se izvrsno primećuje u interpretacijama dela Franza Liszta. U 2002. godini, za vreme Festival of Music in Evrope Volpedo (AL) izveo je svetsku premijeru Sem Raphlingove transkripcije Posvećenje proleća Igora Stravinskog. Velika argentinska pijanistkinja Martha Argerich, Riverin sunarodnik i prijatelj, ga je pozvala da izvede svoju transkripciju na Festivalu u prestižnom Progetto Martha Argerich u Luganu. Nedavno je pokrenuo umetničku saradnju u projektu Marthe Argerich za promociju i razvoj mladih pijanista. Rivera je profesor klavira na Visokom Institutu za umetnost i muziku Pietro Mascagni u Livornu (Italija). Pored nastave i koncertne karijere Rivera je često prisutan i u žiriju nacionalnih i međunarodnih takmičenjima. Dobitnik je nagrade Srebrni ključ 2005. godine na Međunarodnom pijanističkom festivalu Echos za 30 godina koncertne karijere. Naziv Ambasador Muzike i Izuzetni umetnik dodijeljena mu je od strane Opštinskog veća grada Rosario (Argentina) u junu 2006. Pored brojnih snimaka koji su objavljeni na CD-u, takođe je snimao za RAI, RTSI i Cologne Radio.

ORIOL PLANS-CASAL je započeo studije klavira u dobi od pet godina pod vodstvom svoga oca, pre nego što je upisao Escola de Música de Barcelona u svojoj rodnoj zemlji Španiji, gdje je studirao i klavir i violinu. Godine 1992, preselio se u SAD, gde se upisao na North Carolina School of the Arts, jedinstveni rezidencijalni program koji kombinuje umetničke i akademske studije u ranoj dobi. Od tada, on je studirao na Glenn Gould Professional School of Royal Conservatory of Music u Torontu i Hochschule für Musik und Theater F. Mendelssohna Bartoldi u Leipzigu, gde je diplomirao s najvećom ocenom. Njegovi nastavnici su bili Eric Larsen, Hans-Martin Schreiber, Gerald Fauth, Philip Moll, i Karl Kammerlander. Usavršavao se kod eminentnih umetnika kao što su Claude Frank, Lazar Berman, Leon Fleisher, Anton Kuerti, Horacio Gutierrez, Marek Jablonski, John Perry, i Helene Grimaud. Gospodin Plans-Casal je bio učesnik Meadowmount School of Music u New Yorku i drugih međunarodnih festivala u više navrata, i dobio je mnoge nagrade, kao što su William Zimmerman, Violet Green, Nordenholz i Giannini nagrade. Osim kao pijanista virtuoz veštog i moćnog interpretativnog karaktera, Oriol Casal etablirao se kao vrlo maštovit i svestran muzičar. Otkako je debitovao sa Charlotte Symphony orkestrom (USA) u dobi od 18 godina, on se pojavio kao solista sa brojnim profesionalnim orkestrima i intenzivno svirao u SAD-u, Kanadi, Evropi i Rusji. Kao kamerni muzičar, nastupao je s ansamblima kao što su Stradivari kvartet, i poznatim solistima poput Marie Elisabeth Hecker. Nastupao je sa orkestrima kao što su: Gewandhaus orkestar, u Berlinu Staatskapelle, Metropolitan Opera Orchestra i sa New York filharmonijom. Kroz ovaj rad, gospodin Casal je izgradio veliki repertoar cikličnih dela, koji uključuje kompletne sonate za violinu i klavir Beethovena, Brahmsa, i Schuberta, kao i sve velike francuske sonate i Mozartove sonate. Nastupi gospodina Casala su emitovani uživo na televiziji i radiju u SAD-u, Španiji i Nemačkoj, gdje je snimao za nemačku nacionalnu radio stanicu MDR. U saradnji sa Elliot Feld Company of New York, radio je s članovima američkog Ballet Theater i Boston Ballet u živom nastupu Elliot Feld’s delu Intermezzo. Plans-Casal time je imao privilegiju da radi sa poznatim koreografima poput Christine Sarry i Melissa Haydena. Zbog povrede koja se desila 2006. Godine on je intenzivirao svoj već postojeći interes za pedagogiju, tehniku i metode klavirske pedagogije. On se na taj način posvetio poslednjih nekoliko godina stvaranju Lyzeum für Klavier Leipzig, klavirske akademije visokog ranga za mlade, čiji je osnivač i direktor. Veoma je traženi nastavnik i često pozivan da drži master class-ove širom sveta. Njegovi učenici su pobednici na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Od 2009. godine Oriol Plans-Casal je redovni profesor na Hochschule für Musik und Theater F. Mendelssohn Bartoldi u Leipzigu.

 

Fagot

 

P-4
Petar Križanić (Hrvatska)
Paolo Kaligaris (Slovenija)
Melinda Kothencz (Mađarska)

PETAR KRIŽANIĆ je rođen 1979. godine u Varaždinu. Nakon diplomiranja na Muzičkoj akademiji u Zagrebu u klasi Marijana Kobetića, usavršavao se u Austriji, na Mozarteumu (Salzburg) te na Visokoj školi za muziku u Beču u klasi Richarda Gallera. Jedan semestar studija boravio je u SAD-u na Indiana University of Pennsylvania u klasi Jasona Worzbyta. Aktivno je učestvovao na seminarima kamerne muzike u Beču pod vodstvom Milana Turkovića. Tokom školovanja je osvojio brojne nagrade na solističkim i kamernim takmičenjima te Rektorovu nagradu Sveučilišta u Zagrebu. Od 2005. godine zaposlen je kao solo fagotista Simfonijskog orkestra HRT-a u Zagrebu, a sarađuje i s mnogim drugim orkestrima i kamernim ansamblima. Solistički je nastupao sa Zagrebačkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom HRT-a, Zagrebačkim solistima i dr. Ostvario je solistički nastup i na Varaždinskim baroknim večerima. Učestvovao je u radu žirija na različitim takmičenjima i festivalima (izbor hrvatskog predstavnika za Evrovizijsko takmičenje mladih muzičara, Varaždinske barokne večeri i dr. ). Na pedagoškom je polju sarađivao sa Muzičkom školom u Varaždinu.

PAOLO CALLIGARIS je rođen u Palmanovi, Italija, gde je odrastao i dobio prva muzička iskustva. Godine 1993, on je upisao studije u klasi G. Grassija na Konzervatorijumu u Udinama. Studije fagota nastavlja prvo u Torinu s Vincenzo Menghinijem, a zatim u Castelfranco Venetu sa Stefanom Canutijem; Usavršavao se i kod drugih eminentnih italijanskih pedagoga kao što su Ovidio Danzi i Marco Costantini. Kao član Tria d’Ance di Udine dobitnik je nagrada na brojnim međunarodnim kamernim takmičenjima. Od 1992. do 1997. godine, Paolo je bio solo fagotista Orkestra RTV Slovenije. On sarađuje i sa nekim drugim orkestrima kao što su: L ‘orkestar da kameru di Mantova, Camerata Bern. Godine 1995. postao je član Slowind kvinteta, s kojim je osvojio nagradu Župančić i jednu od najprestižnijih Slovenačkih nacionalnih nagrada, nagradu iz Prešeren Fonda. Godine 1997. imenovan je za prvog fagotistu Slovenačke filharmonije. Već 12 godina Paolo predaje fagot i kamernu muziku na Klagenfurtskom Konzervatorijumu za muziku u Austriji. Drži brojne radionice i letnje muzičke škole u inostranstvu.

MELINDA KOTHENCZ Pedagoško iskustvo: Profesor Oboe u Srednjoj muzičkoj školi, Pécs, Mađarska, od 2001 – do danas, Profesor Oboe i Direktor Kontrasztok School of Music, Pécs, Mađarska 2007- do danas, Profesor Oboe u Franz Liszt School of Music, Szekszard, Mađarska, 2000-2003. Orkestarso iskustvo: Pannonska filharmonija, Pécs, Mađarska (2010-2014), Orkestar Salieri, Szeged, Mađarska (1990-2001), Szeged Orkestar Narodnog pozorišta, Szeged, Mađarska (1992-2001), Weiner orkestar Leo, Szeged, Mađarska (1990-2001), Muzički orkestar Parlante, Szeged, Mađarska (1990-2001), Simfonijski orkestar Franz Liszt Conservatory, Szeged, Mađarska (1990-1998), Mladi orkestar Evrope, Darmstadt, Njemačka (1990), Solo Recital s Salieri Chamber Orchestra Valencia, Spain Madrid (1992, 1994), Solo Recital Szeged, Mađarska Pécs (1996-2014), Resital s Pannon Quintett Pécs, Mađarska (2001-2003), Muzički resital s orkestrom Musica Parlante, Moss, Norveška (1996). Nastupi na festivalima: Evropska prestonica kulture 2010-Pécs Pécs, Mađarska 2010, International Wind Band Contest Grad Valencia 1999, Međunarodni festival Wind Band Athen, Grčka 1996, International Wind Band Contest Grad Valencia 1995. Nagrade: Nagrada Profesor National Chamber Music Competition Szeged, Mađarska 2014, Bonis Bona Nagrada za talenat Budimpešta, Mađarska 2013, Nagrada za najuspešnijeg Profesora, International Music Competition, Beograd, Srbija 2013, Nacionalna nagrada za najboljeg pedagoga za obou Budimpešta, Mađarska 2013, 1. nagrada na državnom takmičenju kamernih ansambala u Budimpešti, Mađarska 1993, 3. nagrada International Music Competition Concertino Praga 1992.

 

Flauta

 

P-4
Nataša Paklar (Slovenija)
Milena Lipovšek (Slovenija)
Stanislava Barać (Nemačka)

NATAŠA PAKLAR, flautistkinja je bila učenica prof. Ljubomira Dimitrijevića u školi J. Slavenski u Beogradu, koju je završila kao učenica generacije i dobitnica Oktobarske nagrade grada Beograda. Studirala je na ljubljanskoj Akademiji za glasbo u klasi prof. Fedje Rupela i dobitnica je Prešernove nagrade Univerziteta u Ljubljani. Usavršavala se je na mnogobrojnim seminarima međunarodno priznatih flautista. Na Jugoslovenskim takmičenjima mladih muzičara je osvajala brojne prve nagrade. Kao solistkinja je nastupala sa orkestrima Slovenačke filharmonije, Slovenačke vojske, Celjskim kamernim orkestrom, orkestrom Carnium, Gudačima Sv. Đorđa a kao kamerni muzičar je u različitim sastavima ostvarila brojne nastupe na festivalima u Sloveniji, Austriji, Italiji, Holandiji, Crnoj Gori. Bila je prvaflautistkinja ljubljanske Opere i baleta i pikolistkinja u orkestru Slovenačke filharmonije. Poslednjih nekoliko godina se intezivno posvećuje pedagoškom radu i trenutno deluje kao profesorka flaute i pikola na Konservatoriju za glasbo in balet u Ljubljani. Često je članica žirija na takmičenjima mladih flautista, vodi seminare u Sloveniji a redovan je predavač na muzičkim radionicama ArsPraesentia u Tivtu.

MILENA LIPOVŠEK radi kao glavni flautista sa Orkestrom RTV Slovenije od 1999. Diplomirala je cum laude 1998. godine na Muzičkoj akademiji u Ljubljani, gdje je završila i postdiplomske studije u 2004. godini sa izvođenjem J. Francaix Koncerta za flautu i orkestar. Usavršavala se na seminarima mnogih eminentnih pedagoga. Milena je sarađivala sa brojnim orkestrima kao što su: l’Orchestre de l’Opera de Lyon, Australian kamerni orkestar, Nacionalni simfonijski orkestar Sao Paolo OSESp (Brazil), Mahler Chamber Orchestra i Nacionalni orkestar Opere u Ljubljani. Redovno snima i nastupa, kao solista, i kao kamerni muzičar. Milena je učestvovala u mnogim kamernim ansamblima i na festivalima u Europi i Južnoj Americi. Predaje na Muzičkoj konzervatoriju u Ljubljani i Celju, i vodi master kurseve u Sloveniji, Brazilu, Crnoj Gori, Srbiji i Nemačkoj. Njeni učenici postigli su odlične rezultate kroz razna takmičenja i nastavili svoje studije sa nekim od najistaknutijih flautista širom Evrope. Već dugi niz godina studira i psihoterapiju, a trenutno završava i doktorske studije na Sveučilištu u Ljubljani.

STANISLAVA BARAĆ je osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekla u Kraljevu, u klasama Suzame i Karolja Maročika. Diplomirala je i magistrirala na FMU u Beogradu u klasama Miodraga Azanjca i Ljubiše Jovanovića. Orkestarske studije (klasa Christiane Hellmann), kao i dopunske studije flautske pedagogije (klasa Annette von Stackelberg), nastavlja na Hochschule der Künste u Berlinu. Usavršavala se na majstorskim kursevima Miodraga Azanjca, Jánosa Bálinta, Trevora Wyea i drugih. 1994. godine je osvojila 2. nagradu, a 1996. 2. nagradu i specijalno priznanje za izvođenje dela domaćeg autora na Međunarodnom takmičenju Petar Konjović. Održala je niz solističkih i kamernih koncerata u mnogim gradovima Srbije, u Crnoj Gori, Austriji i više gradova Nemačke, nastupala je sa Horom flauta MiodragaAzanjca i sa Ansamblom za novu muziku Echo u Berlinu, pod vođstvom Konstantie Gourzi. Njeni učenici su osvojili veliki broj nagrada na na regionalnim takmičenjima flautista. Radila je u muzičkoj školi Josif marinković u Beogradu i više škola u Nemačkoj gde aktivno učestvuje u realizaciji muzičkih i obrazovnih projekata.

 

Horna i Trombon

 

P-4
PALMA SZILAGYI (Mađarska)
Metod Tomac (Slovenija)
JOZSEF CSIKOTA (Mađarska)

PALMA SZILAGYI je rođena u Körösszakálu u Mađarskoj. Diplomirala je na umetničkom i pedagoškom odseku za hornu na Liszt Ferenc Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Često nastupa sa filharmonijom Debrecena. Trenutno drži praksu na Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Predaje hornu u Beču na Konzervatorijumu, a u Budimpešti je redovni profesor horne i kamerne muzike na Egressy High School Musical. Njena misija je da se brine o razvoju talentovanih muzičara. U zemlji i inostranstvu redovno drži master kurseve s umetnicima: Peter Damm, Hermann Jeurissen, Ab Koster, Willi Schwaiger, Högner Günter Hermann Ebner, Tarjáni Ferenc (Austrija, Švajcarska, Hrvatska, Italija, Slovenija, Švedska, Rumunija, Mađarska). Redovni je član žirija na međunarodnim takmičenjima. Njeni učenici su osvojili brojne nagrade na takmičenjima, a oni takođe sviraju solo Hornu u mnogim top orkestrima širom sveta. Palma je objavila publikacije za Editio Musica Budapest (Tutor Horn I-II, Tria i kvarteti za Hornu, Palace of Sounds, komadi za Horn I-II). Ministarstvo joj je uručilo nagradu za visoke kvalitete u obrazovnom radu: Bartók Béla- Pásztori Award Ditta, Apáczai nagradu, Artisjus nagrada.

METOD TOMAC je krenuo na svoje muzičko putovanje na Conservatory of Music u Piranu u klasi Umberta Radojkovića i diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Ljubljani, gdje je studirao sa Jožeom Faloutom. Nastavio je studije sa Vinkom Globokarom u Firenci (savremena muzika). Dobitnik je brojnih nagrada na muzičkim takmičenjima, između ostalog, u Zagrebu Konkurs za muzičke umetnike, gde je 1990. godine uzeo drugu nagradu. Godine 1993, osvojio je prvu nagradu na Državnom takmičenju u Sloveniji. Bio je član slovenačke filharmonije od 1989. godine. Kao član SLOWIND Woodwind kvinteta nastupao je širom sveta i svirao je u različitim kamernim sastavima sa istaknutih muzičkim umetnicima: Vinko Globokar, Heinz Holliger, Aleksandar Madžar, Alexander Lonquich, Muriel Cantoreggi Arvid Engegard, Robert Aitken James Avery, Bernhard Wulff, Steven Davislim, Christiane Iven, i drugi. Za svoj rad sa Slowind do danas Metod Tomac je dobio nagradu Zupančič, 1999. godine, i Prešerenovu nagradu, 2003. godine. Pored toga, Metod Tomac je bio intenzivno uključen u nastavu na Konzervatoriju za muziku i balet u Ljubljani. U proteklih dvadeset godina, on je odnegovao niz odličnih mladih svirača, koji su otišli širom sveta i postali članovi važnih orkestara u zemlji i inostranstvu (Slovenačka filharmonija, Simfonijski orkestar Slovenačkog radija, Orkestar opere i baleta Ljubljana, Berlinske filharmonije, itd).

JOZSEF CSIKOTA, trombonista i dirigent rođen je u Makóu u Mađarskoj. Diplomirao je trombon na Muzičkoj akademiji u Segedinu, a dirigovanje na Liszt Ferenc Academy of Music u Budimpešti. Na moskovskom državnom Univerzitetu za kulturu i umjtnost stekao je zvanje kandidat muzikičkih pedagoških nauka. Radio je kao profesor muzike i dirigent u školama u Mađarskoj, da bi 1994. osnovao Private Music and Arts School Musical koju vodi kao direktor i dirigent. Od 1998. godine predaje je na Fakultetu Music of the University of Szeged kao dirigent, a zatim od 2010. kao viši predavač. Osnivač je Simfonijskog orkestra u rodnom gradu koji je održao veliki broj koncerata, a 1997. je na poziv predednika WASBE Felixa Hausvirtha u Švajcarskoj snimio kompakt disk sa premijerno izvedenim delima petoro savremenih kompozitora. Redovni je član žirija na brojnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Predavač je na majstorskim kursevima u Mađarskoj, Izraelu, SAD i Moskvi. Kao dirigent i umetnik nosilac je više priznanja u Mađarskoj i van nje. Član je predsedništva mađarske asocijacije duvača i muzičkih škola, upravnog odbora za umetnost i planiranje Svetske asocijacije za simfonijske orkestre i ansamble (WASBE). Objavio je brojne instrumentalne orkestracije, recenzije za EMB (Edition Musica Budapest), članke u međunarodnim stručnim časopisima.

 

Klarinet

 

P-4
Stefano Carsili (Italija)
Jure Hladnik (Slovenija)
Bruno Philipp (Hrvatska)

STEFANO CARSILI je diplomirao 1990. u klasi Paoloa Raspettija, a zatim je nastavio studije klarinetske tehnike u klasi Vincenzo Mariozzi (prvi solo klarinet u Santa Cecilia National Symphony Orchestra u Rimu i vrlo poznati klarinetista širom sveta). Stefano Carsili svira sa simfonijskim orkestrima (Accademia Concertante d’Archi Milana, Nova Amadeus Rima, Giuseppe Verdi Simfonijski orkestar Milan), Duvačkim orkestrima i Kamernim ansamblima. Osvajao je nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Stefano Carsili je nastupao u poznatim muzičkim dvoranama i pozorištima: Milanskoj Katedrali, Frascobaldi Institute of Perugia, Todi Međunarodnom festivalu umetnosti, International Festival of Two Worlds of SpoletoOpštinsko pozorište u Terni, Grenoble, Annecy, Pariz, Strasbourg, Dreux, Toronto, Munchen, Vatikan, Dante Alighieri instituta u Aleksandriji, Kairu Opera House, ecc. Stefano je svirao koncerte za italijansku vladu i za RAI, Radio Tre, Mediaset Sky TV i TMC (Italijanske televizije i radija). On snima za Fonit Cetra i Rainbow Classics izdavačke kuće i predaje klarinet i kamernu muziku u Sogliano al Rubicone i Castrocaro Terme na Visokoj školi za muziku. On je prisutan u nacionalnim i međunarodnim klarinetskim i kamernim konkursima kao član žirija, a promoter i saradnik je Ripamonti-ja, italijanski ručno izrađenih klarineta, francuski ručno izrađene trske. Godine 2005. je pozvan da učestvuje u Changchun International klarinet Festivalu na Xi’an Conservatorijumu (Shanghai), kao izvođač i nastavnik klarineta i kamerne muzike. U 2006. godini je bio dobitnik nagrade međunarodnom konkursu za podučavanje na klarinetu i kamernioj muzici u Kuvajtu. U januaru 2008. godine izabran je za profesora klarineta u Manili na Conservatory of Music. 2008 je bio pozvan u New York na učešće u finalnom takmičenju za klarinet. Ostvario je sjajnu saradnju sa Helsinškom filharmonijom i sa švedskim Simfonijskim orkestrom Radija. U februaru 2009. Stefano Carsili je pozvan da snimi koncert, od strane Italiana di Stato Discoteca sa svojim triom Noć u operi. Stefano Carsili je profesor klarineta i dirigent duvačkog orkestra pri CEI. Evropskog orkestra mladih sastavljenog od najboljih muzičara između 11 i 18 godina. Direktor je, profesor klarineta i teorije u Una Sera all’Opera muzičkoj školi i akademiji. Kao dirigent, vodi duvački, simfonijski orkestar i hor. Šef dirigent je Filarmonica Lugnanese, Giuseppe Verdi filharmonijskog orkestra Civitella del Lago i Alviano duvačkog sastava.

JURIJ HLADNIK je 1996. diplomirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Alojza Zupana. Godine 1999. završio je postdiplomske studije. Tokom studija dobio je nekoliko prvih nagrada na takmičenjima za mlade muzičare. Godine 1996, učestvovao je u međunarodnom orkestar iz Švajcarske. Godine 1998. bio je zaposlen kao basklarinetista u orkestru Nacionalne opere, a od 1999. godine kao solo klarinetista u Simfonijskom orkestru RTV Slovenije. Nastupa kao solista i član raznih kamernih ansambala i orkestara. Profesor je klarineta u Muzičkoj školi u Celju i asistent na Akademiji za muziku.

BRUNO PHILIPP (Zagreb, 1978) jedan je od najistaknutijih predstavnika mlađe generacije hrvatskih klarinetista. Uz diplomu Muzičke akademije u klasi profesora Milka Pravdića 2000. godine, prepoznatljiv umetnički izražaj izgradio je na Konzervatorijumu u Parizu za vrijeme trogodišnjeg usavršavanja te na brojnim seminarima kod renomiranih svetskih klarinetista: M. Arrigonona, W. Boeykensa, A. Paya, A. Brandhofera, T. Friedlia, P. Moraguesa i drugih. U svojoj karijeri beleži brojne solističke nastupe, dugogodišnju uspešnu saradnju s pijanistom Ivanom Batošom, saradnju s orkestrima i sastavima: Simfonijski orkestar HRT, Tamburaški orkestar HRT, Ansambl LADO, Hrvatski komorni orkestar, Zadarski komorni orkestar, Filharmonija Transilvanija, Orkestar Muzičke akademije, Fraktali, gudački kvartet Rucner, gudački kvartet Porin. Od osvojenih nagrada izdvaja se pobeda na 1. hrvatskom takmičenju mladih umetnika PAPANDOPULO 2012. te osvojeno 2. mesto na međunarodnom klarinetističkom takmičenju u Cluju 2011. kao i nagrada Udruženja rumunskih kompozitora. 2009. godine položio je audiciju za mesto solo klarinetiste Simfonijskog orkestra HRT-a. Bruno Philipp umetnik je koji nadahnuto kombinuje različite žanrove i stilska razdoblja, a njegov solistički opus često zahvata praizvođenja savremenih autora od kojih mu je nekolicina posvetila svoja dela: M. Makar, N. Njirić, J. Magdić, T. Uhlik, D. Bobić, O. Jelaska. Njegova izvođenja često su praćena radio kritikom, baš kao i TV zapisom. Sa sastavom Trio Solenza dokazuje se i kao uverljiv studijski muzičar, a 2013. godine u izdanju Croatia recordsa promovisao je nosač zvuka Židovska glazbena ostavština u zvuku i riječi. Redovno snima za potrebe fonoteke Hrvatskog radija. Od 2011. godine aktivan je u osmišljavanju i realizovanju emisije Glazbena kutijica Obrazovnog programa Hrvatskog radija. Usporedno sa obrazovnim radom u nastavi, aktivno učestvuje na međunarodnim simpozijima muzičkih pedagoga ( Zadar 2008, Pula 2013, Osijek 2014). Kroz program edukativnih koncerta po muzičkim školama, održava seminare za učenike osnovnih i srednjih škola (Varaždin 2014, Split 2014, Imotski 2013). Profesor je klarineta i šef duvačkog odseka u muzičkim školama Zlatko Baloković i Vatroslav Lisinski u Zagrebu.

 

Oboa

 

P-4
Melinda Kothencz (Mađarska)
Metka Podpečan (Slovenija)
Petar Križanić (Hrvatska)

MELINDA KOTHENCZ Pedagoško iskustvo: Profesor Oboe u Srednjoj muzičkoj školi, Pécs, Mađarska, od 2001 – do danas, Profesor Oboe i Direktor Kontrasztok School of Music, Pécs, Mađarska 2007- do danas, Profesor Oboe u Franz Liszt School of Music, Szekszard, Mađarska, 2000-2003. Orkestarso iskustvo: Pannonska filharmonija, Pécs, Mađarska (2010-2014), Orkestar Salieri, Szeged, Mađarska (1990-2001), Szeged Orkestar Narodnog pozorišta, Szeged, Mađarska (1992-2001), Weiner orkestar Leo, Szeged, Mađarska (1990-2001), Muzički orkestar Parlante, Szeged, Mađarska (1990-2001), Simfonijski orkestar Franz Liszt Conservatory, Szeged, Mađarska (1990-1998), Mladi orkestar Evrope, Darmstadt, Njemačka (1990), Solo Recital s Salieri Chamber Orchestra Valencia, Spain Madrid (1992, 1994), Solo Recital Szeged, Mađarska Pécs (1996-2014), Resital s Pannon Quintett Pécs, Mađarska (2001-2003), Muzički resital s orkestrom Musica Parlante, Moss, Norveška (1996). Nastupi na festivalima: Evropska prestonica kulture 2010-Pécs Pécs, Mađarska 2010, International Wind Band Contest Grad Valencia 1999, Međunarodni festival Wind Band Athen, Grčka 1996, International Wind Band Contest Grad Valencia 1995. Nagrade: Nagrada Profesor National Chamber Music Competition Szeged, Mađarska 2014, Bonis Bona Nagrada za talenat Budimpešta, Mađarska 2013, Nagrada za najuspešnijeg Profesora, International Music Competition, Beograd, Srbija 2013, Nacionalna nagrada za najboljeg pedagoga za obou Budimpešta, Mađarska 2. 013, 1. nagrada na državnom takmičenju kamernih ansambala u Budimpešti, Mađarska 1993, 3. nagrada International Music Competition Concertino Praga 1992.

METKA PODPEČEN je rođena u Trbovlju (Slovenija). Osnovno muzičko obrazovanje je stekla u rodnom Zagorju ob Savi, gde je učila za blok flautu i flautu. Posle završene srednje muzičke škole, upisala je Muzičku akademiju u Ljubljani, na kojoj je 1993. godine diplomirala obou kod prof. Bože Rogelja. Tokom školovanja, sarađivala je sa različitim komornim grupama i orkestrima nastupajući, isto tako, više puta i kao solistkinja. Različite grupe sa kojima je nastupala su, tokom te saradnje, osvajale brojne nagrade na državnim i međunarodnim takmičenjima. Takođe je i sama više puta bila članica različitih takmičarskih komisija. Od 1988. godine predaje u Muzičkoj školi Zagorje, gde svoja znanja i iskustva prenosi mladima koje usmerava ka tome da putem muzike dostignu svoje životne ciljeve. Njen uspešni pedagoški rad potvrđuje se mnogobrojnim uspesima njenih učenika, kako na koncertima i takmičenjima, tako i u nastavku njihovog obrazovanja. U svom pedagoškom radu primenjuje stalno nove metode podučavanja. Razvila je, takođe, posebnu metodu za podučavanje najmlađih, čiji je rezultat bio Metodični vodič za podučavanje blok flaute, izdat 2003. godine u saradnji sa Zavodom za školstvo Republike Slovenije. Sa Zavodom za školstvo i sport sarađivala je, isto tako, na pripremi nastavnih programa za muzičke škole. Metka Podpečan se takođe sve vreme samostalno obrazuje i usavršava, kako na pedagoškom području, tako i na menadžerskom. Direktorski ispit je uspešno položila 2002. godine. Od 2004. godine je direktorka Muzičke škole Zagorje, koja je u poslednjih devet godina doživela izuzetan procvat na svim područjima rada.

PETAR KRIŽANIĆ je rođen 1979. godine u Varaždinu. Nakon diplomiranja na Muzičkoj akademiji u Zagrebu u klasi Marijana Kobetića, usavršavao se u Austriji, na Mozarteumu (Salzburg) te na Visokoj školi za muziku u Beču u klasi Richarda Gallera. Jedan semestar studija boravio je u SAD-u na Indiana University of Pennsylvania u klasi Jasona Worzbyta. Aktivno je učestvovao na seminarima kamerne muzike u Beču pod vodstvom Milana Turkovića. Tokom školovanja je osvojio brojne nagrade na solističkim i kamernim takmičenjima te Rektorovu nagradu Sveučilišta u Zagrebu. Od 2005. godine zaposlen je kao solo fagotista Simfonijskog orkestra HRT-a u Zagrebu, a sarađuje i s mnogim drugim orkestrima i kamernim ansamblima. Solistički je nastupao sa Zagrebačkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom HRT-a, Zagrebačkim solistima i dr. Ostvario je solistički nastup i na Varaždinskim baroknim večerima. Učestvovao je u radu žirija na različitim takmičenjima i festivalima (izbor hrvatskog predstavnika za Evrovizijsko takmičenje mladih muzičara, Varaždinske barokne večeri i dr. ). Na pedagoškom je polju sarađivao sa Muzičkom školom u Varaždinu.

 

Saksofon

 

P-4
Ninoslav Dimov (Makedonija)
Robert Polgar (Hrvatska)
Jovana Joka (Slovenija)

NINOSLAV DIMOV završava studije saksofona u klasi Stojana Dimova na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Skoplju 2004, a stiče zvanje magistar saksofona na istom fakultetu 2006. Posle diplomiranja u Skoplju, produžava svoje studije u Berlinu na Universitat der Кunste, u klasi Detlefa Bensmana. U Berlinu 2006. uspešno završava studije saksofona i produžava sa specijalizacijom Кonzertekamen sve do 2009. Dobitnik je nekoliko republičkih i internacionalnih nagrada i redovan je učesnik prestižnih seminara za saksofon u Sloveniji, Francuskoj, Nemačkoj. Pored brojnih recitala, Ninoslav ima i više solističkih nastupa sa Makedonskom Filharmonijom, Кosovskom Filharmonijom, Lietzeorchester – Berlin. Od početka studija vođa je Saksofon Кvarteta Dimov sa kojim je imao brojne nastupe (Skoplje, Dubrovnik, Sarajevo, Mostar, fastivali Ohridsko Leto, Skopsko Leto). U 2006. svira nekoliko koncerata sa Berliner saksofon kvartet, ansamblom svetskog renomea, a od 2007. je član i koosnivač Bensmann saksofon kvarteta, sa kojim ima brojne nastupe u Nemačkoj (Berlin, Duisburg, Brandenburg, Frankfurt, Buko). Trenutno je vanredni profesor saksofona na Fakultet Muzičke Umetnosti u Skoplju i član Big Bend orkestra Makedonske Radio Televizije.

ROBERT POLGAR rođen je u Čakovcu. Srednju školu završio je u Varaždinu. Muzičku akademiju je upisao u Zagrebu u klasi Dragana Sremeca. Tokom školovanja i pedagoškog rada dobitnik je brojnih nagrada za solo i kamerne ansamble. Prve dve godine studija radio je kao orkestarski muzičar u Orkestru hrvatske vojske, a kasnije je predavao u muzičkim školama u Bjelovaru i Križevcima. Za vreme studija sarađivao je sa brojnim orkestrima (Zagrebačka Filharmonija, Simfoniski orkestar HRT, Big Band HRT) i brojnim kamernim ansamblima, a takođe je ostvario i brojne solo nastupe. Učesnik je brojnih seminara (Claude Delangle, Eugene Rousseau, Goran Merčep, Matjaž Drvenšek). Nakon studija je počeo intenzivno da se bavi i džez muzikom. Sarađivao je sa mnogim renomiranim jazz umetnicima, kako sa naših prostora (Boško Petrović, Moljenko Prohaska, Duško Gojković, Matijom Dedićem), tako i iz inostranstva (Bob Minzer, Barbara Dennerlein, John Thomas, Don Menza, Bobby Shue, John Riley). Član je dva džez benda Just The Pine i The Players. U Samoboru void gradski orkestar Go‐Go Swing Orchestra u kojem nastupaju glumci (Goran Avojec, Zrinka Cvitešić, Igor Mešin). Aktivan je i na estradi, gde je saradjivao sa brojnim umetnicima poput Josipe Lisac, Prljavog Kazališta, Nine Badrić, Olivera Dragojevića, Gibonija). Organizovao je i Jazz festival u Jelsi na ostrvu Hvar. U poslednjih deset godina nastupa i u pozorištima širom Hrvatske (kao izvođač ili kao autor muzike). Profesor je saksofona u Muzičkoj škola Vatroslav Lisinski u Zagrebu.

JOVANA JOKA je rođena u Puli. Nakon završene osnovne i srednje muzičke škole Ivan Matetić-Ronjgov u Puli, u klasi Arduina Malpere, upisuje Muzičku akademiju u Ljubljani, u klasi Matjaža Drevenšeka, gde je 2008. diplomirala. Godine 2009. upisuje dvogodišnje studije specializacije na Konzervatorijumu CNR u Lyonu (Francuska), u klasi svetski priznatog saksofoniste i pedagoga Jean-Denis Michata. Višestruko je nagrađivana saksofonistkinja na regionalnim i državnim takmičenjima kao solista i kamerni muzičar i dobitnica Prešernove nagrade Akademije za glasbo u Ljubljani za izvođenje koncerta A. Glazunova sa Simfonijskim orkestrom RTV Slovenija i dirigentom En Shaom u Velikoj dvorani Slovenačke filharmonije. Osim kao solista, deluje i kao kamerni i orkestrarski muzičar. Članica je kvarteta LadieSaxophone Quartet, Saksofonskog orkestra Sequoia-SOS, dua sa pijanistkinjom Danijelom Horvat i Jazzistra Orchestra. Nastupala je sa Orkestrom slovenačke policije i Orkestrom slovenačke vojske. Usavršavala se na brojnim seminarima i kursevima kod priznatih saksofonista: Dragan Sremec, Goran Merčep, Jean-Denis Michat, Claude Delangle, Arno Bornkamp, Eugene Rousseau, Kenneth Tse, Jean-Yves Formeau, Vincent David. Od 2011. je zaposlena na Konzervatoriju za glazbu i ples u Ljubljani, aktivna je u pedagoškom radu, radi kao mentor mladim saksofonistima na raznim radionicama i seminarima (UPOL-Orkesterkamp Bovec, Saksistra delavnice, Emona delavnice, SOS junior).

 

Truba

 

P-4
Miro Saje (Slovenija)
Dario Teskera (Hrvatska)
Palma SZILAGYI (Mađarska)

MIRO SAJE (Novo Mesto, 1965) diplomirao je trubu na Akademiji za glazbo u Ljubljani 1990. u klasi prof. Antona Grčarja. Sa 13 godina uključio se u Duvački orkestar Novoles Straža koji se kasnije preimenovao u Duvački orkestar Krka, a kojim diriguje od 1990-2007. Diplomirao je 1999. u klasi Jana Cobra na Brabants Konzervatorijumu u Tilburgu, u Holandiji. Godine 1995, 1997. i 1999. biva proglašen za najboljeg dirigenta na međunarodnom takmičenju duvačkih orkestara u Rivi del Gardi. Godine 2006. na Međunarodnom takmičenju dirigenata u Beču osvaja treće mesto. Uspešno podučava limene duvačke instrumente u Glazbenoj šoli u Novom Mestu. Dirigent je novoosnovanog Slovenskog omladinskog duvačkog orkestra. Od 2001. je gostujući dirigent Orkestra slovenačke policije, a povremeno sarađuje i sa Slovenačkim orkestrom klarineta. Godine 2004. je za belgijsku izdavačku kuću Beriato Rundfunk Blasorchester Leipzig snimio svoj prvi CD. Duvački orkestar Krka je pod njegovim vođstvom postao međunarodno cenjeni orkestar. Na Svetskom prvenstvu orkestara u Kerkradeu u Holandiji 2005. osvojio je zlatno priznanje s pohvalom, a 2006. je na državnom takmičenju u koncertnoj kategoriji osvojio prvo mesto. Od 2008. dirigent je duvačkog orkestra opštine Šentjernej, koji je u vrlo kratko vreme, kroz niz kvalitetnih projekata i koncerata doveo do nivoa jednog od najboljih slovenačkih duvačkih orkestara.

DARIO TESKERA diplomirao je trubu na Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1995. godine u klasi Stanka Selaka. Dve godine je pohađao privatne časove kod Antona Grčara, profesora trube na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Od 1994. do 1996. godine stalni je član Simfonijskog duvačkog orkestra Hrvatske vojske. 1996. godine započinje dvogodišnje usavršavanje na Trubačkoj akademiji u Bremenu (Trompeten-Akademie Werder). Tokom školovanja u Bremenu pohađao je nastavu kod istaknutih solista, profesora i predavača: Pierre Thibaud, Bo Nilsson, Thomas Stevens, James Thompson, John Wallace, Matthias Höfs, Rudolf Köpp. Usavršavao se na stručnim seminarima kod sledećih predavača: Stanko Arnold, Phillip Smith, Timofej Dokshitzer, Allen Vizzutti, Thierry Caens, Edward Caroll, Claes Stromblad, Erich Rinner, te na seminarima kamernih ansambala German Brass i London Brass. Iskustvo sviranja u orkestru sticao je i kao praktikant u Bremenskoj filharmoniji učestvujući u većem broju operskih i koncertnih projekata. Od 1998. godine solista je Simfonijskog orkestra HRT-a. Solistički je nastupao uz mnogobrojne hrvatske i neke inostrane orkestre od kojih se posebno ističu solistički nastupi uz pratnju Simfonijskog orkestra HRT-a u koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski i nastupi sa orkestrom Capella Istropolitana iz Slovačke. Nastupa na svim važnijim festivalima klasične muzike u Hrvatskoj. Godine 2010. praizveo je Koncert za trubu i gudače koji je hrvatski kompozitor Davor Bobić komponovao za njega. Dario Teskera delovao je kao član Zagreb brass kvinteta, ansambla Ad Gloriam, tria Vallis Aurea i ansambla Simply Brass. Član je stručnog ocenjivačkog suda na takmičenjima mladih muzičara u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji, a u saradnji sa Hrvatskim saborom kulture višegodišnji je član ocenjivačkog suda na smotrama i takmičenjima amaterskih duvačkih orkestara. Član je Veća za kulturu Grada Zagreba od 2009-2013. godine. Od 1999. godine bavi se pedagoškim radom na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Trenutno radi u zvanju vanr. prof. na Muzičkoj akademiji u Zagrebu i Sarajevu i kao stalni saradnik Simfonijskog orkestra HRT-a.

PALMA SZILAGYI je rođena u Körösszakálu u Mađarskoj. Diplomirala je na umetničkom i pedagoškom odseku za hornu na Liszt Ferenc Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Često nastupa sa filharmonijom Debrecena. Trenutno drži praksu na Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Predaje hornu u Beču na Konzervatorijumu, a u Budimpešti je redovni profesor horne i kamerne muzike na Egressy High School Musical. Njena misija je da se brine o razvoju talentovanih muzičara. U zemlji i inostranstvu redovno drži master kurseve s umetnicima: Peter Damm, Hermann Jeurissen, Ab Koster, Willi Schwaiger, Högner Günter Hermann Ebner, Tarjáni Ferenc (Austrija, Švajcarska, Hrvatska, Italija, Slovenija, Švedska, Rumunija, Mađarska). Redovni je član žirija na međunarodnim takmičenjima. Njeni učenici su osvojili brojne nagrade na takmičenjima, a oni takođe sviraju solo Hornu u mnogim top orkestrima širom sveta. Palma je objavila publikacije za Editio Musica Budapest (Tutor Horn I-II, Tria i kvarteti za Hornu, Palace of Sounds, komadi za Horn I-II). Ministarstvo joj je uručilo nagradu za visoke kvalitete u obrazovnom radu: Bartók Béla- Pásztori Award Ditta, Apáczai nagradu, Artisjus nagrada.

 

Solo pevanje

 

P-4
Claudia Visca (Austrija)
Ana Rusu (Rumunija)
Alenka Dernač Bunta (Slovenija)

CLAUDIA VISCA je rođena u Nju Jorku. Diplomirala je na Curtis institutu za muziku u Filadelfiji. Kao stipendista Fulbright fondacije školovanje nastavlja na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču, u klasama Hilde Rössel-Majdan i Antona Dermota. Sarađivala je sa slavnim dirigentima (Leonard Bernstein, Eugene Ormandy, Istvan Kertesz, Gustav Kuhn, Miguel Goméz-Martinèz, Helmut Müller-Brühl, Hanns-Martin Schneidt, Sandor Vegh, Peter Gülke, Raphael Frühbeck de Burgos) i brojnim renomiranim umetnicima i režiserima: Placido Domingo, Agnes Baltsa, José Carreras, Edith Mathis, Günther von Kannen, Hartmut Welker, Thomas Tipton, Josef Protschka, Yo-Yo Ma, Jean-Pierre Rampal, Bruno Canino, Rudolf Serkin, Siegfried Palm, Richard Stolzmann, Mitglieder des Guarneri-Quartetts, Marcel Prawy, Pina Bausch, John Dew, Pet Halmen, Christine Mielitz, Wolfgang Weber, Sammy Molcho. Tokom dugogodišnje karijere, nastupila je u više od 25 operskih kuća u Evropi, uključujući scene u Beču, Berlinu, Kelnu, Minhenu, Amsterdamu, Ženevi i Cirihu, u 75 opera i opereta. U periodu od 2000-2003 bila je profesor pevanja na Hochschule für Musik u Kelnu, a 2003. dolazi na mesto profesora solo pevanja na Universität für Musik und darstellende Kunst Wien (Institut für Gesang und Musiktheater) . Claudia Visca aktivno organizuje majstorske kurseve pevanja širom Evrope, u SAD, Japanu, Australiji. Često je u žirijima međunarodnih takmičenja. Njeni studenti su pobednici na brojnim konkursima i bivaju angažovani u vodećim operskim kućama.

ANA RUSU je diplomirala na Gheorghe Dima Music Academy u Cluj-Napoca (Rumunija), u klasi eminentnog pedagoga Edith Simon, gospođa Ana RUSU je izuzetna pojava u rumunskom muzičkom životu, kao koncertni izvođač ali takođe i kao prestižni vokalni pedagog. Njen izuzetan talenat je prepoznatljiv po plemenitoj boji glasa, a njena stilska kultura i kvaliteti pokazuju se u svakom nastupu mezzosoprana Ane Rusu. Čest je učesnik vokalno simfonijskih koncerata u zemlji i u inostranstvu (Mađarska, Švajcarska, Španija, Nemačka, Francuska, italija, Holandija). Rafinirani muzičar koji je izvodio na koncertima i resitalima ogroman repertoar, od kompozicija barokne épohe do savremenih kompozicija, uključujući i premijere dela. Snimala je CD-ove i DVD-jeve, a takođe je snimala i za radio i televiziju. Što se tiče opera, njena interpretacija u Clemenza di Tito Mozarta smatra se kultnom izvedbom po jednoglasnom mišljenju stručne kritike. Ana Rusu je čest gost na festivalima kao što su Mozart u Cluj, Toamna Muzicala Clujeana i Constantin Silvestri u Targu Mures. Pored umetničko izvođačke karijere neguje i bogatu pedagošku karijeru kao predavač i šef odseka na Gheorghe Dima Music Academy. Od 2006. godine nosi titulu doktora muzike.

ALENKA DERNAČ-BUNTA je završila studije pevanja na Muzičkoj akademiji pod vodstvom prof. Kušej-Novaka. Tokom studija bila je stipendista italijanske vlade. Nastavila je studije na Akademiji Chigiana u Sieni sa Gino Beechijem. Nakon diplomiranja upisala je postdiplomske studije u klasi prof. Kušej-Novak – koncertno pevanje i u klasi prof. Ondina Otti-Klasinc – opersko pevanje. U toku studija dobila je nagradu Prešeren (1973) za studente. Nakon završetka postdiplomskih studija, postala je solista Opere i Baleta SNG Ljubljana i toj kući je ostala lojalna 23 godine. Pevala je oko 40 velikih i srednjih mezzosopranskih uloga. Uglavnom za redovni program kuće, a nešto i za snimanje na RTV Ljubljana. Takođe je učestvovala u oratorijumima, misama, kantatama u Cankarjevom domu i Slovenačkoj filharmoniji. Gostovala je u zemlji i inostranstvu. Sve vreme njenog solističkog rada u operi njen mentor je bila čuvena pevačica Ksenja Vidali-Zebre. Za umetnička dostignuća na području muzike i širenju muzičke kulture 1996. godine je dobila nagradu. Alenka Dernač-Bunta je član žirija međunarodnih takmičenja, kao i takmičenja u Sloveniji. Odnegovala je dosta studenata koji su postigli dobre rezultate u zemlji i inostranstvu, i osvojili nagrade na međunarodnim i domaćim takmičenjima. Neki su solisti u operama, a neki koncertni izvođači. Dvojica od njenih studenata su dobitnici Prešerenove nagrade. imala je postdiplomce iz zemlje i iz inostranstva.

 

Kamerni ansambli

 

1-4
Jovan Bicevski (Makedonija)
Vedran Tuce (BiH)
Sofija Cingula (Hrvatska)
Minja Kolak (Hrvatska)

JOVAN BICEVSKI, direktor u osnovnoj i srednjoj muzička-baletskoj školi DMBUC ilija Nikolovski-Luj u Skoplju i profesor viole i kamerne muzike. Osnovnu i srednju muzičku školu je završio u DMBUC ilija Nikolovski-Luj u Skoplju. Fakultet je završio na FMU u Skoplju u klasi prof. Ljubomira Gospodinova. Kao student je svirao na svim koncertima u organizacii fakulteta, kao solista i kao violista kvarteta FMU-a, sa kojim je nastupao na nekoliko koncerata u Skoplju, Bitolju, Kumanovu i Beogradu. Od 1995. do 1997. je vodja viole u internacionalnom omladinskom simfonijskom orkestru u Altenburgu, Nemačka. S ovim orkestrom nastupao je u nekoliko gradova u Nemačkoj. Osim sa orkestrom, nastupa i sa kamernim sastavom sa studentima i profesorima iz Mannhatn School of Music. Od 1999. godine radi kao profesor viole i kamerne muzike u DMBUC ilija Nikolovski-Luj, Od 2005 je šef gudača, a od 2011. je direktor osnovne i srednje muzička-baletske škole. Od 2007. godine je vodja viole u kamernom sastavu Skopski Solisti. U avgustu 2010. nastupao je na 4 koncerta na festivalu u Hrvatskoj u gradovima Malinska, Rovinj, Novalja i Šibenik, nastupajuci sa violinistom Pavelom Minevim, Solistom Moskovske Filharmonije, zvanim Bugarski Paganini. Danas, Jovan Bicevski je posvećen pedagoškom radu, učeći mlade talente kao učitelj iz čije klase izlaze najtalentovaniji makedonski violisti, osvajači brojnih državnih i medjunarodnih takmičenja. Sem rada sa učenicima, on je čest član žirija na domaćim i medjunarodnim takmičenjima u Moskvi (Rusija), Minsk (Belorusija), Eilat (izrael), Struga (Makedonija). 2006 godine, izradjuje studijski program, čime su postavljeni uslovi otvaranja danas vec uspešnog Fakulteta muzičke umetnosti na Univerzitetu Goce Delčev u Štipu, Makedonija.

VEDRAN TUCE studije klarineta završio je 1999, a 2002. godine završava i postdiplomske studije na Muzičkoj akademiji u Sarajevu u klasi A. Radana. Naredni postdiplomski studij za klarinet i basklarinet završava u Bernu (Švajcarska) u klasi Ernesta Molinaria. Jedan je od osnivača ansambla za savremenu muziku SONEMUS (Sarajevo) gde i danas aktivno deluje, a nastupa i sa ansamblom PRE-ART (Zürich). Pored standardnog repertoara, Tuce izvodi i veliki broj modernih kompozicija na klarinetu i bas klarinetu. Predavao je na mnogo radionica i bio član žirija na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Kao solista Sarajevske filharmonije povremeno nastupa na projektima Sarajevske filharmonije, opere i baleta. Nastupao je u više zemalja Evrope i u SAD kao solista, solista s orkestrom i kao član kamernih ansambala. Od 2000. zaposlen je na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, a od 2006-2013 godine bio je šef katedre za duvačke instrumente. Danas radi kao profesor klarineta, metodike klarineta i prodekan je za koncertnu delatnost i odnose s javnošću Muzičke akademije u Sarajevu.

SOFIJA CINGULA, mezzosopran, rođena je u Zaboku. Osnovnu i srednju školu završila je u Varaždinu. Muzičko školovanje započela je kao čelistkinja u klasi profesora Darija Milkovića na Glazbenoj školi u Varaždinu nakon čega upisuje solo pevanje u klasi Darije Hreljanović. Od akademske godine 1995/1996. započinje studije Solo pevanja na Univerzitetu za muziku i glumu u Beču. Posle diplomskih studija započinje magisterij na odseku za operu (pevačka klasa Sebastian Vittucci, operski studio Curt Malm i Uwe Theimer), koji završava 2003. godine. Magisterij na odseku Lied i Oratorijum upisuje najpre u klasi proslavljene primadone Marijane Lipovšek, a zatim u klasi poznatog operskog prvaka, koncertnog umetnika i kompozitora Roberta Holla, kod kojeg, u akademskoj godini 2006/2007. uspešno završava i taj deo studija. Od 2006. godine stručno se usavršava na Muzičkoj akademiji u Zagrebu u klasi Lidije Horvat-Dunjko. Vokalnom pedagogijom aktivno se bavi već nekoliko godina – najpre kao profesorka solo pevanja i kamerne muzike u Glazbenoj školi u Varaždinu (2005- 2009), a potom na Odseku za muziku Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli, gde je stalno zaposlena u zvanju docenta. Vodi odseka za solo pevanje i učestvuje u izvođenju i osmišljavanju sledećih kolegijuma: solo pevanje, kamerna muzika, osnove vokalne tehnike, vežbe iz vokalne tehnike i vokalno-tehnički aspekti dečjih pesmica i vokalnih primera u nastavi. Koncertni i operski nastupi Sofije Cingule obuhvataju širok i raznolik repertoar – od rane muzike do modernih premijernih izvođenja savremenih autora koji joj neretko i posvećuju svoje. Uz brojne koncertne nastupe u Hrvatskoj, nastupa u Austriji, Sloveniji, Nemačkoj, italiji, Švajcarskoj i Južnoj Koreji, a uz ansamble bečke Volksopere i Neue Oper Wien i na turnejama po Japanu i Kini. U sezoni 2003/2004. bila je alternacija za Treću damu u bečkoj Volksoperi. U leto 2006. nastupila je kao Anina u Verdijevoj Traviati na Muzičkom festivalu u Steyru. 2008, uz maestra Mladena Tarbuka i bečki kamerni orkestar Wiener Concert-Verein, nastupila je u poznatom Musikvereinu u Beču. Nagrada za izvrsnost Rotary kluba Varaždin za najbolji magistarski rad dodeljena joj je 2003. za rad na temu Dora Pejačević, život i pesme. 2007. godine u finalu Concorso internationale di Canto Città di SantAngelo 2007. u Italiji žiri u sastavu eminentnih vokalnih pedagoga dodelio joj je posebnu nagradu za najbolju interpretaciju. 2009. godine osvojila je drugu nagradu u svojoj kategoriji, kao i posebnu nagradu za najbolju interpretaciju teatra iz Brna na međunarodnom pevačkom takmičenju Iuventus Canti u slovačkom Vrableu. 2010. se, kao jedina Hrvatica među 56 od stručnog žirija izabranih kandidata iz celog sveta, plasirala na veliko pevačko takmičenje Seoul international Music Competition. Sofija Cingula učestvuje i u radu mnogih hrvatskih i međunarodnih umetničkih i pedagoških radionica, seminara i simpozijuma. Autorka je nekolicine radova, predavanja i prezentacija koje vokalnoj tehnici i pedagogiji pristupaju s naučnog aspekta i najnovijih naučnih istraživanja. Stručna je saradnica za vokalnu pedagogiju raznih vokalnih ansambala.

MINJA KOLAK je studirala klavir na MA Zagreb u klasi Stjepana Radića. Nakon diplomiranja, dve godine studira francuski i talijanski na Odseku za romanistiku na Filozofskom fakultetu. Kao stipendista francuske vlade boravi dve godine na usavršavanju u Parizu gde radi s Pierrom Sancanom, profesorom na Conservatoire National Supérieur. Od 1980. radi kao nastavnik klavira na Glazbenom učilištu Elly Bašić u Zagrebu. Od 2005. je šef klavirskog odseka. Odgajila je mnoge naraštaje mladih pijanista u vertikali od početničke nastave do završnog ispita. Najbolji su redovno nastupali na javnim koncertima Učilišta, a mnogi su se predstavili i samostalno koncertnoj publici u Hrvatskoj i inostranstvu. Učenici Minje Kolak učestvovali su na regionalnim, državnim i međunarodnim takmičenjima i osvojili brojne visoke nagrade. Aktivni su i na seminarima gde rade s profesorima iz Hrvatske i inostranstva. Mnogi su nastavili muzičko obrazovanje na MA Zagreb, neki u inostranstvu (Rubin Academy, Jerusalem; Academia Santa Cecilia, Rim). U tri navrata je bila dobitnica priznanja Ministarstva za prosvetu i sport za izuzetne rezultate u radu s učenicima. Godine 2009. Ministarstvo prosvete i sporta proizvelo je Minju Kolak u zvanje profesora mentora, a 2014. u zvanje profesora savetnika. Od studentskih dana aktivno učestvuje u radu klavirskih seminara u Hrvatskoj i inostranstvu, a kao pedagog i u stručnim većima i na festivalima i smotrama. Kao rezultat iskustva tokom neposrednog rada s učenicima, studentima i pripravnicima koautor je prve hrvatske klavirske početnice Veselo putovanje, za prvi razred osnovne muzičke škole koju je izdao Profil international u maju 2012.

 

Orkestri

 

1-2
Nikolaj Žličar (Slovenija)
Miro Saje (Slovenija)
Ognjen Bomoštar (BiH)

NIKOLAJ ŽLIČAR je prvo muzičko obrazovanje stekao u Dubrovniku, a studije muzike završio (dirigovanje i klavir) na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Kao simfonijski i operski dirigent nastupao je u svim muzičkim centrima bivše Jugoslavije i u mnogim zemljama Evrope i Južnoj Koreji. Bio je dirigent Splitske opere, Državne opere u Ankari (Turska) i od 1978-1992 šef dirigent Beogradske opere. Sarađivao je sa mnogim renomiranim orkestrima i operskim kućama: Slovenska filharmonija, Beogradska filharmonija, Simfoničari RT Zagreb, Bruckner orkester Linz, Lenjingradska filharmonija, Orkestar Bečke radiotelevizije, Sofijska opera, Praška opera. Snimio je šest samostalnih CD-a i za svoje interpretacije dobio više nagrada i priznanja stručne kritike. Živi u Velenju (Slovenija) gde predaje klavir u muzičkoj školi. Predaje dirigovanje na Muzičkoj akademiji Anton Bruckner u Linzu (Austrija). Često nastupa i kao klavirski saradnik renomiranih operskih solista. Član je mnogih domaćih i inostranih žirija za ocenjivanje na raznim tekmičenjima muzičkih umetnika. Bio je i član žirija na Republičkom takmičenju Muzičkih i baletskih škola Srbije u disciplini orkestri.

MIRO SAJE (Novo Mesto, 1965) diplomirao je trubu na Akademiji za glazbo u Ljubljani 1990. u klasi prof. Antona Grčarja. Sa 13 godina uključio se u Duvački orkestar Novoles Straža koji se kasnije preimenovao u Duvački orkestar Krka, a kojim diriguje od 1990-2007. Diplomirao je 1999. u klasi Jana Cobra na Brabants Konzervatorijumu u Tilburgu, u Holandiji. Godine 1995, 1997. i 1999. biva proglašen za najboljeg dirigenta na međunarodnom takmičenju duvačkih orkestara u Rivi del Gardi. Godine 2006. na Međunarodnom takmičenju dirigenata u Beču osvaja treće mesto. Uspešno podučava limene duvačke instrumente u Glazbenoj šoli u Novom Mestu. Dirigent je novoosnovanog Slovenskog omladinskog duvačkog orkestra. Od 2001. je gostujući dirigent Orkestra slovenačke policije, a povremeno sarađuje i sa Slovenačkim orkestrom klarineta. Godine 2004. je za belgijsku izdavačku kuću Beriato Rundfunk Blasorchester Leipzig snimio svoj prvi CD. Duvački orkestar Krka je pod njegovim vođstvom postao međunarodno cenjeni orkestar. Na Svetskom prvenstvu orkestara u Kerkradeu u Holandiji 2005. osvojio je zlatno priznanje s pohvalom, a 2006. je na državnom takmičenju u koncertnoj kategoriji osvojio prvo mesto. Od 2008. dirigent je duvačkog orkestra opštine Šentjernej, koji je u vrlo kratko vreme, kroz niz kvalitetnih projekata i koncerata doveo do nivoa jednog od najboljih slovenačkih duvačkih orkestara.

OGNJEN BOMOŠTAR rođen je u Banja Luci. Studirao je klavir i dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Dugogodišnji je dirigent u Sarajevskoj Operi. Dirigovao veliki broj opera, opereta, mjuzikla. Komponovao je muziku za pozorišne predstave, radio i televiziju. Bavi se aranžiranjem muzičkih kompozija. Predavao na Akademiji za scensku umjetnost u Sarajevu. Danas radi kao redovni profesor na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, istočnom Sarajevu i Bana Luci. Predaje dirigovanje, partiture, korepeticiju muzičkog dela, orkestar i operski studio. Gostovao je u Švedskoj, italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Welsu i Izraelu.

 

Pravilnik

 

Sadržaj ovog sajta je zaštićen autorskim pravima čiji je nosilac i koja zadržava Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije.

Loading...